Добро дошли на Српску енциклопедију

Владимир Карић

Владимир Карић (Светлић, 2/14. новембар 1848 — Баден, 8. јануар 1894), српски географ и дипломата. Једно време (1889—1892) руководио је српском пропагандом у Старој Србији и Македонији.

Школовање и прво запослење

Рођен је 2/14.1)2) или 7. новембра3) 1848. у селу Светлић у крагујевачком округу. Основну школу похађао је у Старој Брусници и Чачку.4) Нижу гимназију похађао је у Крагујевцу и Шапцу, а вишу у Београду.5) Завршио је Велику школу у Београду на правном одсеку 1868. године.6) Каријеру је отпочео у струци као практикант у шабачком суду. Нову службу вршио је 1870. као писар начелства пожаревачког округа.7)

Просвета

Године 1870. постављен је за суплента шабачке ниже гимназије.8) Након полагања професорског испита 1873. предавао је географију у шабачкој, пожаревачкој а затим и у београдској вишој гимназији. Много је утицао на научна опредељења свог ученика из шабачке гимназије — Јована Цвијића. У просвети је Карић остао до 1888. када је постављен на место референта у Министарству просвете и црквених дела. Године 1879. написао је уџбеник земљописа-географије. Убрзо је свој уџбеник проширио објавивши Земљопис у две књиге. Године 1881. изабран је за ванредног члана Просветног савета. Године 1882. објавио је књигу Српска Земља, где је у геолошком, географском и статистичком погледу описао територије које су Срби насељавали у то време. Године 1887. написао је волуминозно дело Србија у три тома. Поред тога написао је и путописно-научни рад Цариград, Света Гора, Солун.9)

Дипломатска активност

Године 1889. због показаног квалитета у раду Министарства просвете и црквених дела у погледу развоја српске просвете у Старој Србији и Македонији постављен је за начелника новооснованог Просветно-политичког одељења Министарства иностраних дела. То оделење називало се оделење за пропаганду.10) То одељење формирано је управо због ширења српског утицаја и просвете у Старој Србији и Македонији, који су били угрожени делатношћу Бугарске егзархије. Године 1889. 13. октобра постављен је за конзула српског конзулата у Скопљу. На конзулском положају остао је до 1892. где је на пословима српске националне политике показао знатне успехе. Био је поборник туркофилске политике, сматрајући да треба да се погодимо са Турцима.11) Сматрао је да се српској пропаганди треба дати законски изглед, јер се молбе за школе требају ускладити са турским законима, а школске књиге морале су да буду очишћене од патриотских фраза, да би могле да прођу турску цензуру.12) Сматрао је да српски учитељи требају да буду што је могуће покорнији турским властима. Карићу је сметало јавно објављивање рада Друштва Светога Саве, који су своје питомце у Србији јавно представљали као културне комите, па су на тај начин стварали неповерење код турских власти.13) Турске власти су због тога прогањале део српских питомаца као српске агенте. Друштву Светога Саве била је потребна јавност да би побудили успавано српско јавно мњење, а Владимир Карић је сматрао да њихова активност треба бити тајна.14) Поред тога замерао је Друштву што је примало скоро свакога, укључујући и оне, који би под изговором патриотскога рада само узимали новац.15) Због тога је са највећим неповерењем сретао све националне раднике, разобличавао је уходе, преваранте и пробисвете, али је и битно смањио број људи, који су учествовали у националној пропаганди.16) По том питању није се слагао са Стојаном Новаковићем, који је сматрао да попут Бугара треба да се троши и на непотребне, само да се не би великим рестрикцијама ускратио новац и онима, који су потребни у националној пропаганди.17) На лични захтев, због неслагања са новим министром напустио је Скопље октобра 1892. године.

Повратак у Београд

По повратку у Београд, предавао је до пензије 1893. у нижој београдској гимназији. Због нарушеног здравља отишао је у бању Баден у Тиролу, тамо је и умро 8. јануара 1894. Тестаментом је све завештао географском одсеку Велике школе.18)19)

Литература

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, 264
4) , 5) , 6) , 7) , 8)
ИС
9)
ЖИ
10) , 12)
С. Јов. Влада Александра Обр. 1 стр. 166
11)
С. Јов. Влада Александра Обр. 1 стр. 158
13) , 14)
С. Јов. Влада Александра Обр. 1 стр. 167
15)
С. Јов. Влада Александра Обр. 1 стр. 168
16) , 17)
С. Јов. Влада Александра Обр. 1 стр. 169
18)
М. Војводић, Стојан Новаковић и Владимир Карић, Београд, 2003, 26-172.
19)
Мала енциклопедија Просвета, 2, Београд, 1978, 203.
Штампање