Битољска битка

Битољска битка, одиграла се од 16. до 19. новембра 1912. близу Битоља између српске и турске војске за време Првог балканског рата. Након победе српске војске окончала се турска власт у Македонији.

Припрема за битку

После Кумановске битке турска Вардарска армија повлачила се према Битољу преко Велеса и Прилепа и преко Тетова и Кичева.1) Турска војска је одлучила да се код утврђених битољских положаја поведе одлучну битку.2) Десетодневно затишје су две војске искористиле да би се припремиле за већи окршај крај Битоља.3) Турци су поред 5. и 7. корпуса за време затишја послали у Битољ и свој 6. корпус.4) Пре тога 6. корпус је победио грчку 5. дивизију. Војска Мехмед Хајрет-паше је са црногорског ратишта преко Охрида долазила у Битољ. Турска војска је са посебном пажњом одабрала и одбрамбену линију на десној обали Црне реке и Шемнице и фортификацијски је утврдила.5) Десним крилом и боком турска војска се наслањала на Црну реку, која је у то време била набујала.6) Левим крилом наслањала се брдовито земљиште Киромарице (1248 м), Кочишта и Облаковског виса (1431 м), а са предње стране турска одбрана наслањала се на изливену реку Шемницу и њену поплављену долину.7) Међутим није довољно добро утврдила своје најважније објекте на левом крилу.8)

Бројно стање

Турски 5. корпус располагао је са 15.813 војника и 45 топова и налазио се између ушћа Шемнице и села Кукуречана.9) Турски 7. корпус располагао је са 8.482 војника и 21 топом, налазио се између Кукуречана и Секирана и затварао је правац Кичево-Битољ.10) Турски 6. корпус од 10.000 војника и 28 топова представљао је резерву на простору Оризари-Поздеш.11) Турска војска је укупно располагала са 38.350 војника и око 100 топова.12) Турски командант Зеки-паша је очекивао да ће задржати српску војску код Битоља, док се не разреши војна ситуација у Тракији. Српска 1. армија је имала око 68.000 војника и 155 топова.13)

Први дан битке 16. новембар

Команда српске 1. армије је одлучила да тежиште напада усмери на турско лево крило на Киромарици, које је имало кључан значај.14) Пала је одлука да се посебно ојача српско десно крило, са циљем да изведе обухватни маневар.15) Главне снаге Моравска дивизија 1. и 2. позива и Дунавска дивизија 1. позива распоређене су на десној обали Црне реке. Све јединице 1. армије распоредиле су се 15. новембра у почетном положају у луку од 20 километара од манастира Светог Петра на западу, па све до села Новака.16) Десна колона Моравске дивизије 2. позива започела је напад изнад села Гопеш 16. новембра.17) Наступали су преко гребена планине Бигле, па су око 10 сати заузели Големи вис, најважнији објект на левом крилу.18) До вечери 16. новембра десна колона под командом Божидара Јанковића овладала је Ђаватским превојем и на тај начин је пресекла турској војсци одступницу према Ресену и Охриду.19) Турска војска је касније успела да врати контролу над превојем, али онда да га поново изгуби. Лева колона Моравске дивизије 2. позива започела је без ватрене припреме у 3 сата ноћу напад на Облаковски вис.20) Облаковачки вис или Бели Камен (кота 1431) заузели су око подне.21) Турска војска узалуд је покушавала да у више противнапада поврати стратешки важан вис.22) Борци 2. пешадијског пука су без подршке артиљерије били у критичној ситуацији и целу ноћ до 17. новембра одбијали су узастопне нападе бројно надмоћније турске војске.23) Остала српска војска је само заузимала почетне положаје за битку.

