Женидба Груице Новаковића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Старина Новак већ три године тражи жену за свог сина Грујицу, али једина која одговара њему и Грујици треба да се уда за Грчића Манојла. Новак савјетује Грујицу да иде у Софију да види сватове, али пресвучен као сиромах. Грујица се врати и исприча Новаку какви свати се купе код Манојла. На то Новак сакупља све хајдуке да буду „сватови“, и са њима иде у Качаник да пресретне Грчића Манојла. Након неког времена хајдуци пресретну сватове и побију већину, а започиње двобој иѕмеђу Грчића Манојла и Грујице. Манојло одсјече Грујици руку, и овај побјегне. Грујица дозове хајдука Татомира, и он прође слично и побјегне. Наилази потом Радивој, и мора и он да побјегне. Затим долази Старина Новак, обучен у страшно одијело, и он се почне ударати са Манојлом. Сломи Манојлов штит и одсијече му руку, али му се мач распадне и мора да бјежи. У бијегу зазива вилу да му помогне. Она му помаже тако да покрије Манојлове очи, и Старина Новак једва успије да га убије.

0001    Вино пије Старина Новаче

0002    И са шњиме дели Радивоје,

0003    Међу њима дели Татомире,

0004    Служи вино Новаковић Грујо;

0005    Како коме чашу додаваше,

0006    Тако њему дослужује вином,

0007    А кад бабу чашу додаваше,

0008    Тако чашу вином преслужује,

0009    Са чаше се вино просипаше,

0010    Посипаше свилу и кадиву.

0011    Пита њега Старина Новаче:

0012    ”Мили сине, дијете Груица!

0013    ”Што ми чашу вином преслужујеш,

0014    ”Те посипаш свилу и кадиву?

0015    ”Кажи, сине, кака т’ је невоља?

0016    ”Каку сам ти жалост учинио?”

0017    Рече таде Новаковић Грујо:

0018    ”А мој бабо, Старина Новаче!

0019    ”Мене јесте голема невоља:

0020    ”Ти си, бабо, друштво иженио,

0021    ”Иженио млађе и старије,

0022    ”Мене, бабо, не шће оженити

0023    ”Ни ђевојком ни пак удовицом;

0024    ”То је мене данас најжалије.”

0025    Тад’ говори Старина Новаче:

0026    ”У з’о час те оженио, сине!

0027    ”Ето данас три године дана,

0028    ”Како тражим за тебе ђевојку

0029    ”И за мене добра пријатеља,

0030    ”С ким се могу ладна напит’ вина:

0031    ”Ђегођ нађох за тебе ђевојку,

0032    ”Ту не нађох за ме пријатеља;

0033    ”А ђе нађох за ме пријатеља,

0034    ”Ту не нађох за тебе ђевојку;

0035    ”Но чу л’, сине, Новаковић-Грујо!

0036    ”Ђе ја нађох за тебе ђевојку

0037    ”И за мене добра пријатеља:

0038    ”У Пладину граду бијеломе,

0039    ”У онога краља Пладинскога;

0040    ”Што је вајда, е добра ђевојка,

0041    ”Кад је гуја јесте запросила,

0042    ”Љута гуја Грчићу Манојло

0043    ”Од Софије града бијелога.

0044    ”Но чу л’, сине, Груица дијете!

0045    ”Свуци, сине, господске хаљине,

0046    ”Па обуци Бугарске хаљине,

0047    ”И понеси будак на рамену,

0048    ”Па ти иди у Софију равну,

0049    ”Те уводи Гркове сватове,

0050    ”Како свате Грчићу сабира;

0051    ”Ако бере Грке и Бугаре,

0052    ”И терзије своје руветлије,

0053    ”Који носе свилу и кадиву,

0054    ”И џепове с обадвије стране,

0055    ”У џепове све жуте дукате,

0056    ”Ту ће бити шићар за хајдуке;

0057    ”Ако л’ бере љуте Мартолозе,

0058    ”Који носе струке на рамену,

0059    ”О појасу маче оковане,

0060    ”Ту ће бити мука за хајдуке.”

