Корисничке алатке

Алатке сајта


травнички_везир_и_котарски_сердари

Травнички везир и котарски сердари

Травнички везир и котарски сердари је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Полетјела два гаврана врана

0002    По свијету као што су гладни,

0003    Е да би се ђегођ наранили.

0004    Намјера их била нанијела

0005    У сред Босне код Клисуре тврде,

0006    Ту су врани на јелу панули,

0007    Оба врана јесу сагледала

0008    Под јелику рањена јунака,

0009    Грдне су га ране освојиле.

0010    На јунаку одијело дивно,

0011    Сав у срми и у чисту злату;

0012    Код јунака свијетло оружје,

0013    Преко крила пушка џевердару,

0014    Од шест педи, од дванаест драма.

0015    Ко бијаше и од куд бијаше?

0016    То је сердар Цмиљанић Илија,

0017    Па је сердар рана допануо,

0018    Те га врани чекају сердара,

0019    Да јуначког наране се меса.

0020    Оба гачу два врана гаврана,

0021    Дозива их Цмињанић-сердару,

0022    Па вранима сердар проговара:

0023    ”Не чекајте, два врана гаврана,

0024    ”Не чекајте Цмињанић-сердара,

0025    ”Но се, врани, отле подигните,

0026    ”Полетите на лагана крила,

0027    ”Ајте, врани, уз богазе тврде.

0028    ”Кад дођете на богазе прве,

0029    ”Тамо лежи тридесет лешева,

0030    ”Не падајте, не једите меса,

0031    ”Све су леши, врани, од Турака,

0032    ”Ни на једном русе главе нема.

0033    ”Ви отале полетите, врани,

0034    ”Доћи ћете на друге богазе,

0035    ”Тамо лежи четерес лешева,

0036    ”Све су леши, врани, од Турака,

0037    ”Ни на једном русе главе нема.

0038    ”Ни ту, врани, немојте падати.

0039    ”Већ отале полетите, врани,

0040    ”Доћи ћете на треће богазе,

0041    ”И зу има шездесет лешева,

0042    ”Ни на једном русе главе нема,

0043    ”Сви лешеви јесу од Турака.

0044    ”Ни ту, врани, немојте падати,

0045    ”Но летите на лагана крила,

0046    ”Док дођете у Клисуру равну,

0047    ”Усред поља сува оморика,

0048    ”Код омора два леша имаду,

0049    ”То су леши, врани, од сердара,

0050    ”Ни на њима русе главе нема,

0051    ”Ту падните и једите меса,

0052    ”Кад се, врани, нараните меса,

0053    ”Богом браћо, двије тице вране.

0054    ”Одлетите право у Котаре,

0055    ”Па кажите јаде за сердаре,

0056    ”Ђе сердари јесу изгинули. ”

0057    Кад то чула два врана гаврана,

0058    Тице бају, тек за Бога знају,

0059    Оба врана отле полећела,

0060    Долећеше на прве богазе,

0061    Ту лежаше тридесет лешева,

0062    Сви лешеви главе не имају.

0063    Ту гаврани не ктеше падати,

0064    Долећеше на друге богазе,

0065    Тамо бјеше четерест лешева,

0066    Ни на једном русе главе нема.

0067    Опет врани не кћеше падати,

0068    Но отале врани полећеше,

0069    Док дођоше на треће богазе,

0070    Све богазе леши притиснули,

0071    Ту лежаше шездесет лешева,

0072    Ни на једном русе главе нема.

0073    Ни ту врани не ктеше падати,

0074    Него лете у Клисуру равну,

0075    На омору долећеше суву.

0076    Код оморе два леша имаду,

0077    Ни на једном русе главе нема,

0078    Ту падоше и једоше меса.

0079    Кад се тице сите наједоше,

0080    Оба врана одма полећеше,

0081    Одлећеше право у Котаре,

0082    Па казују јаде за сердаре,

0083    Ђе сердари јесу изгинули.

0084    Кад то чушр Котарци јунаци,

0085    Сви скочише на ноге лагане,

0086    Па велику чету окупише,

0087    И пре дчетом два млада сердара,

0088    Једно сердар Вуче Мандушићу,

0089    А друго је Јанковић Стојане.

0090    Два сердара чету подигоше

0091    Од три стотин’ добријех јунака.

