Корисничке алатке

Алатке сајта


љубомир_марић

Љубомир Марић

Љубомир
Марић
љубомир_марић.jpg
Рођење:
28. јануар 1878.
Галовићи код Косјерића,
Кнежевина Србија

Смрт:
11. август 1960.
Београд, ФНРЈ

Љубомир Марић (Галовићи код Косјерића, 16/28. јануар 1878 — Београд, 11. август 1960), српски армијски генерал војске Краљевине Југославије. Од 1935. до 1936. био је начелник Главног генералштаба, а од 1936. до 1938. био је министар одбране Краљевине Југославије.

Војно школовање и генералштабна припрема

Љубомир Марић је рођен 16/28. јануара 1878. године у Галовићу код Косјерића у земљорадничкој породици.1)2)3) У Ваљеву је завршио шесторазредну гимназију и онда је 1897. ступио у Нижу школу Војне академије.4) Након завршетка Војне академије произведен је 1899. у чин пешадијског потпоручника.5) До 1903. био је водник у пешадији, а од 1903. до 1905. похађао је Вишу школу Војне академије.6) Након тога до 1906. био је командир пешадијске чете.7) Унапређен је 1906. у чин капетана.8) Припремао се у Главном генералштабу од 1906. до 1909. за генералштабну струку.9) У генералштабну струку произведен је 1909.10)

Учешће у ратовима

Од 1909. до 1910. био је командир батерије у пољској артиљерији, а од 1910. до 1911. био је на служби у генералштабу Моравске дивизијске области.11) Од 1911. до 1912, односно до почетка Првог балканског рата, боравио је на усавршавању у француској војсци.12) У Првом балканском рату био је начелник штаба Моравске дивизије 2. позива, којом је командовао Милован Недић.13) Његова дивизија учествовала је у бици на Мердарима, у Битољској бици и прва је избила на Ресан.14) И за време Другог балканског рата био је начелник штаба Моравске дивизије 2. позива.15) Након ослобођења Старе Србије и Македоније постављен је 1913. у новоослобођеним крајевима за начелника штаба Брегалничке дивизијске области.16)17) На том положају затекао се на почетку Првог светског рата, па је све до фебруара 1916. био начелник штаба Брегалничке дивизијске области и Брегалничке дивизије 1. позива.18) Октобра 1915. унапређен је у чин генералштабног пуковника.19) Са бројчано слабом Брегалничком дивизијом учествовао је у тешким борбама приликом одступања српске војске крајем 1915.20) Истакао се личном храброшћу у пресудној бици на Качанику, када је спречио да бугарска војска пресече одступницу српској војсци и спречи њено повлачење.21) Приликом реорганизације српске војске на Крфу преведен је у Врховну команду, у одсек за израду наређења и заповести оперативног одељења.22) На том положају био је до почетка припрема за Солунску офанзиву августа 1918, када је постављен за начелника штаба Дринске дивизије.23) Са Дринском дивизијом и њеним командантом Крстом Смиљанићем учествовао је у пробоју Солунског фронта и у Солунској офанзиви.24) Ушао је међу првима у Велес и поверено му је разоружање бугарске војске, која је одступила са битољског фронта.25) Децембра 1918. вратио се на дужност у оперативно оделење Врховне команде.26)

Министар одбране и начелник генералштаба

Од марта до јуна 1919. био је командант корушког одреда на граници са Аустријом.27) Био је једно време поново у оперативном одељењу Врховне команде, а од 1919. до 1920. био је професор на Вишој школи Војне академије.28) Постављен је јуна 1920. за начелника штаба 2. армијске области у Сарајеву и на том положају се задржао до априла 1923.29) Унапређен је октобра 1923. у чин дивизијског генерала.30) Од априла 1923. био је начелник оперативног оделења Главног генералштаба, а након тога постао је први помоћник начелника Главног генералштаба.31) У исто време као хонорарни наставник предавао је стратегију на Вишој школи Војне академије.32) Унапређен је 1930. у чин армијског генерала.33) У то време постављен је за команданта 4. армијске области са седиштем у Загребу.34)

На положају команданта 4. армијске области био је до фебруара 1935, када је постављен за начелника Главног генералштаба.35) Био је министар одбране Краљевине Југославије у влади Милана Стојадиновића од 7. марта 1936. до 25. августа 1938.36) Милан Стојадиновић је пре тога са места министра одбране сменио Петра Живковића страхујући од могућег преврата.37) За време Марићевог мандата посебна пажња је посвећена ваздухопловству. Љубомир Марић је био принуђен да поднесе оставку због малверзације чланова његове уже породице приликом војних поруџбина. Пензионисан је 1939.38) Умро је 11. августа 1960. године у Београду.39) Из војне теорије објавио је Стратегију (1925), Из мог командовања Корушким одредом (1927), Основи стратегије (1928), Брегалничка дивизија првог позива у рату 1915-1916. године (1931).40)

Литература


Ljubomir Maric

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 784
2) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 20) , 21) , 22) , 24) , 25) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35) , 36)
Политика, 8. 3. 1936, стр. 1
3) , 38) , 39)
Зорица Нетај, 2009, стр. 155
4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 18) , 19) , 23) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30)
НА
37)
Милан Стојадиновић, 1963, стр. 386
40)
Зорица Нетај, 2009, стр. 156
љубомир_марић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/10 23:33