Корисничке алатке

Алатке сајта


гај_грах

Гај Грах

Гај Семпроније Грах (лат. Gaius Sempronius Gracchus) (154—121. пре Христа), римски политичар и истакнути народни трибун, који је наставио да спроводи аграрне реформе свога брата Тиберија Граха. Изабран је за народнога трибуна 123. и 122. пре Христа. Његови реформски покушаји довели су до уставне кризе. За време његова одсуства из Рима Сенат је истурио народнога трибуна Марка Ливија Друза Старијега, који је успео да дискредитује Гаја Граха и његове присташе. По повратку у Рим за конзула је 121. пре Христа изабран Гајев противник Луције Опимије, који је започео процес поништавања Гајевих реформи. То је довело до политичкога сукоба, у коме је био убијен Опимијев ликтор, а Луције Опимије је онда позвао сенаторе да се оружјем обрачунају са Гајем Грахом и његовим присташама. Главни противници Гаја Граха биле су присташе Сената, оптимати, који су убили њега и његове главне присташе.1)

Порекло

Тиберије Грах и Гај Грах су били синови Тиберија Граха Старијега и Корнелије Африканске.2) Тиберије Грах Старији је био два пута конзул и два пута је прослављао тријумфе.3) Корнелија Африканска је била ћерка Сципиона Африканца и Емилије Пауле, сестре Луција Емилија Паула Македонца. Тиберију Граху Старијем и Корнелији Африканској родило се 12 деце, али већину деце је изгубила и остали су им само Тиберије и Гај Грах и Семпронија, која се удала за Сципиона Емилијана Африканца.4)

Старији брат Тиберије Грах

Гајев девет година старији брат Тиберије Грах је као народни трибун 133. пре Христа предложио аграрну реформу, која је угрожавала богате земљопоседнике, па је изазвала велики метеж у Риму. Тиберије Грах је обновио стари закон Лицинија и Секстија по коме нико не може да поседује више од 500 југера земље, али поред тога је одредио да сваки син сме да поседује још по 250 југера.5) Остатак земље су требали да поделе тријумвири сиромашном народу.6) Да би спречио пропаст реформи кандидовао се други пут заредом за народнога трибуна, али пошто је то био незаконит поступак оптимати су се противили. Заступници оптимата, већином сенатори, убили су Тиберија Граха и многе његове присташе.

Углавном повучен из политичкога живота

У време када му је убијен брат Гај Грах је био у Хиспанији у свом првом војном походу у војсци свога шурјака Сципиона Емилијана. Међутим Сципион Емилијан је сматрао да је Тиберије Грах окончао онако како је заслужио. Гај Грах се изгледа 132. пре Христа вратио из Хиспаније и тада се једно време повукао.7) По први пут појавио се у јавном животу бранећи свога пријатеља Ветија и тада се исказао својим ораторским способностима.8) Током 131. пре Христа Гај Папирије Карбон предложио је закон по коме би народни трибуни могли да се бирају два или више пута узастопце, а Гај Грах је био један од оних, који су говорили у прилог Карбоновога закона, који ипак није био изгласан. Након тога опет се једно време повукао.

Квестор на Сардинији

Током 126. пре Христа изабран је за квестора на Сардинији за време конзула Луција Аурелија Ореста.9) Оптиматима је било битно да је он далеко од Рима. На Сардинији се исказао у преговорима са потчињеним народима,10) а исказао се и храброшћу, праведношћу, тачношћу и поштовањем команданта. Током зиме војсци је недостајало одеће, па је конзул тражио од савезничких градова на острву да опскрбе његову војску, али градови су добили одобрење од Сената да буду поштеђени изнуђивања.11) Војска је тешко подносила зиму без одговарајуће одеће, па је Гај Грах наговорио сардинијске градове да ипак пошаљу одећу римској војсци.12) У то време у Рим су стигли изасланици нумидијскога краља Миципсе, који су информисали Сенат да Миципса шаље жито на Сардинију из поштовања према Гају Граху.13) Оптимати су били узнемирени наглим растом популарности Гаја Граха и бојали су се његовога повратка у Рим, па су због тога на Сардинију послали нову војску и Оресту су наредили да остане. Сматрали су да ће на тај начин задржати на Сардинији и Гаја Граха, али Гај Грах их је изиграо отпутовавши одмах за Рим.14) По повратку у Рим напали су га да је као квестор напустио команданта, али Гај Грах се успешно обранио утврдивши да је у војци био 2 године дуже од потребних десет година и да је био квестор две године, иако је могао да буде само годину дана.