0061    Кад то зачу Новаковић Грујо,

0062    Једнак свлачи свилу и кадиву,

0063    А облачи Бугарске хаљине,

0064    Па понесе будак на рамену,

0065    Учини се голема сирота,

0066    Право оде у Софију града,

0067    Да уводи Гркове сватове.

0068    Ал’ не бере Грчићу Манојло,

0069    Он не бере љуте Мартолозе,

0070    Који носе струке на рамену,

0071    појасу маче оковане;

0072    Већ он бере Грке и Бугаре,

0073    И терзије своје руветлије,

0074    Који носе свилу и кадиву,

0075    И џепове с обадвије стране,

0076    У џепове све жуте дукате.

0077    Тад’ се врну Новаковић Грујо,

0078    па отиде у Стару планину,

0079    Те казује Старини Новаку,

0080    Како Грче сабира сватове.

0081    Таде бере Старина Новаче,

0082    Бере Новак кићене сватове,

0083    Све сватове из горе хајдуке:

0084    Кума куми Бороја хајдука,

0085    Старосвати Средоја хајдука,

0086    А ђевери дели Радивоја.

0087    Све сватове редом покупио,

0088    Па отиде у Клисуру тврду,

0089    У Клисуру тврда Качаника,

0090    Куд ће проћи Грчићу Манојло

0091    И провести кићене сватове.

0092    Ал’ ето ти Грчића Манојла,

0093    И он води кићене сватове,

0094    Понајпрви иде пред дружином

0095    На вранчићу коњу косатоме,

0096    Буздована покрај себе њија,

0097    Па га баца јунак под облаке,

0098    А у десну дочекује руку.

0099    И овако танко попијева:

0100    ”Млав-планино и планино Стара!

0101    ”Млав-планино, крвава крајино!

0102    ”Чудно ли си у крв огрезнула!

0103    ”Млоге ли си мајке ојадила!

0104    ”Млоге сестре у црно завила,

0105    ”Удовице у род оправила!

0106    ”Да л’ ћеш данас мој’ ојадит’ мајку?

0107    ”Да ли сестру у црно завити?

0108    ”Да ли дати моју заручницу

0109    ”За Груицу сина Новакова?”

0110    Тако пјева Грчићу Манојло,

0111    Гледају га из горе хајдуци,

0112    Гледају га, но им није мило.

0113    Оде Грче за добру ђевојку,

0114    А осташе у гори хајдуци.

0115    Било тако за неђељу дана,

0116    Ал’ ето ти Грчића Манојла,

0117    Води свате и носи ђевојку,

0118    Те он зађе у Клисуру тврду,

0119    У Клисуру тврда Качаника,

0120    Понајпрви иде пред друђином

0121    На вранчићу коњу косатоме,

0122    На вранцу је ноге прекрстио,

0123    Па удара у ситну тамбуру,

0124    Уз тамбуру танко попијева:

0125    ”Млав-планино и планино Стара!

0126    ”Млав-планино, крвава крајино!

0127    ”Чудно ли си у крв огрезнула!

0128    ”Млоге ли си мајке ојадила!

0129    ”Млоге сестре у црно завила,

0130    ”Удовице у род оправила!

0131    ”Да од кога, веће ни од кога,

0132    ”Од Новака и од Радивоја;

0133    ”Да л’ ћеш данас мој’ ојадит’ мајку?

0134    ”Да л’ ми сестру у црно завити?

0135    ”Да ли дати моју заручницу

0136    ”За Груицу сина Новакова?”

0137    Тако пјева Грчићу Манојло,

0138    Гледају га из горе хајдуци,

0139    Гледају га, но им није драго.

0140    Тад’ говори Старина Новаче:

0141    ”Чујете ли, сва моја дружино!

