Јунаштво два сердара Црногорска је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Пију вино два млада сердара

0002    У малену ломну Гору Црну

0003    На рамноме пољу Цетинскоме,

0004    Једно бјеше Милане сердаре

0005    Од рамнога поља Цетинскога,

0006    Друго бјеше Филипе сердаре

0007    Од његове Ријечке наије.

0008    Кад се ладна напојише вина,

0009    Те сердари зборе за јунаштво:

0010    Ко је бољи јунак од мегдана,

0011    Ал’ ко има по боље војнике,

0012    Вели сердар Мартиновић Мило:

0013    „Чуј ме добро, Филипе сердаре,

0014    “Ја сам бољи јунак за јунаштво,

0015    „А бољи су моји Цетињани,

0016    “Ного твоји млади Цеклињани,

0017    „Цеклињани и Љубостињани,

0018    “А кад удре моји Цетињани,

0019    „Ту остају саморане мајке,

0020    “И остају удовице љубе.„

0021    Одговара Филипе сердаре:

0022    ”Истина је, Милане сердаре,

0023    “Да си добар јунак за јунаштво,

0024    „И јесу ти добри Цетињани,

0025    “Ма су моји бољи Цеклињани,

0026    „Цеклињани и Љубостињани.

0027    “Ја наредбу имам за војнике,

0028    „Имам доста лађа и бродова,

0029    “И заире доста за војнике,

0030    „Тишнем лађе низ Блато широко,

0031    “Те сијечем по крајини Турке.„

0032    Одговара Милане сердаре:

0033    “Чујеш ли ме, Филипе сердаре!

0034    „Ми немамо лађе ни бродове,

0035    “Ма имамо сиве соколове,

0036    „Ђе год дођу, свуђ замећу кавгу,

0037    “И ја често добијам мегдана.„

0038    Сердари се ружно завадише,

0039    Па их мири Петровић владика,

0040    Никако их смирит’ не могаше.

0041    Владика им тако говораше:

0042    “Кад сте такви добри за јунаштво,

0043    „Јунаштво ћу ваше окушати.

0044    “Ал’ ме чујеш, Цетински сердару,

0045    „Добро фалиш твоје Цетињане,

0046    “Ево дана, а ево мегдана,

0047    „Ето Турске, ограђене куле,

0048    “На Дољан су ограђене куле,

0049    „На кули су Турскизи пандури,

0050    “Те чувају Спужу каравуле,

0051    „Око кула село насељено,

0052    “Пандури ми с’јеку Црногорце,

0053    „И село им добро припомага,

0054    “Отолен ми доста јада граде.

0055    „Но сердаре, Мартиновић-Мило!

0056    “Ти кад фалиш твоје Цетињане,

0057    „Ти устани и покупи војску,

0058    “Ти удари на Турске пандуре,

0059    „На бијеле на Дољану куле.

0060    “Ако би ти Бог и срећа дала,

0061    „Да освојиш на Дољану куле,

0062    “И разуриш село на Дољану,

0063    „Тадер ћу ти потврдит’ јунаштво,

0064    “И добро те даром обдарити.

0065    „А ти чуј ме, Филипе сердаре!

0066    “Ти нахију твоју добро фалиш,

0067    „Фалиш твоје лађе и бродове.

0068    “Карван иде Блатом широкијем

0069    „Од бијела Скадра зенђелога,

0070    “Те заиру воде за градове

0071    „И за б’јеле на Дољану куле,

0072    “Но Филипе, ријечки сердару,

0073    „Ти покупи лађе и бродове,

0074    “На њих стави избране јунаке,

0075    „Довези се Блатом широкијем,

0076    “На Блато ћеш дочекати Турке

0077    „И заиру што је за војнике.

0078    “Ако би ти Бог и срећа дала,

0079    „Да добијеш на воду мегдана,

0080    “Тадер ћу ти бројити јунаштво.„

0081    Пак сердари на ноге скочише,

0082    Добрије се коња прифатише.

0083    Мартиновић купи Цетињане,

0084    Ђурашковић своје Цеклињане.