Народни трибун

Изабран је за народнога трибуна 123. пре Христа. Оптимати су се жестоко противили његовом избору, али народ се у великом броју окупио у Риму и подржао његов избор за трибуна.15) Након избора за народнога трибуна подсетио је народ на убиство свога брата Тиберија Граха и убиство без суђења многих Тиберијевих присташа.16) Предложио је два закона. По првом закону када народ лиши некога магистратуре тада тај магистрат нема право да други пут буде изабран на ту функцију. По другоме закону магистрат који без суђења казни грађанина треба да кривично одговара за свој поступак.17) Након тога предложио је аграрни закон по коме би земља требала да буде подељена сиромашнима.18) Фактички он је само обновио Тиберијев аграрни закон (Lex Sempronia Agraria), који није ни био повучен, него је његово спровођење спречавано разним опструкцијама. Након тога донио је војни закон по коме војска треба да добије одећу о јавном трошку и да нико млађи од 17 година не сме да се регрутује.19) Донио је и закон по коме даје италијанским савезницима једнака гласачка права као и Римљанима.20)

Различити закони и други трибунат

Донио је и закон да се сиромашнима продаје жито по субвенционираним ценама.21) Да би се спроводио тај закон било је нужно да се купују велике количине жита и да се складиште у јавним силосима. Тај закон нападали су многи каснији римски моралисти, јер се на тај начин трошило много државнога новца.22) Многе грчке државе су давно имале систем, којим је контролисана цена и трговина житом, а за Рим је то била нова идеја.23) Одредио је да судије у криминалним случајевима од тада могу бити не само сенатори, него и витезови. Додао је у Сенат поред 300 сенатора још 300 из реда витезова.24) Тај закон задао је ударац Сенату. Предложио је и закон за слање колонија, конструкцију путева и успостављање јавних силоса. Тражио је од народа да за конзула изаберу Гаја Фанија Страбона. Током 122. пре Христа Гај Фаније Страбон је изабран за конзула, а Гај Грах је по други пут изабран за народнога трибуна.25) Сенат је био непријатељски расположен према њему. Грах је поново привлачио мноштво законима, предлагао је да се шаљу колонисти у Тарент и Капуу и позивао је Латине да траже римско грађанство.26)

Сенат истура Марка Ливија Друза

Сенат је зато покушао да одврати људе од Гаја Граха и да им удовољи, па су истурили Марка Ливија Друза Старијега као другога народнога трибуна. Друз је требао да поткопава Грахов утицај у народу, па је настојао да надмаши Гаја Граха у задовољавању народа. Када је Гај Грах предложио да се оснују две колоније угледних грађана, тада су Граха оптужили да демагошки тражи народну подршку. Међутим када је Марко Ливије Друз предложио оснивање 12 колонија са по 3.000 грађана у свакој од њих тада га је Сенат подржао.27) Гаја су критиковали да се улагује народу када је сиромашнима делио земљу и онда тражио да се плати мала рента у државну касу, а Ливију Друзу су одобравали када је предложио да се сиромашни ослободе и те ренте.28) Друз је слао друге да оснивају колоније и није располагао новцем и на тај начин је остајао чист, а Гај Грах је са друге стране учествовао у оснивању колонија и располагао је новцем.29) Друзова иницијатива натерала је Граха да предлаже још више. Гај Грах је сам себе именовао као оснивача колоније Јуноније на месту срушене Картагине.30) Јунонија је требала да обезбеди 6.000 колониста са по 200 југера (50 хектара) земље, што је било веома атрактивно. Друз је искористио његово одсуство, па је оклеветао Гајевога пријатеља Марка Фулвија Флака. Политика Марка Ливија Друза и Сената била је потпуно успешна, тако да је Гај Грах био дискредитован и изгубио је моћ, коју је имао пре Друзовога избора за трибуна.

