Љубомир Кокотовић, магистар наука, академски сликар, и књижевник. Рођен је 1936. године и сада живи у Банатском Карађорђеву.

Нажалост, иако му је сликарски и књижевни допринос српској култури веома значајан, још увек га администрација заобилази са доделом националне пензије. Нема цену то што је излагао са Ренатом Гутузом, Паблом Пикасом, Салвадором Далијем, Хуан Миром и Марк Шагалом.

Љубомир Кокотовић је магистар наука, академски сликар, књижевник, рођен је 1936. године, у Банатском Карађорђеву, где и сада живи и ради на крају осме деценије живота. Нажалост, иако му је сликарски и књижевни допринос српској култури веома значајан, још увек га администрација заобилази са доделом националне пензије.

Факултет ликовних уметности завршио је у Београду 1962. године. На истом факултету је и магистрирао. Специјализирао је графику у Бриселу, на Високој школи архитектуре и визуелних уметности у класи професора Густава Марсула.

Живео је у Белгији, Енглеској, Француској, Холандији и Италији у којој је сарађивао са Пјер Ђорђом Спалацијем.

Имао је храброст и љубав према родном месту и родитељској кући, вратио се из светских метропола и живи и ради ту где је рођен и где је одрастао, међу својим личанима, потомцима славних добровољаца и храбрих бораца на Солунском фрону и Кајмакчалану, при ослобађању Србије.

Љубомир Кокотовић је велики колекционар кућних предмета везаних за личку традицију, посебно преслица. У својој колекцији има око 150 разних преслица, које имају своју историју, везане су за обичаје, традицију и имају уметничку вредност израде. Ниједна није млађа од 88 година.

Љубиша је још у детињству заволео овце и то му је остало за цео живот. Када се вратио из света у своје родно село оформио је мање стадо, које је уредно одгајао и неговао. Сеоска домаћинства, којима је то део професије, могла су само да се угледају на њега, као на прави начин одгајања и неговања оваца.¹⁾²⁾

Имао је око 80 самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству .

Излагао са : Ренатом Гутузом, Паблом Пикасом, Салвадором Далијем, Хуан Миро и Марк Шагал.

Од стране британске критике уврштен је међу четири најзапаженија цртача новијег времена (Геети Боолках, Мицхал Худак, Љубомир Кокотовић и Мауро Молинари).³⁾

• Сасоферато - Италија, награда за графику „Premio Europa“ 1973. године,
• Фречен - Немачка , награда на Међународном бијеналу графике 1974. године,
• Сан Франциско - САД, награда на светској изложби графике 1977. године,
• Кливленд - Велика Британија, награда на IV и IV Интернационалном бијеналу цртежа,
• Сеул - Кореја, признање на трећој интернационалној изложби минијатура, 1984. године.⁴⁾

Прва објављена књига му је Гут бај Бродвеј ело Вранс, посвећена је америчком сну својих етничких Личана, којима припадају и његови корени. По организацији материјала проза личи на строги свет графике, а с друге стране нуди несвакидашњи миље, веома редак у нашој књижевности.

Његови лички јунаци пролазе кроз наличје обећане земље у коју су као печалбари стигли. Борба за опстанак у цивилизацији која има сасвим друге принципе од оне аустроугарске, из које су избегле. На својствен и оригиналан начин је приказан витализам актера, догодовштине у невероватном распону од лирског до трагикомичног, живот на улицама и рубовима америчких градова и коначно повратак у домовину, која улази у Први светски рат. Прекида се њихова америчка одисеја у обећаној земљи, пред обавезом родољубља, да као добровољци иду да бране и ослобађају матицу Србију. Књига је написана личким дијалогом, који може бити неразумљив, али управо то у овој књизи даје посебан шарм и литерарну вредност. Као илустрација је наслов:

САМБАРИ ШИПС: НЕКВЕ ЛАЂЕ

Запосјело уну лађу. Нема, све вреви. Е, посједало доље по групицама, нако. Ма, потребица је то љута. На нами маје плетене, капе личке па ји наерили. Е, пуштили ресе по плећије. на нугама вишином шлапе крављом кожом подашивене.

Ту су безвјерци некви у кожуима унијем….⁵⁾

Керол Катлер:
Предмети на његовим графикама, као портрети људи са психолошко-литералним предтекстом, представљају малог човека или групације окупљене у хрпе и хаотичне скупове, због осећања несигурности. Његов дошљак представља мноштво ципела окупљених око једног пара у средини. Као да поздрављају непознатог. да ли је он предмет подсмеха или радозналости? Можда је човек то који је радо виђен или се од њега опраштају?

Ђорђо Картенова:
Уистину све је помало настрано, чудноват је то песнички занос у коме се све интезивније успоставља фина атмосфера музичке структуре. Дружевност, комешање гомиле. Тискање које не поштује пристојност, предмети који збијају простор, као да исмевају неког, имају људски предзнак. Ту постоји мисао о судбини човека у групи, истовремена осуда савести човечанства, слика неотесане агресије времена. Извире свест о поробљавању које је слично легенди или фантазми приче.

Густав ван Гросвич:
На његовим столицама седе невидљиви људи. Као што је то у комаду Тортона Вајлера енгл. Our town (наш град), виђено комедиографски.⁶⁾

Ljubomir Kokotovic