Публије Корнелије Сципион Емилијан Африканац Нумантинац или краће Сципион Емилијан Африканац (лат. Publius Cornelius Scipio Aemilianus Africanus (Iunior) Numantinus) (185—129. пре Христа), истакнути римски војсковођа који је командовао приликом завршне опсаде и разарања Kартагине 146. пре Христа. Заслужан је за окончање Трећега пунскога рата и Нумантинскога рата. Разарањем Нуманције окончао се пола века дуг период Келтиберских ратова, а Хиспанија је након тога пола века била без рата. Предводио је групу сенатора, која се противила реформама Тиберија Граха.¹⁾

Млађи је син Луција Емилија Паула Македонца. Емилије Паул је из првога брака имао и другога сина Квинта Фабија Максима Емилијана. Са другом женом Емилије Паул је имао два друга сина, па је након 179. пре Христа Квинта Фабија Максима Емилијана и Сципиона Африканца Емилијана дао на усвојење у две водеће римске фамилије Фабије и Сципионе. Након што је усвојен од сина Сципиона Африканца Сципион Емилијан је остао у добрим односима са оцем и са својим старијим братом Фабијем Максимом Емилијаном. Са Сципионовима је био у роду одраније, јер је његова тетка Емилија Паула, звана и Емилија Терција, била удана за Сципиона Африканца.

Као седамнаестогодишњак 168. пре Христа пратио је свога биолошкога оца Емилија Паула у Македонију, где је под очевом командом учествовао у бици код Пидне. Након битке код Пидне у Рим су били прогнани многи истакнути Ахајци, а међу њима је био истакнути историчар Полибије. Сципион му је понудио заштиту и патронажу своје моћне фамилије. Са њим је постао велики пријатељ, тако да га је Полибије пратио приликом свих његових похода. Полибије је постао Сципионов учитељ, који му је стално преносио своја велика знања из грчке филозофије и књижевности. Због тога је Полибије о њима писао доста пристрасно, а Полибијеву историју су користили каснији историчари, тако да су и они преносили Полибијеве панегерике. Полибије је тврдио да он поседује све врлине старих Римљана.

По први пут се јавно истакао 151. пре Христа. Луције Лициније Лукул Старији је имао великих проблема приликом регрутације за Други келтиберски рат, јер су многи избегавали војну обавезу због великих римских губитака у Хиспанији.²⁾ Сципион Емилијан се добровољно пријавио за службу у Хиспанији и својим поступком преокренуо је однос према регрутацији.³⁾ Изабран је за војнога трибуна. Пратио је конзула Лукула Старијега на његовом походу у Хиспанији. Једном приликом истакао се прихвативши се двобоја са хиспанским вођом дивовскога раста коме се нико није усуђивао да изађе на мегдан.⁴⁾ Победом у двобоју охрабрио је римску војску. Пошто је Лукул Старији на подао начин побио око 20.000 Вакеја они више нису веровали његовим обећањима, тако да је приликом опсаде Интеркатије Сципион Емилијан гарантовао опседнутима да ће се поштовати постигнути споразум.⁵⁾

Током 150. пре Христа Лукул га је послао да оде по слонове код Масинисе, краља Нумидије.⁶⁾ Управо у то време Масиниса је ратовао са Картагином и навукао је Хасдрубалову војску у пустињу и ту се одвијала битку, у којој је са обе стране заједно учествовало 110.000 војника. Када су и Картагињани сазнали да је дошао Сципион Емилијан тражили су да посредује.⁷⁾ Међутим након неуспешних преговора Сципион се са Масинисиним слоновима вратио у Хиспанију.⁸⁾

