Љубомир Михаиловић
Рођење: 14. август 1874. Београд, Османско царство Смрт: 23. јануар 1957. Београд, ФНРЈ

Љубомир Михајловић или Михаиловић (Београд, 14. август 1874 — Београд, 23. јануар 1957), дипломатски представник Србије.¹⁾²⁾ Током боравка у Македонији главна активност као конзула и дипломате била је национална пропаганда и буђење националне свести.

У Београду је завршио средњу школу и правни факултет, а након тога студирао је право и у Паризу.³⁾ У дипломатској служби био је од 1899. до 1918.⁴⁾ Био је чиновник при посланству у Цариграду.⁵⁾ Радио је у конзулату у Скопљу од 1906. до 1907, најпре као вицеконзул, а онда и као конзул.⁶⁾ Током његовога боравка у Скопљу долази до сукоба две струје међу српским националним радницима, а радило се о тзв. митрополитској и конзулској струји.⁷⁾ Митрополитску струју предводио је скопски владика Вићентије Крџић, који је настојао да од конзулске струје потпуно преузме руковођење и револуционарном организацијом и школством у Македонији.⁸⁾ До тада су српски конзули управљали револуционарном организацијом и просветом. Љубомир Михајловић се показао као неодлучан конзул, односно недовољно добар за конзулску струју, па је премештен из Скопља у Битољ.⁹⁾ Конзул у Скопљу био је кратко време (29.6. 1907 — 10.9. 1907). Био је премештен 1907. године за конзула у Битољу.

Од 1912. до краја 1914. био је отправник послова у Риму.¹⁰⁾ Од 1915. до 1916. био је посланик код краља Николе у Црној Гори. Тада је помагао интервенишући код краља Николе да се српске избеглице жене и деца пребаце до Италије.¹¹⁾ Заједно са женама и децом тада су се пребацили и неки чланови владе, али њима је дао такве исправе да нису могли да напусте брод.¹²⁾

Од 1917. до 1918. био је посланик у САД.¹³⁾ У САД је међу нашим исељеницима пропагирао југословенску идеју и сакупљао добровољце за Солунски фронт. Пред крај рата одбио је да влади САД пренесе став српске владе.¹⁴⁾ Сматрао је да треба да остане Краљевина Србија, којој треба да се придруже остали јужнословенски народи.¹⁵⁾ Због неслагања са политиком владе поднео је оставку јула 1918. и тада је пензионисан. После рата приступио је Демократској странци Љубе Давидовића. Током 1925. био је изабран за народнога посланика. Дао је 1922. године 86.000 динара и основао фонд који је од камата сваке године награђивао дела лепе књижевности штампана ћирилицом.¹⁶⁾

Ljubomir Mihailovic