0092    Па одоше у крваве кланце,

0093    Све лешеве мртве пролазише,

0094    Док дођоше у клисуру тврду,

0095    Ту нађоше два млада сердара,

0096    Ни на једном русе главе нема.

0097    Сједе чета, те се одморила,

0098    Док стадоше грмити топови

0099    На Травнику граду бијеломе,

0100    Три стотине један за другијем,

0101    Шемлук чини травнички везиру,

0102    Ђе му дође једна чета мала,

0103    И донесе двије мртве главе,

0104    Двије главе, обје од сердара.

0105    Па познаје оне мртве главе,

0106    Но их нико познати не море.

0107    Онда Турци сташе бесједити:

0108    ”Господару, травнички везиру,

0109    ”Ви имате сужња у тамници,

0110    ”По имену Иван-капетана,

0111    ”Иван може да позна сердара.”

0112    Кад то чуо трвнички везиру,

0113    Он на млађе срклет учинио,

0114    Изведоше Иван-капетана,

0115    Бесједи му травнички везиру:

0116    ”О Иване, влашки капетану,

0117    ”Деде познај двије мртве главе.”

0118    А да видиш Иван-капетана,

0119    Узе Иван једну мртву главу,

0120    Па овако стаде бесједити:

0121    ”Није лако познавати главе,

0122    ”Иза мене ђеца останула,

0123    ”А данаске постали сердари.”

0124    Бесједи му травнички везиру:

0125    ”Је ли глава Вука Мандушића?”

0126    Одговара Иван-капетане:

0127    ”Није глава Вука Мандушића,

0128    ”Но је глава Цмиљанић тодора,

0129    ”Зајсто није гори од сердара.”

0130    Па узима ону другу главу,

0131    Окрете је и два и три пута,

0132    Пољуби је седамнаест пута.

0133    Бесједи му босански везиру:

0134    ”Је ли глава Јанковић-сердара?”

0135    А Иван му сузно одговара:

0136    ”Није глава Јанковић-сердара,

0137    ”Ама није гори од сердара,

0138    ”Ова глава мог сина Јована.”

0139    Па закука Иван капетане,

0140    У кукању Иван проговара:

0141    ”А Јоване, моје ране грдне,

0142    ”Ја се јесам понадао, сине,

0143    ”Да ме оћеш избавит’ ,Јоване,

0144    ”Ил’ на благо, или на јунаштво,

0145    ”Није шала девет годин’ дана

0146    ”Како лежим у ледну тамницу

0147    ”У Травнику граду бијеломе.

0148    ”Сад су моје кости остануле.”

0149    Све то слуша травнички везиру,

0150    Па сагледа Иван-капетана,

0151    А какав је сужан тамничару,

0152    Убила га мемла од камена,

0153    Па је црњи Иван од камена,

0154    Коса му је, њом се опасује,

0155    Нокти су му ко у орла канџе,

0156    Везиру се било сажаљело,

0157    Пусти везир Иван-капетана

0158    Да он иде двору бијеломе.

0159    Ту се моли Иван капетане,

0160    Да му даду Јованову главу,

0161    Да се Иван с њоме разговара,

0162    Даде везир, поклони Ивану,

0163    Узе Иван Јованову главу,

0164    Па побјеже Сењу бијеломе,

0165    Јер се Иван бјеше препануо

0166    Да се штогод не присјете Турци,

0167    Да Ивана натраг не поврате.

0168    Тада везир чету окупио,

0169    Све су Турке редом пребројили,

0170    Тек му нема сто шесет Турака

0171    Од Травника млади краичника.

0172    Иван бјежи, не окреће главу,

0173    Дође Иван на богазе тврде,

0174    Све богазе јунак пролазио,

0175    Нешто му се даде погледати,

0176    Док угледа рањена јунака,

0177    Уз танку се прислонио јелу,

0178    А Иван се ближе примицаше,

0179    Док јунаку у слики дође.

0180    Кад се Иван близу примакнуо,

0181    Опази га Цмиљанић Илија,

0182    Па се сердар јако препануо,

0183    У страу је пушку доватио,

0184    Одиста га убити оћаше.

0185    Јави му се Иван капетану:

0186    ”Не, Илија, брате и сердару,

0187    ”Не удри ме пушком џевердаром.”

0188    Кад Илија познаде Ивана,

0189    Руке шире, у лице се љубе,

0190    Питају се за јуначко здравље,

0191    Прољевају сузе од образа.

