Марко Краљевић свети брата Андрију је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Два се брата дигла Краљевића,

0002    Краљевићу Марко и Андрија,

0003    Отидоше у лов у планину,

0004    Докле им је жеђа додијала,

0005    Но Андрија Марку говорио:

0006    ”Чујеш ли ме, мио брате Марко,

0007    Знаш ли, Марко, ер је одољела жеђа,

0008    Хоћу заклат’ испод себе ђога

0009    Коња мога ал’ сокола твога!”

0010    Но му Марко таде бесједио:

0011    ”Не, за Бога, мој брате Андрија,

0012    Досад смо се Краљевићи звали,

0013    А посад Кољикоњевићи!

0014    Но ја имам моју посестриму,

0015    Посесриму крчмарицу Јану,

0016    У механу надно Косовога;

0017    Ту отиди те се напој вина,

0018    Ја ћу те чекат’ у планину.”

0019    Ондоле се Андрија подигнуо,

0020    Зами коња преко Косовога.

0021    Виђе га крчмарица Јане,

0022    Па уљеже у механу винску,

0023    У њу сједи тридесет Турака,

0024    Па им Јана бјеше говорила:

0025    ”Ево јунак Пољем косовијем,

0026    Немо’ му се који подигнути!”

0027    Кад Андрија пред механу дође,

0028    Он свеза великога вранца,

0029    Труцима у механу пође

0030    И њима божу помоћ вика,

0031    Турци му помоћ прифатили

0032    И дали му тридес’ чаша вина –

0033    Док се добро напоји Андрија,

0034    Па паде главом без узглавља,

0035    Те му Турци главу посјекоше.

0036    Чека Марко докле подне било,

0037    Па потрча Пољем косовијем,

0038    Али нађе пред механу вранца,

0039    Па уз њега привезао Шарца,

0040    Уљеже Марко у механу.

0041    Кад погледа међу Турцима,

0042    Ал’ познаде од Андрије главу.

0043    Марко Турке оком погледује,

0044    Од бедрице сабљу извадио

0045    И посјече тридесет Тураках,

0046    А уфати Јану крчмарицу,

0047    Окиде ју и ноге и руке,

0048    Па ју покупи благо свеколико,

0049    Андрију брата укопао

0050    И жалосно на дворове пође.

0051    То је било кад се чинило.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Marko Kraljevic sveti brata Andriju