Луције Опимије позива на поништење Грахових закона

Када се Гај Грах вратио у Рим Гај Фаније Страбон се дистанцирао од њега, иако се Грах прије тога заложио да он буде изабран за конзула. Током 121. пре Христа Луције Опимије је изабран је за конзула, иако је Гај Грах све учинио да спречи његов избор. Гај Грах није изабран по трећи пут за народнога трибуна. Опимијевим избором за конзула започео је процес поништавања Гајевих закона.31) Гаја Граха су посебно иритирали заказивањем скупштине, на којој су намеравали да укину закон о оснивању колоније на месту срушене Картагине.32) Све су то радили са циљем да изазову Гајеву реакцију, да би онда могли да га се реше.33) Гај Грах је све то стоички трпио, али онда је подлегао притиску пријатеља и посебно Марка Фулвија Флака, па су позвали своје присташе да би се супроставио намерама конзула Луција Опимија.34) На дан када су требали бити поништени Гајеви закони обе стране су рано изјутра окупиле своје присташе на Капитолу. Један од ликтора Луција Опимија док је пролазио подругивао се противницима, а Гаја Граха је ухватио за руку, па су га Гајеве присташе онда убиле.

Погибија Гаја Граха и његових присташа

Иако је Гај Грах укорио своје присташе Луције Опимије је одмах искористио прилику, која му се указала, да позове народ на освету.35) Луције Опимије је наговорио Сенат да изда посебну резолуцију, тј. сенатска обавезна одлука (senatus consultum ultimum) по којој Сенат упозорава магистрате да се ради о критичној ситуацији по Републику и да требају да спрече да се Републици нанесе штета.36) Опимије је наредио сенаторима и витезовима да се са својим слугама појаве наоружани.37) Био је то позив за грађански рат. Гајеве присташе провеле су ноћ крај Гајеве куће. Марко Фулвије Флак је окупио друге Гајеве присташе, који су се напили и онда током јутра наоружани заузели су Авентин, где су се учврстили надајући се да ће присилити Сенат да попусти.38) Гај Грах је одбио да се наоружа и отишао је на Авентин код Флака, па су Флаковога сина послали да преговара са Сенатом. Луције Опимије је за разлику од већине сенатора тражио је да се Гај Грах и Марко Фулвије Флак сами предају и да онда моле за милост.39) Гај Грах је био спреман да се преда, али његове присташе нису биле спремне на то. Опимије је онда кренуо са војском и крићанским стрелцима и лако је растерао Гајеве и Флакове присташе.40) Флака и његовога сина су убили, а Гај Грах је побегао.41) Гаја су касније стигли и или га је убио слуга или су га убили непријатељи.42) Након окончања сукоба Опимије је без суђења побио 3.000 Гајевих и Флакових присташа. Имања им је конфисковао и продао.43)

Литература


Gaj Grah

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3) , 4)
Плутарх Тиб. Грах 1
5) , 6)
Апијан Грађ. ратови 1.9
7) , 8) , 9)
Плутарх Гај Грах 1
10) , 11) , 12) , 13) , 14)
Плутарх Гај Грах 2
15) , 16)
Плутарх Гај Грах 3
17)
Плутарх Гај Грах 4
18) , 19) , 20) , 21) , 24)
Плутарх Гај Грах 5
22) , 23)
Scullard стр. 28
25) , 26)
Плутарх Гај Грах 8
27) , 28)
Плутарх Гај Грах 9
29) , 30)
Плутарх Гај Грах 10
31) , 33) , 34) , 35)
Плутарх Гај Грах 13
32)
Апијан Грађ. Ратови 1.24
36)
Scullard стр. 31
37)
Плутарх Гај Грах 14
38)
Плутарх Гај Грах 15
39) , 40) , 41)
Плутарх Гај Грах 16
42) , 43)
Плутарх Гај Грах 17
гај_грах.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/04 16:13