Вукоман Арачић

Вукоман Арачић (Ланиште, 10/22. мај 1850 — Ужице, 12/25. фебруар 1915), српски генерал. Истакао се у Другом балканском рату и у Церској и Колубарској бици.

Војно школовање и прве службе

Вукоман Арачић је рођен 10/22. маја 1850. у Ланишту у јагодинском округу.1)2) Завршио је шест разреда гимназије у Крагујевцу.3) Након тога ступио је 1869. у Војну академију у Београду.4) Војну академију завршио је 1874. и одмах је добио чин потпоручника.5) Од 1874. до 1876. био је водник инжењерске чете, ордонанс официр у Шумадијској дивизији и у бањском кору.6) У Првом српско-турском рату од 1876. до 1877. био је ађутант за генералштабне послове у Тимочком корпусу.7) У Другом српско-турском рату 1877—1878. био је начелник штаба јагодинске бригаде.8) На челу јагодинске бригаде први је ушао у Ниш 29. децембра 1877/10. јануара 1878.9) Унапређен је априла 1880. у чин капетана 2. класе.10) Од 1880. до 1882. био је државни питомац у инжињеријским јединицама у Бечу.11) По повратку из Беча постављен је за командира чете инжењеријског батаљона, а крајем 1882. постављен је за шефа штаба инжењеријског пука.12) Задржао се на том положају до 1884, када је постао командир инжењеријског батаљона.13) Од 1885. био је начелник штаба Дринске и Дунавске дивизије.14) Учествовао је у Српско-бугарском рату 1885. као начелник штаба Дринске дивизије.15)

Пуковник

Унапређен је 1887. у чин мајора.16) Постављен је октобра 1887. за команданта пешадијског батаљона.17) Априла 1888. постављен је за вршиоца дужности шефа спољњег одсека операцијског оделења Главног генералштаба.18) Током деведесетих година обављао је већи број дужности при центаралној војној управи. Био је вршилац дужности начелника Операцијског одељења Министарства војног, заступник начелника Главног генералштаба, начелник Општевојног одељења Министарства војног и помоћник начелника штаба Команде активне војске.19) Унапређен је 1897. у чин пуковника.20) Од 1893. до 1903. био је професор Војне академије.21) Предавао је војну географију и историју ратне вештине на нижем курсу.22) На вишем курсу предавао је генералштабну службу и ратну игру.23) Током 1900. постављен је за помоћника начелника Главног генералштаба.24) Био је командант Шумадијске дивизијске области, а од 1902. био је командант Тимочке дивизијске области.25) Пензионисан је након Мајског преврата јула 1903.26)

Балкански ратови

Позвали су га 1912. као пензионисанога пуковника уочи почетка Првог балканског рата.27) Постао је командант Тимочке дивизијске области.28) У Првом балканском рату у његовој области није било значајнога дејства. На тој дужности био је и 1913. за време Другог балканског рата.29) Формирао је Тимочку војску од војника трећег позива и са њима је на Планици 6. и 7. јула 1913. одбио велики бугарски напад.30) Након тога кренуо је 15. јула у офанзиву, па је заузео Кулу и Белоградчик и опсео је Видин.31) Због великих успеха за време рата унапређен је новембра 1913. у чин генерала и реактивиран је.32) У Зајечару је проглашен за почаснога грађанина.33)

Први светски рат

Учествовао је у Првом светском рату као командант Тимочке дивизије 2. позива.34) За време Церске битке Тимочка дивизија 2. позива је била упућене да зауставља непријатељски продор на правцу Шабац-Текериш.35) Заједно са Шумадијском дивизијом 1. позива присилила је аустријску 2. армију да се повуче према Шапцу.36) Ослободио је Шабац 23. августа 1914.37) Након тога постао је командант Ужичке војске, са којом је октобра и новембра учествовао у борбама на Сенковићу, Паклинку, Точионику, Бабјаку и Семећу.38) Након пада Чачка са војском се 25. новембра повукао из Ужица.39) За време Колубарске битке у борбама на Сувобору и руднику Ужичка војска се налазила на левом крилу 1. армије.40) Војска под командом Арачића је након гањања пораженога непријатеља ушла 11. децембра 1914. у Ужице.41) Ту се разболео од пегавога тифуса.42) Умро је 12/25. фебруара 1915. у Ужицу.43)

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, књига 1, 70
  • Слободан Ђукић, Страни утицаји на развој српске војне доктрине 1878—1918 године, докторска дисертација, Београд, 2013.
  • Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
  • С. Скоко, П. Опачић, Војвода Степа у ратовима Србије 1876—1918, БИГЗ, Београд, 1981.
1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, књига 1, 70
2) , 43)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 31
3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 13) , 14) , 15) , 16) , 20) , 21) , 22) , 23) , 26) , 27) , 37)
НА
12) , 17) , 18) , 19) , 24) , 25) , 28) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 38) , 39) , 40) , 41) , 42)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 32
35)
С. Скоко, П. Опачић, 1981, стр. 348
36)
С. Скоко, П. Опачић, 1981, стр. 352
Штампање