0192    Па да видиш Иван-капетана,

0193    Узе Иван Цмиљанић-сердара

0194    По свилену мукадем појасу,

0195    Изнесе га на друма широка.

0196    Мало сјели, те се одморили,

0197    Док ето ти два српска сердара,

0198    Два сердара оба од Котара:

0199    Једно јесте Вуче Мандушићу,

0200    А друго је Јанковић Стојане,

0201    И за њима триста Котарана.

0202    Ту нађоше Цмиљанић-сердара

0203    И Ивана млада капетана,

0204    Руке шире, у лице се љубе,

0205    И ту сјели па се одморили,

0206    И ладна се винца напојише.

0207    Онда вели Вуче Мандушићау:

0208    ”О Иване, сељски капетане,

0209    ”Кад си тамо био у тамницу,

0210    ”Јеси л’ чуо да говоре Турци,

0211    ”Да ће ићи скоро на Котаре.”

0212    Тада Иван поче бесједити:

0213    ”Ја сам чуо да казују Турци,

0214    ”Да имаде од илаџ-џамија,

0215    ”У планину јесте удаљена

0216    ”Од Травника има седам сати,

0217    ”Неки вели и више имаде,

0218    ”Турци кажу сад у петак први,

0219    ”Да ће везир арем оправити,

0220    ”Јер се јесу неке разбољеле,

0221    ”Па ће каде илаџ да потраже,

0222    ”Пратиће их множина Турака.”

0223    Кад то чуше два сердара млада,

0224    Окретоше триста Котарана

0225    Покрај бела шера Босанскога,

0226    Док дођоше у Илаџ-планину,

0227    Ту је чета мало починула.

0228    Онда вели Јанковић Стојане:

0229    ”Није л’ мајка родила јунака,

0230    ”Мушкијем га пасом опасала,

0231    ”А јуначким гласом дозивала,

0232    ”И мени га слала у дружину,

0233    ”Да отиде доље до џамије,

0234    ”Да уводи од илаџ-џамију,

0235    ”Јесу л’ Турци ушли у џамију,

0236    ”И има ли множина турака,

0237    ”Можемо ли њима ударити?”

0238    Сва дружина ником поникнуше,

0239    И у црну земљу погледаше,

0240    А не гледа Виде Цмиљанићу,

0241    Но Стојану међу очи црне:

0242    ”Ево мајка родила јунака!

0243    ”Ја ћу ићи уводит’ џамију.

0244    ”Но, сердари, чету примакните,

0245    ”Ако мени до невоље дође,

0246    ”Да будете у невољи Виду.”

0247    ту сердари чету примакоше,

0248    Узе Виде пушку џевердара,

0249    Оде Виде право до џамије.

0250    Кад се близу примакнуо Виде,

0251    Виђе Виде мложину Турака,

0252    Да ко броји има пет стотина.

0253    Мало стало, за дуго не било,

0254    Док ето ти четворе кочије,

0255    Све четворе једне за другијем,

0256    У кочије пашине кадуне,

0257    Покрај каде дванаест каваза,

0258    Како дошли у џамију ушли.

0259    Онда Турци скидоше оружје,

0260    Пред џамију ту га оставише,

0261    Па одоше клањат’ у џамију.

0262    Кад то виђе Виде Цмиљанићу,

0263    Дође јунак таман пред џамију,

0264    Виђе Виде мандал од челика,

0265    И на врата браву дубровачку,

0266    Виде скочи па затвори врата,

0267    И заклопи браву дубровачку,

0268    И кроз алку пушку протурио,

0269    Запријечи што боље могаше.

0270    Ту се виде натраг повратио,

0271    Па повика грлом бијелијем,

0272    Два сердара зове по имену.

0273    Каф сердари Вида саслушаше,

0274    До џамије брже дотрчаше.

0275    Све им Виде по истини каже,

0276    А Котарци врата отворише,

0277    Па пламене ноже повадише,

0278    У џамију нагло навалише,

0279    Сваком Турку главу посјекоше,

0280    А кадуне живе поваташе.

0281    Ту сердари добро задобише,

0282    И кадуне собом поведоше,

0283    Здраво дошли у Клисуру тврду,

0284    И ту своје леше покупише,

0285    Однијеше у своје Котаре.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Travnicki vezir i kotarski serdari

травнички_везир_и_котарски_сердари.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/18 16:35