Љубомир Марић
Рођење: 28. јануар 1878. Галовићи код Косјерића, Кнежевина Србија Смрт: 11. август 1960. Београд, ФНРЈ

Љубомир Марић (Галовићи код Косјерића, 16/28. јануар 1878 — Београд, 11. август 1960), српски армијски генерал војске Краљевине Југославије. Од 1935. до 1936. био је начелник Главног генералштаба, а од 1936. до 1938. био је министар одбране Краљевине Југославије.

Љубомир Марић је рођен 16/28. јануара 1878. године у Галовићу код Косјерића у земљорадничкој породици.¹⁾²⁾³⁾ У Ваљеву је завршио шесторазредну гимназију и онда је 1897. ступио у Нижу школу Војне академије.⁴⁾ Након завршетка Војне академије произведен је 1899. у чин пешадијског потпоручника.⁵⁾ До 1903. био је водник у пешадији, а од 1903. до 1905. похађао је Вишу школу Војне академије.⁶⁾ Након тога до 1906. био је командир пешадијске чете.⁷⁾ Унапређен је 1906. у чин капетана.⁸⁾ Припремао се у Главном генералштабу од 1906. до 1909. за генералштабну струку.⁹⁾ У генералштабну струку произведен је 1909.¹⁰⁾

Од 1909. до 1910. био је командир батерије у пољској артиљерији, а од 1910. до 1911. био је на служби у генералштабу Моравске дивизијске области.¹¹⁾ Од 1911. до 1912, односно до почетка Првог балканског рата, боравио је на усавршавању у француској војсци.¹²⁾ У Првом балканском рату био је начелник штаба Моравске дивизије 2. позива, којом је командовао Милован Недић.¹³⁾ Његова дивизија учествовала је у бици на Мердарима, у Битољској бици и прва је избила на Ресан.¹⁴⁾ И за време Другог балканског рата био је начелник штаба Моравске дивизије 2. позива.¹⁵⁾ Након ослобођења Старе Србије и Македоније постављен је 1913. у новоослобођеним крајевима за начелника штаба Брегалничке дивизијске области.¹⁶⁾¹⁷⁾ На том положају затекао се на почетку Првог светског рата, па је све до фебруара 1916. био начелник штаба Брегалничке дивизијске области и Брегалничке дивизије 1. позива.¹⁸⁾ Октобра 1915. унапређен је у чин генералштабног пуковника.¹⁹⁾ Са бројчано слабом Брегалничком дивизијом учествовао је у тешким борбама приликом одступања српске војске крајем 1915.²⁰⁾ Истакао се личном храброшћу у пресудној бици на Качанику, када је спречио да бугарска војска пресече одступницу српској војсци и спречи њено повлачење.²¹⁾ Приликом реорганизације српске војске на Крфу преведен је у Врховну команду, у одсек за израду наређења и заповести оперативног одељења.²²⁾ На том положају био је до почетка припрема за Солунску офанзиву августа 1918, када је постављен за начелника штаба Дринске дивизије.²³⁾ Са Дринском дивизијом и њеним командантом Крстом Смиљанићем учествовао је у пробоју Солунског фронта и у Солунској офанзиви.²⁴⁾ Ушао је међу првима у Велес и поверено му је разоружање бугарске војске, која је одступила са битољског фронта.²⁵⁾ Децембра 1918. вратио се на дужност у оперативно оделење Врховне команде.²⁶⁾

Од марта до јуна 1919. био је командант корушког одреда на граници са Аустријом.²⁷⁾ Био је једно време поново у оперативном одељењу Врховне команде, а од 1919. до 1920. био је професор на Вишој школи Војне академије.²⁸⁾ Постављен је јуна 1920. за начелника штаба 2. армијске области у Сарајеву и на том положају се задржао до априла 1923.²⁹⁾ Унапређен је октобра 1923. у чин дивизијског генерала.³⁰⁾ Од априла 1923. био је начелник оперативног оделења Главног генералштаба, а након тога постао је први помоћник начелника Главног генералштаба.³¹⁾ У исто време као хонорарни наставник предавао је стратегију на Вишој школи Војне академије.³²⁾ Унапређен је 1930. у чин армијског генерала.³³⁾ У то време постављен је за команданта 4. армијске области са седиштем у Загребу.³⁴⁾

На положају команданта 4. армијске области био је до фебруара 1935, када је постављен за начелника Главног генералштаба.³⁵⁾ Био је министар одбране Краљевине Југославије у влади Милана Стојадиновића од 7. марта 1936. до 25. августа 1938.³⁶⁾ Милан Стојадиновић је пре тога са места министра одбране сменио Петра Живковића страхујући од могућег преврата.³⁷⁾ За време Марићевог мандата посебна пажња је посвећена ваздухопловству. Љубомир Марић је био принуђен да поднесе оставку због малверзације чланова његове уже породице приликом војних поруџбина. Пензионисан је 1939.³⁸⁾ Умро је 11. августа 1960. године у Београду.³⁹⁾ Из војне теорије објавио је Стратегију (1925), Из мог командовања Корушким одредом (1927), Основи стратегије (1928), Брегалничка дивизија првог позива у рату 1915-1916. године (1931).⁴⁰⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 784
• Г. др. Милан Стојадиновић образовао је синоћ нову владу, у којој је портфељ министра војске и морнарице заузео армијски генерал г. Љубомир Марић, Политика, број 9985, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 8. 3. 1936, стр. 1
• Милан Стојадиновић, Ни рат ни пакт, Ел економиста, Буенос Ајрес, 1963.
• Зорица Нетај, Збирка Љубомира Марића, Архив 1–2, Београд, 2009.

Ljubomir Maric