0085    Па је сердар књигу направио

0086    На Андрију кнеза с Љубостиња:

0087    “Чуј, Андрија, Љуботинска главо,

0088    „Скупи мене твоје арамбаше,

0089    “Од твојега села с Љубостиња,

0090    „Све биране момке по јунаштву,

0091    “Узми оба војводина сина,

0092    „Војводина Петра и Грујицу,

0093    “С њима ајде на Крсти широке,

0094    „И повези Љубостинске лађе.

0095    “Ту ћеш мене с мојом војском наћи,

0096    „Да идемо Блатом широкијем,

0097    “Да на Блато дочекамо Турке.„

0098    Кад је кнеза књига допанула,

0099    Он окупи избране јунаке,

0100    Шњима пође на воду Сељанску,

0101    И четири напунио лађе,

0102    У свакоју по тридест војника.

0103    Окренуше Блатом широкијем,

0104    Докле до’ше на Крсти широке,

0105    Ту сердара Ђурашковић’ на’ше,

0106    Ђе је осам напунио лађа,

0107    У свакоју по тридест јунака.

0108    Па заједно смијешаше војску,

0109    Завезоше Блатом широкијем,

0110    Докле лађе на пијеске до’ше,

0111    Закрише се лугу зеленоме,

0112    Ту стојаше три бијела дана.

0113    Кад четврти јутро освануло,

0114    Отворила зора од истока,

0115    Па да видиш Филипа сердара,

0116    Он привати танкога дурбина,

0117    Обрати га Блату широкоме.

0118    Даде му се нешто погледати,

0119    Црна лађа од Скадра иђаше,

0120    А у лађу тридесет Турака.

0121    Добро јој се сердар весељаше,

0122    Па дружини својој говораше:

0123    “Устај брже, моји соколови!„

0124    Устадоше, пушке прифатише,

0125    А возари весла доватише,

0126    Па на весла лађе окренуше,

0127    И на Блато претекоше Турке,

0128    Претекоше, лађу опколише,

0129    Па на Турке огањ оборише.

0130    Једнак пуче три стотин’ пушака,

0131    Погибоше двадесет Турака,

0132    Али десет води ускочише,

0133    На главе се момци пограбише,

0134    И двадесет глава посјекоше.

0135    Ал’ да видиш доброга јунака,

0136    С Љубостиња Вукићевић-Мила,

0137    И он добру посијече главу,

0138    Још се њему учинило криво,

0139    Бачи главу насред лађе црне,

0140    Па ускочи Блату зеленоме,

0141    И живога уфати Турчина.

0142    За перчин га руком уватио,

0143    При црној га приводио лађи,

0144    Живог га је лађи убацио,

0145    Па га даде кнезу с Љубостиња,

0146    Те му кнеже посијече главу.

0147    Посјекоше двадест и једнога,

0148    Да не чека мајка ниједнога,

0149    А девет је вода удавила.

0150    Не утече од њих ни глашника,

0151    Да кажује како ли је било.

0152    Покупише главе и оружје,

0153    И узеше лађу и заиру;

0154    Пунана је праха и олова,

0155    И лијепе каве и шећера,

0156    И остале одоре војничке.

0157    А ту сердар показа јунаштво,

0158    Ема му је срце обрањено,

0159    Е изгуби сивога сокола,

0160    Баш сокола Ђурашковић-Драга,

0161    Остаде му саморана мајка,

0162    Ту остаде сердар без синовца.

0163    Ема сердар задоби јунаштво. -

0164    Ал’ да видиш Цетинског сердара,

0165    И он добро показа јунаштво,

0166    Он окупи своје Цетињане,

0167    И окрену друга пет стотина,

0168    Собом узе Ђура барјактара,

0169    И још друга оба барјактара,

0170    Од Цетиња Ивановић-Марка,

0171    И Илију капу од конака,

0172    Кренуше се сва три барјактара,

0173    А пред њима Милане сердаре,

0174    За њима су друга пет стотина.

0175    Докле селу у Једноше до’ше,

0176    А ту Јакшу капетана на’ше,

0177    Који бјеше од Једноша глава,

0178    Од Једноша и села Комана,

0179    Па се љуби сердар с капетаном,

0180    Питају се за мир и за здравље.

0181    Ал’ га пита Јакша капетане:

0182    “О Милане, Цетински сердару!