Након избијања Трећега пунскога рата Сципион Емилијан је поново отишао у Африку 149. пре Христа. Учествовао је поново у рату као војни трибун.⁹⁾ Својом војном вештином и храброшћу стекао је углед у војсци. Када је римска војска покушала да кроз срушене делове бедема уђе у Картагину нашли су се у погибељној ситуацији приликом повлачења, а спасени су само захваљујући Сципионовој јединици, коју је он поставио уз бедеме.¹⁰⁾ Приликом ноћнога напада Картагињана спасио је целу војску конзула Манија Манилија.¹¹⁾ Било је више таквих подвига у којима се показао да је војно поткован много боље од конзула Манија Манилија. Једном приликом Манилије је кренуо у поход против Хасдрубала и требали су још да пређу реку да би дошли у контакт са непријатељском војском.¹²⁾ Сципион је саветовао конзула да пре преласка добро утврде логор на другој страни реке,да би се у случају пораза имали где повући.¹³⁾ Међутим други војни трибуни, који су били љубоморни на њега супроставили су се тој идеји, па је због тога при повратку са друге стране реке страдао велики део војске.¹⁴⁾ Сципион је том приликом показао и велику храброст спасавањем опкољене римске јединице. Стекао је наклоност војске и других трибуна, па је сенатска комисија о њему послала изузетно повољан извештај. Сципион је стекао велико поверење код Масинисе, краља Нумидије, који је пре смрти тражио да се види са њим.¹⁵⁾ Међутим Масиниса је умро пре него што је Сципион дошао, а пре смрти је синовима наредио да послушају Сципиона док им буде делио имање. Сципион Емилијан је поделио краљевину и имање између три Масинисина сина.¹⁶⁾ Сципион је успео да придобије важнога и веома способнога картагињанскога војсковођу Фамеју са 2.000 коњаника.

Током 148. пре Христа заповедништво у Трећем пунском рату преузео је конзул Луције Калпурније Пизон, а Сципион се по Манлијеву налогу вратио у Рим.¹⁷⁾ Током 148. пре Христа Картагињани су били много успешнији од Римљана, а вести о Пизоновцим неуспесима стигли су у Рим. Крајем 148. пре Христа Сципион се кандидовао за едила, јер тада није имао довољно година (40) да би се кандидовао за конзула.¹⁸⁾ Међутим народ га је ипак изаберао за конзула, иако је то било незаконито.¹⁹⁾ Иако су конзули инзистирали на законитости народ је био упоран, па су народни трибуни претили да ће они одржати конзуларне изборе. Сенат је на крају дозволио да се поништи стари закон о потребним годинама за избор конзула и да тај закон поново ступи на снагу за годину дана.²⁰⁾ Сципион је на тај начин изабран за конзула 147. пре Христа заједно са Гајем Ливијем Друзом.²¹⁾

Када је Сципион стигао 147. пре Христа у Африку затекао је војску запуштене дисциплине, склоне пљачки и излежавању.²²⁾ Знао је да мора томе да стане на крај, ако жели да добије рат, па је битно побољшао дисциплину. Сципион је након тога одлучио да Картагину одсече од снабдевања, па је наредио да се прекопају вишеструки канали на 4,5 км дугом прелазу, који је раздвајао Картагину од преосталога копна. Након тога изградио је према Картагини за 20 дана зид висок 3 метра и прошаран кулама, па се у Картагини почела осећати глад.²³⁾ Пошто су још увек бродови у условима повољнога ветра успевали да пробију поморску блокаду почео је да преко мора гради насип све до луке.²⁴⁾ Успели су да дођу до луке, где су направили велику штету картагињанској флоти, али нису потпуно затворили луку. При крају 147. пре Христа Сципион је одлучио да се обрачуна са главним снабдевачима Картагине. Након битке крај Нефериса сам град Неферис је заузет након 22 дана опсаде, а након тога предали су се остали савезници Картагине, па је Картагина потпуно остала без снабдевања.²⁵⁾ У пролеће 146. пре Христа Сципион је започео опсаду ратне луке и Бирсе, најутврђенијег дела града. Након заузимања Картагине из града је изашло 50.000 становника. Сципион је по налогу Сената Картагину сравнио са земљом.²⁶⁾ Уништен је град након 700 година постојања. Сципион је заплакао када је гледао каква је судбина задесила тако моћан град попут Картагине, а на уму му је била судбина Рима, кога би једнога дана могла да снађе слична судбина.²⁷⁾ Територија Картагине је сведена на статус римске провинције Африке. Сципиону је по повратку у Рим био изгласан и организован величанствен тријумф. Добио је надимак Африканац.

