Бранислав Николић

Бранислав Николић (2. август 1930 — 20. децембар 2013), дипломирани инжењер машинства, Ваздухопловног смера. Пун радни век је провео на активним и одговорним дужностима у ваздухопловству. За време рада у фабрици УТВА Панчево био је главни конструктор и технички директор. У то време у Утви су пројектовани и израђени авиони металне конструкције који су служили за цивилне и војне потребе.

Биографија

Бранислав Николић је рођен 2. 8. 1930. године у Бечеју. Основну школу је завршио у родном месту. Године 1945. уписује се у гимназију коју завршава 1949. године када уписује студије машинске технике на Београдском техничком факултету. За време студија опредељује се за своју младалачку љубав ваздухопловство. Имао је срећу да му професори буду М. Ненадовић, Д. Станков, С. Милутиновић и С. Добросављевић код кога је и дипломирао 1955. године. Умро је у Београду 20. 12. 2013. године у 84. години живота као пензионисани Главни савезни ваздухопловни инспектор.1)

Радна биографија

Конструкторска и организаторска делатност

После дипломирања 1. 12. 1955. запослио се у Конструкционом бироу II Фабрике авиона УТВА Панчево и ту је радио пуних 12 година, почевши као приправник у конструкционом бироу па напредујући до главног конструктора авиона. Тринаесту годину рада у Утви инж. Николић је био технички директор фабрике. За време свог службовања у УТВИ у овој фабрици су пројектовани и направљени авиони: Утва-56, Утва-60, Утва-60 АТ1 и АТ2, Утва-60 АМ, Утва-60 AG, Утва-60 Н, Утва-60 AF, Утва-65 Привредник, Утва-66, као и многи уређаји који су се користили у ваздухопловству.

Затим је око пола године био први технички директор Авио Генекса у оснивању, па 6 година самостални саветник и заменик директора Ваздухопловног института при Институту „Кирило Савић”, где је радио на нацртима будућих ваздухопловно-техничких прописа.

Законодавна и управљачка делатност

Крајем 1974. године прелази у СУЦВП где као начелник Одељења за ваздухопловне прописе и поступке, организује израду нацрта првог Закона о ваздушној пловидби који се односи на млазну саобраћајну авијацију као и све остале видове ваздушне пловидбе. Закон је објављен априла 1978. године и до данас није претрпео велике измене. Такође организује и израду нацрта за бројне прописе о пловидбености ваздухоплова, његовој градњи и контроли квалитета тих радова, о његовој регистрацији и стандардима које треба да задовољи ваздухопловно техничко особље.

Непосредно после погибије председника владе СФРЈ, господина Џемала Биједића јануара 1977. године у лету авионом СИВ-а за Сарајево, именован је за вршиоца дужности Главног савезног инспектора и са те функције предузима многобројне системске мере да се безбедност ваздушне пловидбе санира (у претходних 8 година у нашем ваздушном саобраћају је био бар један удес саобраћајног ваздухоплова са великим бројем погинулих) а из тог периода потичу:

  • прве дозволе за рад авио-механичара и контролора градње,
  • пооштрени критеријуми за издавање пилотских дозвола и дозвола за рад кабинског особља (СТW),
  • пооштрени критеријуми за издавање дозвола аеродромском особљу,
  • сарадња на дефинисању услова за дозволе за рад контролора летења.

Крајем исте године на предлог Б. Николића, Савезно извршно веће формира Савезни ваздухопловни инспекторат, као посебну савезну организацију. У овом периоду активно ради на изради, објављивању и поштовању ваздухопловних прописа. Са групом тада најбољих пилота у нашем ваздушном саобраћају, користећи своје знање енглеског, француског и руског језика, проучава правила летења свих већих земаља у свету, организује и ради на тада новом и модерном нашем „Правилнику о летењу”, који је, иако објављен 1979. године, и данас важи.

Формира високо стручну и специјализовану Службу за пловидбеност и регистар цивилних ваздухоплова Југославије. Са позиције руководиоца ове службе регулише током наредних 14 година сва питања хомологација и пловидбености наших ваздухоплова, од једрилица и спортских ваздухоплова, авиона привредне авијације, хеликоптера и авиона пословне авијације до саобраћајних ваздухоплова.

Године 1992. постаје по други пут Главни савезни ваздухопловни инспектор, надлежан за све послове у ваздухопловству, укључујући и делатност Савезне Управе за контролу лета.

Пословно-организаторска делатност

Неколико година касније, као пензионер, постаје Технички директор компаније „Macedonian Airlines”, која у том периоду обавља ваздушни саобраћај из Републике Македоније са 10 авиона.

У јесен 1996. на позив владе Црне Горе, долази у Подгорицу са задатком да помогне формирање авио-компаније Montenegro Airlines, и за рекордно кратко време (после 6 месеци), овај нови авио превозник добија свој први AOC за саобраћај прво са једним, а ускоро са два авиона типа Foker MK 4000. После прикупљања и обуке кадрова, уходавања рада компаније, крајем 1998. године престаје његова активност у овој компанији.

Током 2002. покушава са једном великом познатом канадском фирмом да обнови производњу авиона у Утви, но како фабрика није имала никаквих средстава да уђе у преговоре, све је завршено на нивоу медусобних писама о намерама. Да би се овај подухват реализовао, написао је велику публикацију на енглеском: STUDY - Two approaches to the manufacturing of an „all Canadian” all-metal Aircraft based on: a. Former excellent and well proven design of Aircraft, or b. Entirely new design.

Библиографска делатност

Године 2004. године почиње да пише трилогију:

  • „На сопственим крилима” која је посвећена конструисању и производњи нових типова и модела авиона.
  • „Борба за безбедност ваздушне пловидбе током 20 година” која је посвећена борби за безбедност ваздушне пловидбе кроз нормативну, организациону и надзорно-инспекцијску функцију у периоду од 1974. до 1994.
  • „Санација постојећих и организовање нових авиопревозника” која је у првом реду посвећена мерама за оздрављење постојећих компанија, а затим и формирању нових авиопревозника на принципима и у складу са светском нормама.

Галерија

Признања

За заслуге у пројектовању авиона Бранислав Николић је 1974. године одликован Орденом за војне заслуге са Златним мачевима.

Сродни чланци

Литература

  1. Branislav Nikolić, Na sopstvenim krilima, Štamparija Topalović, Valjevo,2009., ISBN 978-86-912401-0-3
  2. Aviation Week and Space Technology, Том 73, McGraw-Hill, 1960
  3. Чедомир Јанић, Годишњак српског ваздухопловства -2007., Аерокомуникације, Београд 2007, стр.100-103, ISSN 1820-9122
  4. Patentni spis: YU 24551, „Privredno turistički avion UTVA 56”, Savezni zavod za patente Beograd SFR Jugoslavija, 10.09.1960.
  5. Patentni spis: YU 44661, Avion „UTVA-66V”, Savezni zavod za patente Beograd SFR Jugoslavija
1)
Политика 25.12.2013. године ISSN 0350-4395
Штампање