Други дан битке 17. новембра

Битка се током 17. новембра по кишовитом времену распламсала на целом фронту.24) Леву колону Моравске дивизије 2. позива на платоу Облаковског виса напао је, уз подршку артиљерије 17. новембра ујутро, вишеструко бројнији турски 6. корпус.25) Турска војска је нападала у таласима, а око подне српска војска се суочавала са несташицом муниције.26) Спасао их је долазак појачања и тада је пропао турски покушај да овлада Облаковским висом.27) На централном фронту Моравска и Дринска дивизија 1. позива кренуле су у напад низ падине Дрвеника, а пошто су напредовали без артиљеријске подршке предњи делови су били заустављени на набујалој Шемници.28) Уз подршку своје артиљерије неустрашива војска је под великом непријатељском ватром прешла Шемницу.29) Турци су се препали неустрашивога продора српске војске, па су напустили добре одбрамбене положаје. Моравска дивизија 1. позива је до мрака избила на линију Габалавци-северне падине Кочишта.30) Дринска дивизија 1. позива је овладала јаким положајима крај села Драгожана и Секирана. Разбијена турска војска се повукла на линију Кукуречани-Кочиште-Киромарница.31) Дунавска дивизија 1. позива је пробила фронт 5. корпуса и заузела Трн, угрожавајући већ Битољ. Турска војска је била у тешкој позицији, јер због заузимања Облаковачког виса и Ђаватског превоја није имала отворену одступницу према Ресену и Корчи, а у међувремену је према Битољу напредовала и грчка војска.32)

Трећи дан битке 18. новембра

Десна колона Моравске дивизије 2. позива током целог дана одолевала је нападима са три стране вишеструко бројнијих турских снага, а увече су били толико исцрпени да је мајор Стојан Николић повукао на своју руку војску са Ђаватског превоја и отворио турској Вардарској армији пут за Ресен и Корчу.33) Турска војска је вршила велики притисак и на леву колона Моравске дивизије 2. позива, са намером да овладају Облаковачким висом.34) Уз помоћ три пука Моравске дивизије 1. позива српске војска је успела да задржи тај стратешки значајан вис.35)

Дринска дивизија 1. позива заузела је 18. новембра око 13. сати Киромарицу и Кочиште.36) Фронт је тада био пробијен у ширини од 5 километара, али тај пробој није одмах довољно добро искориштен, јер се српска војска почела укопавати, делом и због магле. Десна колона Дунавске дивизије 1. позива напредовала је споро преко мочварног тла и око 16 часова заузели су положаје код Карамана. С друге стране лева колона исте дивизије због јаке артиљеријске ватре није успела да пређе Црну реку.

Ослобађање Битоља

Пошто је Зеки паша схватио да је битка изгубљена наредио је повлачење 6. корпуса преко Ресена до Корче, а 5. и 7. корпуса друмом према Лерину.37) Већина турске војске повукла се преко ноћи и то повлачење је вршено без узнемиравања, јер српска војска није знала за повлачење. Тек је 19. новембра Моравска дивизија 2. позива поново заузела Ђаватски превој и тада је остало одсечено још 2.000 турских војника.38)

Коњичка дивизија је пред вече прешла Црну реку и заробила два батаљона турских војника, а 20. новембра је ушла у Лерин.39) Турска Вардарска армија се повукла у пределе јужне Албаније. Битољ је српска војска ослободила 19. новембра 1912.40)

Губици и резултати

Турска војска је изгубила 13.600 војника, од тога 1.000 погинулих, 5.000 несталих, 5.600 заробљених и 2.000 рањених.41) Српска 1. армија имала је 2.987 војника избачених из строја, од тога 539 погинулих, 329 несталих и 2.121 рањених.42)

Окончањем Битољске битке протерани су остаци турске војске из Македоније у Албанију, где је њено расуло било само питање времена.43) Том битком окончан је рат у Македонији, а у политичком погледу, победом су се добијала права на западни део Македоније од Битоља до Црног Дрима.44)

Литература

  • Саво Скоко, Војвода Радомир Путник, БИГЗ, Београд, 1985.
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 1, 212-215
1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 1, 212-215
2) , 40) , 43) , 44)
НА
3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 304
9) , 10) , 11) , 12) , 14)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 305
13) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 307
15)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 306
21) , 22) , 23) , 24)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 308
25) , 26) , 27) , 28)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 309
29) , 30) , 31)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 310
32) , 33)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 311
34) , 35) , 36)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 312
37) , 38) , 39)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 313
41) , 42)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 314
Штампање