Сципион је 142. пре Христа изабран за цензора заједно са Луцијем Мумијем Ахаиком.²⁸⁾ Њих двојица су се често препирала.²⁹⁾ Сципион је био превише крут и строг, па је много сенатора и витезова позвао на одговорност. Угледао се на Катона Старијега, па је покушавао да обузда луксуз и неморал својих савременика. Позивао је своје суграђане да сачувају обичаје својих предака. За разлику од њега Луције Мумије не само да никога није кажњавао, већ је многима укинуо казну, којом их је пре тога Сципион казнио.³⁰⁾ Сципиона је 139. пре Христа тужио народни трибун Тиберије Клаудије Асел, да би му се осветио јер га је лишио коња за време своије цензуре. Међутим Сципион је био ослобођен кривње.

Након дугога Нумантинскога рата Римљани су одлучили да 134. пре Христа изаберу Сципиона по други пут за конзула заједно са Гајем Фулвијем Флаком.³¹⁾ Чим је дошао у Хиспанију он је из римскога логора истерао све трговце, проститутке и врачеве. За кратко време успоставио је чврсту дисциплину. Није одмах кренуо у обрачун са непријатељем, него је пре тога увежбавао војску стално мењајући логоре и терајући их да копају ровове, граде и руше зидове.³²⁾ Приликом кретања морали су да се строго држе бојнога поретка. Тек након тога започео је са опсадом Нуманције. Нуманција се предала тек 133. пре Христа након дуге опсаде и велике глади изазване опсадом. Окончао је дугу серију ратова званих Келтиберски ратови, који су трајали од 181. пре Христа до 133. пре Христа. Хиспанија је дефинитивно била пацифицирана, а мир је трајао 53 године све до Серторијевога рата. Становништво је продао у робље, а град је сравнио са земљом. Због велике заслуге због окончања Нумантинскога рата добио је надимак Нумантинац, поред већ постојећега Африканац.

Сципион Емилијан био је ожењен Семпронијом, сестром Тиберија Граха, али противио се његовим реформама. Када је чуо да је Тиберије Грах убијен коментарисао је то убиство стихом из Одисеје, да тако треба да заврше сви који учествују у незаконитим заверама.³³⁾ Када се вратио у Рим народни трибун Гај Папирије Карбон питао га је јавно шта мисли о судбини Тиберија Граха.³⁴⁾ Карбон га је то питао пред народом са циљем да буде омражен. Сципион је одговорио да сматра да је Тиберије заслужио смрт.³⁵⁾ Маса је на то одговорила ометањем говорника, а Сципион је увредио масу називајући их пасторцима Италије. Народ никада није заборавио ту Сципионову увреду, али још увек је био угледан због значајних победа. Сципион је био главни противник присташа и сарадника Тиберија Граха и њихових реформских закона. Био је један од највећих противника Семпронијева закона о подели земље. Успео је да осигура подршку потребну да се спречи изгласавање Карбоновога закона по коме се народни трибуни могу бирати онолико пута колико желе.³⁶⁾ Сципион је преминуо под неразјашњеним околностима 129. пре Христа. Међу онима на које се сумњало говорило се о Гају Граху, о Семпронији, али и о Карбону. Мистерија његове смрти никада није решена.

• Апијан, Пунски ратови
• Полибије, Историје
• Тит Ливије
• Апијан, Хиспански ратови
• Плутарх Тиберије Грах
• Касије Дион
• H. H. Scullard, From the Gracchi to Nero: A History of Rome 133 BC to AD 68, Routledge 2010,ISBN 978 0 415 58488 3

Scipion Emilijan