Српска православна епархија канадска је формирана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве дана 26. маја 1983. године на предлог тадашњег епископа источноамеричког и канадског Христофора Ковачевића.
Владика Христофор био је уједно и први администратор епархије, све до избора првог епископа канадског.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора 16. маја 1984. синђел Георгије (Ђокић), духовник манастира Тавне, изабран је за епископа канадског, а патријарх српски Герман Ђорић посвећује га 8. јула исте године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду. На Покров Пресвете Богородице, 14. октобра 1984, владика Георгије устоличен је као епископ канадски у Цркви Светог оца Николе у Хамилтону.
Ова дешавања била су само природна последица раста српске популације и развоја црквеног живота међу Србима у Канади. Прва српска црквеношколска општина на канадском тлу основана је 1912. године у Риџајни (Саскачеван), где су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Црква Свете Тројице у Риџајни завршена је и посвећена 1916. године. Срби у Хамилтону (Онтарио) формирали су своју црквену општину 1913. године, а Храм Светог оца Николе посвећен је 15. децембра 1917.
Црквени живот између два рата међу Србима у Канади обележен је великим тешкоћама, пре свега у покушајима да се пронађе начин да српски свештеници служе у српским храмовима и опслужују наше досељенике. О проблемима са којима се Црква суочавала говори и писмо првог епископа америчко-канадског г. Мардарија упућено Светом архијерејском синоду 1934. године:
„Слали смо мисионаре, монахе, али ни један се није могао задржати више од два, три мјесеца. Фамилијарни свештеници још мање”, Епископ г. Мардарије
Поред материјалних разлога, епископ наводи и онај други, можда теже савладив:
„Хамилтонска парохија заузима територију много већу него је Југославија. И на томе пространству су по неколико стотина и хиљада километара разбацане мале српске колоније са по две-три фамилије, које треба обилазити и опслуживати. Друга наша парохија у Риџајни - Саскачеван, која је од Хамилтона далеко отприлике онолико колико и Београд од Стокхолма, још је тежа за опслуживање”, Епископ г. Мардарије
Са приливом српских имиграната након Другог светског рата широм Канаде ничу и јачају српске колоније — у Виндзору, Торонту и Нијагариним водопадима (Онтарио), у Ванкуверу (Британска Колумбија), Летбриџу (Алберта), Монтреалу (Квебек).
Година 1963. донела је драматичне промене у животу Српске православне цркве, нарочито на америчком тлу. По први пут у својој историји Српска црква доживљава раскол који траје пуних 29 година. Узрок раскола је био сукоб између неких комунистички подржаваних свештеника СПЦ у Југославији и махом монархистички расположених кадрова СПЦ у Сјеверној Америци. Последица раскола је да се део парохија на америчком континенту отцепљује од Мајке Цркве и под вођством владике Дионисија формира тзв. Слободну српску православну цркву (касније Новограчаничка митрополија). Административне измене, међутим, дешавају се и међу парохијама које остају верне Српској православној цркви са седиштем у Отаџбини. Од дотадашње једне епархије, Америчко-канадске, формирају се три: Средњозападноамеричка, Западноамеричка и Источноамеричка и канадска.
Први епископ источноамерички и канадски био је Стефан Ластавица који води епархију од 1963. до 1966. Наслеђује га владика Сава Вуковић, и од 1978. владика Христофор Ковачевић.
Од оснивања Епархије канадске, односно од устоличења првог епископа канадског 1984, изграђени су и посвећени следећи храмови: капеле у Отави, Мисисаги и у Епископској резиденцији у Торонту; цркве у Ошави, Киченеру, Оквилу, Лондону, Калгарију, Едмонтону, Винипегу; обновљена је и живописана црква у Риџајни. Саграђен је низ црквених сала, парохијских кућа и један старачки дом (Виндзор, Онтарио). Круна градитељског рада владике Георгија свакако је манастир Светог Преображења Господњег у Милтону. Темеље првог српског манастира у Канади освештао је патријарх српски Павле 23. октобра 1992. Манастирска црква је саграђена и освештана 12. јуна 1994. године, а манастирска зграда фебруара 1995.
У оквиру Епархије делује Савез кола српских сестара Епархије канадске. Савез је основан у Мисисаги 2. фебруара 1985.
Вредно је истаћи и активност Добротворног фонда Епархије канадске „Цар Лазар”. За свој допринос у хуманитарним делатностима усмереним последњих година највише према Републици Српској и Српској Крајини, Фонд је 1996. одликован од стране Светог архијерејског синода Орденом Светог Саве Другог реда.
Године 1987. Епархија покреће свој лист „Источник”. Мало затим са радом почиње и истоимена издавачка кућа, која је до сада објавила на десетине наслова.
Српска православна Епархија канадска покрива територију читаве Канаде. У оквиру Епархије делују 27 парохија и мисија.
[…]