Добро дошли на Српску енциклопедију

Димитрије Аврамовић

Димитрије Аврамовић (Св. Иван Шајкашки, 27. марта 1815 — Нови Сад, 13. априла 1855),1)2)3)4) српски сликар, иконограф, портретиста и писац.

Сликарски талент

Димитрије Аврамовић је рођен 15/27. марта 1815. у Светом Ивану у шајкашком батаљону у Бачкој, од мајке Саре и оца Михаила.5) Од прве до седме године, заједно са породицом је живио у Пешти, а онда су се вратили у Нови Сад, где је завршио основну школу и гимназију.6) Још у основној школи почео је да црта ликове српских јунака, а од другог разреда гимназије сликао је иконе српских светаца и продавао их да би могао да купује боје и четкице.7) Након трећег разреда гимназије учио је цртање код Атанасија Николића у Новом Саду.8) Отац није имао средстава да га школује даље од четвртог разреда гимназије, па га је наговорио да учи трговину.9) Трговину је учио три године, али када је отац увидео његову велику склоност сликарству, дао је да учи код локалних сликара.10) Учио је од мало познатог живописца Димитрија Јовановића, наставио код Италијана Алојзија Кастање, који је тада живео у Новом Саду и од Јована Ивановића, сликара из Петроварадина.11) Тада је углавном сликао иконе на платну, које је продавао, а новац чувао за академију или куповао књиге из којих би учио сликарство.12)

На академији у Бечу

У Бечу је први пут боравио 1833, али је због мало новца могао да остане само годину дана.13) Бавио се копирањем дела старих мајстора.14) Када се вратио. сликао је портрет жене петроварадинског генерала Мајнца, а онда портрет епископа Стевана Станковића,15) и копирао портрете карловачких митрополита.16) Владичин портрет израдио је у више примерака, а владика му је обећао скромну стипендију од 100 форинти, што му је омогућило да по други пут оде у Беч,17)18) и упише се на сликарску акамдемију, на којој је студирао у периоду 1836—1840.19) У Бечу је провео шест година напорно радећи. Пошто није редовно примао стипендији, био је у доста великој оскудици.20)21) Упоредо са студирањем радио је у атељеу бечког сликара и педагога Фридриха Амерлинга, чије је радове копирао. У Бечу је израдио слику Апотеоза Лукијана Мушицког (1840), у романтичарском стилу, која је настала под утицајем италијанског вајара Антонија Канове и његовог надгробног споменика за Марију Кристину Аустријску. У исто време је насликао неколико портрета савременика, међу којима се истиче портрет Вука Караџића.22)

Осликавање Саборне цркве

На сликарској академији у Бечу се истакао толико да је 1840. био препоручен кнезу Александру Карађорђевићу за осликавање Саборне цркве у Београду, посао који је радио од 1841. до 1846, а онда је насликао иконостас за цркву у Тополи, па за манастир у Љубостињи.23) У исто време је у Београду насликао портрете Михаила Обреновића, митрополита Петра Јовановића, књижевника Симе Милутиновића Сарајлије, професора Димитрија Исаиловића.24)

Кнез и српска влада су били одушевљени способностима младог сликара, па су га у јесен 1846. послали да о трошку владе путује по Србији и да по старим средњовековним црквама и манастирима налази старе српске слике,25)26) ради уметничког проучавања одеће и ликова владара, како би што верније приказао догађаје и личности из прошлости Србије.27) Након успешно обављеног посла, српска влада га је 1847. послала на Свету Гору, у Солун и у Цариград.28)29) На Светој Гори је прикупио доста материјала, који је објавио у две књиге: Описаније древности српских у Св. (Атонској) Гори (1847) и Света Гора са стране вере, художества и повести (1848).30) У књигама је описивао уметнине, помињао предмете који су се користили у уметности, а највише преписивао и прецртавао повеље,31) слике, заставе, печате посуђе, ношње.32) У истраживању је користио неокласични критеријум, са концептом о успону и паду уметности, сматрајући старо сликарство стилски незанимљивим, али признајући му документарну и културно-историјску вредност.33)

Пошто му је објављена друга књига о Светој Гори, придружио се групи политичара, који су се борили за права националних мањина у Војводини 1848. У договору са кнезом Александром и Илијом Гарашанином, у београдској Државној штампарији је литографисао политичке карикатуре на рачун Мађара и њиховог покрета, чиме је поставио темеље политичкој карикатури код Срба. Међутим, нашао се у дуговима, пошто су политичке карикатуре биле забрањене, морао да измири дугове према Државној штампарији.34) Карикатуре је правио и касније и објављивао их у листовима Шумадинка, Подунавка, Шаљивац и Седимица.35)

Током наредне две године је покушавао да добије запослење као наставник цртања у Пословно-трговачкој школи, али му то није пошло за руком. Посебно се разочарао када је кнез Апександар за 50-годишњицу Првог српског устанка, Урошу Кнежевићу поверио израду галерије устаника и највернијих Карађорђевих присталица и пријатеља.36)

Одлазак у Нови Сад

У Београду је живео до 1852, а затим се, како више није добијао веће сликарске послове, са породицом преселио у Нови Сад, где је осликао цркву Светог Јована.37)38) Ту је добио поруџбину за манастир Раваница у Врднику, који је завршио 1853.39) Радио је и престоне иконе и две мање иконе у родном Шајкашу (1854) и уговорио је посао осликавања цркве Свети Врачеви у Футогу, који није стигао да уради.40)

У Новом Саду се посветио књижевности.41) Писао је чланке по новинама, преводе с немачког и прикупљо је грађу за биографије старих српских сликара.42) Када је 4. марта 1855. чуо за смрт руског цара, то га је толико погодило да је добио први срчани удар, који се поновио након три дана.43) Умро је од трећег срчаног удара 1/13. априла 1855.44) Сахрањен је у порти некадашње цркве Св. Јована у Новом Саду.45)

Био је романтичне природе, националист и словенофил. Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 28. децембра 1847/9. јануара 1848.46)

Дела

  • Описание древностиј србски у Светој (Атонској) Гори с XIII литографирани таблица (1847)
  • Света Гора са стране вере, художества и повести (1848)
  • чланци у Српском Народном Листу
  • Златна зрна (1846)
  • превод трагедије Corregio (1845)
  • Шаљиви календар
  • Живот српских живописаца

Галерија

Литература

Спољне везе

1) , 7) , 15) , 18)
Никола Радојчић, 1925, стр. 103-104
2) , 5) , 6) , 13) , 17) , 20) , 26) , 28) , 38) , 41) , 43) , 44)
Милићевић, 1888, стр. 7-9
3)
Нова Искра, 1902, стр. 189-190
4)
Гласник ДСС, 1855, стр. 338
8) , 9) , 10) , 12) , 21) , 23)
Уметнички преглед, 1940/8, стр. 234
11) , 14) , 16) , 19) , 22) , 24) , 32) , 35) , 40)
Олга Микић, 2004, стр. 52
25)
Уметнички преглед, 1940/8, стр. 234, 235
27) , 34) , 36) , 42) , 45)
Петар Петровић, 12. 6. 2015.
29) , 30) , 37) , 39)
Уметнички преглед, 1940/8, стр. 235
31) , 33)
Предраг Драгојевић, 2010, стр. 156
46)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2007, стр. 3
Штампање