Живорад Настасијевић

Живорад Настасијевић
Живорад Настасијевић и Ружа Мијатовић (жена са којом је до краја живота био у неозакоњеном браку)
Рођење: 1893. Горњи Милановац, Краљевина Србија Смрт: 1966. Београд, СФРЈ Познат као: сликар

Живорад Настасијевић (Горњи Милановац, 1893 — Београд, 1966), српски сликар, фреско сликар и иконописац.

Рођен је у породици где су и његова браћа били уметници, Момчило Настасијевић, Славомир Настасијевић и Светомир Настасијевић. Њихов отац, Никола Лазаревић, доселио се с мајком из Охрида у Брусницу као шестогодишњак. У знак захвалности према ујаку Настасу Ђорђевићу (градитељу горњомилановачке Цркве Свете Тројице) код кога је изучио градитељски занат, одриче се мајчиног презимена и од ујаковог имена прави ново презиме, Настасијевић.¹⁾

Живорад Настасијевић је завршио уметничку школу у Београду 1910. године, као ученик Ђоке Јовановића, Ристе Вукановића и Марка Мурата.²⁾ Студије сликарства је наставио у Минхену код професора Грабара 1913-1914. године, али је то морао да прекине због избијања Првог светског рата. Као многи српски уметници прве половине XX века Настасијевић је добровољно ступио у ђачки батаљон Степе Степановића, прешао преко Албаније и преболео тифус. За време рата учествује прво као борац до 1917, а потом као ратни сликар Врховне команде.³⁾⁴⁾ После рата школовање наставља у Паризу 1920-1922. године на Академији Grande Chaumiere код професора Касталучија (Claudio Castelucho). По повратку у земљу узео је активног учешћа у културним збивањима:

• 1920-21. био је члан Ладе.
• 1923. Члан Групе шесторице: Бијелић, Добровић, Кршинић, Настасијевић, Росандић, Стојановић.
• 1924. Члан Групе четворице: Добровић, Бијелић, Миличић, Настасијевић.
• 1927. Један је од оснивача уметничке групе „Зограф”⁵⁾
• 1936. поново постаје члан Ладе, у чијим редовима остаје до смрти.

У току школовања излагао је на изложбама Уметничко-занатске школе. По завршеним студијама први пут је излагао 1912. на Четвртој југословенској изложби. На почетку уметничког формирања, на њега као сликара пресудно су утицали школовање на михенској Академији и дружење са сликаром Костом Миличевићем, те се у том делу његовог опуса примећује утицај импресионизма. Након одласка у Париз, где се детаљније упознао са ликовном уметношћу и делима старих мајстора, он се окреће сликању празних, напуштених београдских предела који по атмосфери личе на магијски реализам, као и митолошким мотивима.

Године 1927. заједно са Васом Поморишцем био је иницијатор и покретач уметничке групе „Зограф”,⁶⁾ која је требало да представља неку врсту опозиције прогресивној и модернистички оријентисаној групи „Облик”. Уметници који су били чланови „Зографа” залагали су се за афирмацију средњовековне уметности и изграђивање националног стила на темељу средњовековног наслеђа и традиције.

Живорад Настасијевић бавио се, између осталог, и фреско сликарством и иконописом. Извео је фреске у згради Уметничког павиљона у Београду (које су уништене за време Другог светског рата), иконостас цркве Богородичног покрова у Београду,⁷⁾ фреске у сали зграде Народне банке у Скопљу, фреске у одборничкој сали Београдске општине, фреске у Успенској цркви у Панчеву,⁸⁾⁹⁾ фреске у цркви Костурнице у Крупњу,¹⁰⁾ фреске у неколико породичних капела на Новом гробљу у Београду.

Умро је у Београду 1966.

Заједно са својим колегама Петром Палавичинијем и Бранком Поповићем, Јован Бијелић је 1926. формирао групу „Облик” коме приступају: Петар Добровић, Живорад Настасијевић, Тома Росандић, Вељко Станојевић, Сретен Стојановић, Сава Шумановић и Марино Тартаља као чланови оснивачи, а касније овој групи приступају: Игњат Јоб, Зора Петровић, Иван Радовић, Мате Размиловић, Ристо Стијовић, архитект Драгиша Брашован. Ову групу су сачињавали већ афирмисани ликовни уметници. Правила групе су донета на седници од 8. новембра 1930. године, а Министарство унутрашњих послова их је потврдило 20. јула 1932.

• 1923. Београд;
• 1924. Београд;
• 1925. Београд - са Љ. Ивановићем,
• 1926. Београд;
• 1927. Београд;
• 1966. Београд - ретроспектива у Галерији Културног центра.

• 1919. Југословенска изложба, Париз
• Лада, V-VI, XIII, XIX-XXVIII, XXX, XXXII-XXXVII
• 1929. Југословенска изложба, Барселона
• 1930. Југословенска изложба, Лондон
• 1932. Југословенска изложба, Брисел и Амстердам
• 1938. Крагујевац
• 1939. Петроград
• 1921. Изложба ликовних уметника из Београда, Сомбор
• 1922. Пета југословенска изложба
• 1924. Изложба београдских сликара и вајара
• 1924. Група четворице, Загреб
• Јесење изложбе београдских уметника, I-III, VIII-XI
• Пролећне изложбе југословенских уметника, I-V, VIII-XII
• УЛУС, VI, VIII, X-XVIII, XXI, XXV, XXVII-III, XXXIV
• 1951. Пејсажи Београда, Београд
• 1962. Сава Шумановић и српски пејсаж измедју два рата, Сремска Митровица

• Миодраг Б. Протић, Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе, Нолит, YU-Београд, 1970, стр. 128
• Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе, Нолит, YU-Београд, 1973, стр. 533
• Živorad Nastasijević, Ženidba Dušanova, Narodna knjiga, YU-Београд, 1952, str. 28
• Živorad Nastasijević, koautor Lazar Trifunović, Živorad Nastasijević - Том 81 књиге Galerija Kulturnog centra Beograda, Kulturni centar, YU-Београд, 1966, str. 10
• Likovna enciklopedija Jugoslavije, Том 2, urednik Žarko Domljan, Jugoslavenski leksikografski zavod „Miroslav Krleža“, YU-Zagreb, 1987, str. 447, ISBN 8670530015, 9788670530010
• Milan Kašanin, Umetničke kritike - Biblioteka Dokumenti moderne umetnosti, Kultura, YU-Beograd, 1968, str. 335

• Народни музеј Београд-Збирке одељења за новију уметност
• Музеј Рудничко-Таковског краја Легат Настасијевића
• Živorad Nastasijević (1893—1966)
• Живорад Настасијевић, ШЕСТ ТОПОЛА
• Живорад Настасијевић - vesti
• Зидно сликарство Живорада Настасијевића
• Даровита браћа КОД НАСТАСИЈЕВИЋЕВИХ
• Nastasijevići
• СЛИКАМА КРОЗ ЖИВОТ

Zivorad Nastasijevic