0183    „Куд си твоју војску окренуо?

0184    “За некога добро бити неће.„

0185    Њему сердар редом кажеваше:

0186    “Чуј ме добро, Јакша капетане!

0187    „Ја сам моју војску окренуо

0188    “Да ударим на турске пандуре,

0189    „На бијеле на Дољане куле,

0190    “И на турско село на Дољане.

0191    „Но ме чујеш, Јакша капетане!

0192    “Од њи тебе живовања нема,

0193    „Једноше су твоје затворили,

0194    “Затворили па те потиснули,

0195    „Све Једноше и село Комане,

0196    “Отеше ти Загарачку жупу,

0197    „Не даду ти ширит’ б’јеле овцем,

0198    “Нити можеш подигнут’ пастире,

0199    „Пастире ти посјекоше Турци.

0200    “Ја на куле хоћу ударити,

0201    „Ал’ ћу б’јеле куле разурити,

0202    “И на Дољан’ село раселити,

0203    „Али своју изгубити главу,

0204    “Да затворим караулу граду.

0205    „Но ме чујеш, Јакша капетане!

0206    “Ти окупи твоје Загорчане,

0207    „Загорчане и село Комане,

0208    “Ајде, Јакша, да им ударимо,

0209    „Па што Бог да и срећа јуначка.“

0210    Капетан се добро весељаше,

0211    Па је своју покупио војску,

0212    Све Једноше до Гарча планине,

0213    До малога села Марковине,

0214    Све Комане до врх Бусамника.

0215    Он окупи друга пет стотина,

0216    Па доведе војску код сердара,

0217    Па заједно војску мијешају.

0218    Отолен се војска окренула,

0219    Војска иде ноћу без мјесеца,

0220    На ливаде Мугошине до’ше,

0221    На ливаде војску дијељаху.

0222    Али ’вако сердар бјеседио:

0223    „Чујеш ли ме, Јакша капетане!

0224    “И рођаче, Ђуро барјактаре!

0225    „Ево вама друга пет стотина,

0226    “Ви удрите на Турске пандуре,

0227    „И на б’јеле убојничке куле,

0228    “И немојте куле оставити

0229    „Док ви траје на рамена главе.

0230    “Ја ћу узет’ војске половину

0231    „И узећу оба барјактара

0232    “Од мојега поља Цетинскога,

0233    „Садно поља Ивановић-Марка

0234    “И Илију капу од конака,

0235    „Па ћу с мојом војском ударити

0236    “На јуначко село на Дољани,

0237    „Е ту има Срба и Турака,

0238    “Заједно су мијешане куле,

0239    „Па се бојим и таквога врага,

0240    “Е ће војска сјећи српске главе,

0241    „Па ће мене послушати војска

0242    “Да пуштимо робје на слободу,

0243    „Да ја моју не гријешим душу.“

0244    Па се тадер војска дијељаше,

0245    И главари пред војском пођоше,

0246    За њима је сва војска остала,

0247    А кад сину зора од истока,

0248    Ударила војска са ’бје стране.

0249    Одма пуче хиљаду пушака,

0250    Једног маха и једнога гласа,

0251    Једнак вришну хиљаду момака,

0252    Потресе се село на Дољани,

0253    Бјежи народ у гору зелену,

0254    Те на Дољан’ село оставише,

0255    Ма се б’јеле не предају куле.

0256    Па на кулу уришују момци,

0257    Него кулу Турци не пуштају.

0258    Но да видиш витеза јунака

0259    Од Цетиња Мартиновић-Сава,

0260    Он у руке лати џевердара,

0261    Па из српске искочио војске,

0262    На кулу је загон учинио.

0263    Но пукоше пушке од пандура,

0264    Тако Саву Бог и срећа дала,

0265    Ниједна му не довати меса.

0266    Ал’ се Саво куле приватио,

0267    Па дозива на кулу пандуре,

0268    Саво тако њима бесједио:

0269    „Предајте се, на кулу пандури,

0270    “Е видите да сте погинули.

