Спиридон Ламброс (грч. Σπυρίδоν Λάμπρος) (Крф, 8/20. април 1851 — Кефисија код Атине, 23. јул/5. август 1919), грчки историчар и политичар. Био је професор и ректор универзитета у Атини и председник грчке владе (1916—1917) у време великог раскола, када је влада контролисала само пола Грчке.

Спиридон Ламброс је студирао књижевност у Атини, а 1871. наставио је студије у Немачкој, па је докторирао у Лајпцигу. Студирао је историју у Лондону, Паризу и Бечу. На Универзитету у Атини предавао је од 1890. историју и класичну књижевност. Био је два пута ректор универзитета. Основао је 1903. академски покрет (грч. Νέος Ἑλληνομνήμων) за проучавање научног и филозофског развоја у подручјима где се говорило грчки за време Византије и Османског царства. Био је једно време сарадник Елефтериоса Венизелоса. Током 1916. избио је у Грчкој велики раскол и формиране су две владе, једну је водио Елефтериос Венизелос у Солуну, а другу краљ Константин I Грчки. Спиридон Ламброс је прихватио мандат да формира владу, која није контролисала велики део Грчке. Био је председник владе од октобра 1916. до фебруара 1917. Када је француска и енглеска флота успоставила поморску блокаду његова влада је била присиљена на оставку. Након протеривања краља Ламброс је отишао на Хидру и онда на Скопелос, на коме је умро 23. јула 1919.

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1881. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

• Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, München 3, 5–6 (W. Puchner).
• А. Heisenberg: Nachgelassene Werke von S. Lampros. BZ 24 (1923–1924) 292.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Spiridon Lambros