Вићентије Крџић
Вићентије Крџић (световно Василије Крџић) (30. јануар 1853 — крај 1915),1) трећи српски владика Скопске епархије након укидања Пећке патријаршије. Бугари су га убили крајем 1915.
Црквена биографија
Рођен је 30. јануара 1853. године у Ушћу. У манастиру Студеница завршио је основну школу, а богословију је завршио у Београду.2) У манастиру Студеница замонашио се 1873, а исте године посвећен је у ђакона. До 1885. био је у манастиру Студеница. Игуман је постао 1887, а до 1890. био је старешина манастира Свете Тројице и Сретења у Овчару.3) Посвећен је 1894. у архимандрита.4) У манастиру Хиландар боравио је од 1900. као саборни старац.
Владика Скопске епархије
Након смрти владике Севастијана Скопскога 1905. изабран је и посвећен у Цариграду за владику Скопске епархије.5) Био је трећи владика Србин након укидања Пећке патријаршије. Током његовога вршења дужности настављен је активан црквени, национални и просветни рад у Македонији.6) Иако је постојао бугарски терор све више се народ у Македонији враћао у српску црквену организацију напуштајући Бугарску егзархију.7) Вићентије је играо истакнуту улогу у координацији српске четничке акције у Македонији. Током 1907. међу организаторима српске четничке акције дошло је до поделе на две струје, на конзулатску и митрополитску струју.8) Вићентије се налазио на челу митрополитске струје и настојао је да потпуно преузме руковођење и револуционарном организацијом и школством у Македонији.9) До тада су српски конзули управљали револуционарном организацијом и просветом. Митрополитска струја имала је подршку опозиционе штампе у Србији, а на сличан начин српској дипломатији се супростављао и рашко-призренски владика Нићифор Перић.10) Ипак већ крајем 1907. конзулска струја је однела превагу. Преместили су неколико учитеља наклоњених Вићентију и спречили су повезивање Вићентија и Нићифора Перића.11)
Бугари га убијају
Крајем 1915. године Бугарска се укључила у Први светски рат и уследило је повлачење српске војске и окупација Србије. Вићентије се тада повукао у Призрен, где су га Бугари ухапсили и спроводили у Бугарску.12) Међутим на путу од Урошевца до Гњилана опљачкали су га и убили. Његов леш није никада пронађен, али се препричавало да је леш након убиства био спаљен.13)
Vicentije Krdzic