0271    „Кад сам б’јелу кулу уфатио,

0272    “Е од куле моја половина.„

0273    А тадер се предаше пандури,

0274    Ал’ им Саво тако говораше:

0275    “Предајте ми свијетло оружје,

0276    „А ево ви тврду вјеру дајем,

0277    “Нећемо ви погубити главе.„

0278    Спуштају му низ прозор оружје,

0279    Ного пуче пушка од Србина,

0280    И на прозор обрани пандура,

0281    Десну му је саломио руку.

0282    Па пандури огањ оборише,

0283    Пуче једна пушка од пандура,

0284    И погоди доброга јунака

0285    Од Угана Мојашева Ила,

0286    Остаде му саморана мајка,

0287    И његова вјерена љубовца.

0288    А кад виђе Ђуро барјактаре,

0289    Е изгуби сестричића свога,

0290    Он уриши на бијелу кулу,

0291    И шњим бјеше Јакша капетане.

0292    Но пандури отворише врата,

0293    Побјегоше, кулу оставише,

0294    Дочеко их Мартиновић Ђуро

0295    И капетан Јакша од Загорча,

0296    И њихова дружина јуначка.

0297    Ту пандури погибоше грдно,

0298    Погибе им друга половина.

0299    Они бјеже у гору зелену,

0300    Дочека их Милане сердаре

0301    Су његови друга пет стотина,

0302    На пандуре ватру наложише,

0303    Погибоше турскизи пандури.

0304    Па се тадер војска окупила,

0305    И бијеле запалише куле,

0306    И на Дољан’ село разурише,

0307    И велики шићар заузеше:

0308    Пет стотина коња и волова,

0309    Три хиљаде коза и оваца,

0310    И сувише руха и оружа.

0311    Кад је војска куле разурила,

0312    Отолен се војска окренула,

0313    У томе их поточ пристигнула

0314    Од крвава Спужа на крајину;

0315    С друге стране поточ ударила

0316    Од широка Љешко-поља рамна,

0317    Па на Србе насрнуше Турци.

0318    Но се рабро бране Црногорци,

0319    И гоњаху велика шићара,

0320    И бране се пушком од образа.

0321    Но су клети насрнули Турци,

0322    Ту погибе Мартиновић Нико,

0323    И млозину ране допадоше.

0324    Па на Ника насрнуше Турци

0325    Да му добру посијеку главу,

0326    Но га бране рабри Црногорци,

0327    Ал’ се загна Мартиновић Саво,

0328    И уграби Ника рањенога,

0329    Увати га на плећа јуначка,

0330    Да му Турци не пос’јеку главу,

0331    Донесе га у дружини Саво,

0332    Ту се Нико с духом дијелио.

0333    И на томе боја раздвојише,

0334    Грдни Турци натраг отидоше.

0335    Турци плачу куле и пандуре

0336    И њихове посјечене главе;

0337    Црногорци дијеле шићаре:

0338    Главарима дају старјешинство,

0339    Рањенику три дијела дају,

0340    Да видају своје ране љуте,

0341    Мртвијема одва’ју шићаре,

0342    Да и шићар за подуше дају.

0343    Ту се двије раздвојиле војске,

0344    На Једноше на то поље рамно,

0345    Ту остаде Јакша капетане,

0346    Својом војском на дворове пође.

0347    Па се крену Цетински сердару,

0348    Собом носе мртве и рањене,

0349    И ћерају велика шићара,

0350    Докле пољу на Цетиње до’ше.

0351    Укопаше два добра јунака

0352    Мартиновић’ са Цетиња Ника

0353    И Илију Мојашева сина.

0354    Ал’ се крену Цетински сердару,

0355    Собом води Цетинске главаре

0356    Да приступе своме господару.

0357    Ту нађоше Петровић-владику,

0358    Свијетлу му пољубише руку,

0359    Од владике примише дарове

0360    За њихово витешко јунаштво.

0361    У то дође Филипе сердаре,

0362    Собом води избране главаре,

0363    Господару пољубише руку,

0364    А господар одбрани јунаке.

0365    Ал’ говори Петровић владика:

0366    “Чујте мене, обадва сердара!

0367    „Фалите се сада за јунаштво,

0368    “И сваки ве може пофалити,

0369    „Када таки мегдан задобисте,

0370    “Све у здравље младије момака.„

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Junastvo dva serdara Crnogorska