Садржај
Љубомир Милић
| Љубомир Милић |
|---|
 |
| Рођење: 11. фебруар 1861. Горњи Милановац, Кнежевина Србија Смрт: 22. јун 1949. Београд, ФНРЈ |
Љубомир Милић или Љубомир Милијић (Горњи Милановац, 31. јануар/11. фебруар 1861 — Београд, 22. јун 1949), српски генерал. Заслужан је за Лесковачки маневар, којим је новембра 1915. одбацио бугарску војску од Лесковца и омогућио повлачење српске војске преко Косова и Албаније.
Школовање
Љубомир Милић је рођен 31. јануара/11. фебруара 1861. године у Горњем Милановцу.1) Након завршене реалне гимназије уписао је 1880. године Војну академију.2) Нижу школу Војне академије завршио је 1883. године, када је добио чин потпоручника.3) Одмах након тога био је распоређен у 7. батаљон дунавског пешадијског пука.4) Вишу школу Војне академије уписао је 1884. године, а током школовања био је водник.5) Школовање је једно време прекинуо због српско-бугарског рата, у коме је учествовао као командант чете.6) Вишу школу Војне академије завршио је 1887.7)
Војна каријера до чина потпуковника
До 1890. био је водник, а након тога био је ађутант Дунавског артиљеријског пука.8) Током 1890. био је неколико месеци наставник у подофицирској школи, где је предавао опис пушке и муниције са наставом за гађање.9) Након тога једно време вршио је дужност командира чете. Од марта 1891. до септембра 1892. боравио је у руској војсци као државни питомац.10) Када се вратио из Русије прекомандован је у генералштабну струку.11) Током 1894. био је помоћник команданта подофицирске школе.12) Постао је 1895. вршилац дужности команданта батаљона.13) Унапређен је 1896. у чин мајора, па је након тога био командант батаљона до 1897.14) Од 1897. до 1901. био је командант подофицирске школе и након тога био је начелник штаба дивизијске области, па онда командант пешадијског пука.15) Унапређен је 1900. у потпуковника.
Мајски преврат
Постао је 1901. ађутант краља Александра Обреновића.16) Од 1902. био је командант Дунавске пешадијске бригаде.17) До Мајског преврата задржао се на тој дужности, а онда је прекомандован за гарнизонара зајечарског гарнизона.18) За време Мајског преврата завереници су га присилили да препоручи пуковнику Николићу да препусти Леониди Соларовићу команду над Дунавском дивизијом.19) Николић је једино Милићу веровао.20) У пратњи наоружаних завереника Милић је дошао до Николића, који је тражио да се чује само са Милићем, али завереници нису на то пристали, па је дошло до пуцњаве, из које је једини Милић изашао неозлеђен.21)22) Милић је након тога преузео заповедништво уместо рањеног Николића и успео је да смири војску и да им објасни да је убијен краљ Александар Обреновић.23) Након тога био је 1904. командант 14. пешадијског пука, а онда 1905. командант 19. пука.24) Током 1906. контразавереници су се спремали за преврат, а Љубомира Милића сматрали су као поузданог непријатеља режима, тако да су од њега очекивали инструкције.25) Залагали су се за преврат, а Милић је након преврата требао да буде командант Шумадијске дивизије.26) Унапређен је 1906. у пуковника и брзо након тога био је пензионисан.27)
Балкански ратови и Први светски рат
Реактивиран је октобра 1912. за време Првог балканског рата.28) У Првом балканском рату командовао је најпре пуком, а онда је био постављен за команданта самосталног Калнскога одреда.29) После тога командовао је Моравском дивизијом 2. позива.30) Након окончања рата био је у пешадисјкој инспекцији.31) У Првом светском рату био је постављен за команданта Моравске дивизије 2. позива.32) Са својом дивизијом учествовао је у Церској бици у саставу 3. армије.33) Када је попустило лево крило 3. армије његова дивизија је стигла у помоћ.
Лесковачки маневар
Командовао је 1915. групом дивизија (Моравска дивизија 2. позива и Тимочка дивизија 1. и 2. позива.34) Степа Степановић га је одредио за команданта маневарске групе, која је требала да заустави продор бугарске 1. армије. Бугарска војска је напредовала према Лесковцу. Новембра 1915. године Љубомир Милић је са маневарском групом код Лесковца зауставио продор бугарске војске.35) Након тога кренуо је у противнапад и у тзв. Лесковачком маневру одбацио је бугарску војску од Лесковца.36) На тај начин ослободио је угрожене правце повлачења српске војске преко Косова и Албаније. Да није успео Лесковачки маневар претила је опасност заробљавања главнине српске војске. Због успешнога маневра унапређен је у чин генерала.37)
Касније дужности
Након доласка на Крф постављен је за инспектора пешадије, а ту дужност обављао је до 1919.38) Након тога био је заступник команданта дивизијске области.39) Једно време био је делегат владе код покрајинских власти у Сплиту.40) Од 1921. био је командант 3. дивизијске области, а 1922. био је командант 1. дивизијске области.41) Унапређен је у дивизијског генерала. Пензионисан је октобра 1923.42) Умро је 22. јуна 1949. године у Београду.43)
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, стр. 913
- Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
- Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 3, Београд, 1936.
- Драгиша Васић, Деветсто трећа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
- Слободан Ђукић, Страни утицаји на развој српске војне доктрине 1878-1918 године, докторска дисертација, Београд, 2013.
Ljubomir Milic