0142    ”Удри сваки на друга својега:

0143    ”Кум Бороје нек иде на кума,

0144    ”А старојко нека на старојка,

0145    ”Радивоје нека на ђевера,

0146    ”А ја хоћу баш на домаћина,

0147    ”А Груица нека на Манојла,

0148    ”Сви сватови редом на сватове.”

0149    Све Новака друштво послушало,

0150    И у свате јуриш учинили:

0151    Кум Бороје погубио кума,

0152    И старојко погуби старојка,

0153    Радивоје погуби ђевера,

0154    И он узе лијепу ђевојку,

0155    Одведе је у гору зелену;

0156    Домаћина Новак погубио,

0157    Све сватови свате разагнали;

0158    Сам остаде Грчићу Манојло,

0159    К њему иде Новаковић Грујо,

0160    Голу сабљу носи у рукама

0161    Па дозива Грчића Манојла!

0162    ”Стани курво, Грчићу Манојло!

0163    ”Чију носиш лијепу ђевојку?

0164    ”Причекај ме, да мејда д’јелимо,

0165    ”Да видимо чија је ђевојка.”

0166    Кад то виђе Грчићу Манојло,

0167    Обје ноге низ вранца опружи,

0168    Те у златне врже бакарлије,

0169    А из руку тамбуру одбаци,

0170    Па десницом за мач приватио,

0171    А љеваком вранцу за дизгене,

0172    Па говори новаковић Грују:

0173    ”Ближе к мене, Новаковић Грујо,

0174    ”Ближе к мене, да се ударимо,

0175    ”Канио сам мејдан дијелити,

0176    ”И ђевојку сабљом одвојити.”

0177    Ту допаде новаковић Грујо,

0178    Удари га сабљом по рамену,

0179    Ал’ се Грче штитом заштитило,

0180    На девоје му сабљу саломио,

0181    На штиту се ништа не познаде.

0182    Кад то виђе Грчићу Манојло,

0183    Он потеже мача зеленога:

0184    ”Стани курво, Новаковић-Грујо!

0185    ”С том ли сабљом идеш у хајдуке!

0186    ”А да видиш мача зеленога,

0187    ”Што би добар био за хајдуке!”

0188    Па га мало мачем заватио,

0189    Али га је љуто обранио,

0190    Лијеву му руку осјекао,

0191    Клону рука низ чошну доламу;

0192    Но су лаке ноге под хајдуком

0193    У гору га ноге занијеше;

0194    Виком виче Новаковић Грујо,

0195    Виком виче по гори зеленој:

0196    ”Ђе си, брате, дели Татомире!

0197    ”Изгуби ме Грче на мејдану.”

0198    Ту допаде дели Татомире,

0199    Носи голу сабљу у рукама:

0200    ”Стан’ курвићу, Грчићу Манојло!

0201    ”Ласно ј’ с Грујом мејдан дијелити,

0202    ”Но причекај дели Татомира.”

0203    Рече њему Грчићу Манојло:

0204    ”Ближе к мене, дели Татомире,

0205    ”Ближе к мене, да се ударимо,

0206    ”Канио сам мејдан дијелити.”

0207    Ту допаде дели Татомире,

0208    Удари га сабљом по рамену,

0209    Ал’ се Грче штитом заштитило,

0210    По штиту га сабљом ударио,

0211    На двоје му сабљу саломио,

0212    На штиту се ништза не познаде.

0213    Грче маче мача зеленога:

0214    ”Стан’ курвићу, дели Татомире!

0215    ”С том ли сабљом идеш у хајдуке!

0216    ”А да видиш мача зеленога,

0217    ”Што би добар био за хајдуке!”

0218    Па га мало мачем заватио,

0219    Десну му је руку осјекао,

0220    Клону рука низ чошну доламу;

0221    Но су лаке ноге под хајдуком,

0222    У гору га ноге занијеше;

0223    Виком виче по гори зеленој:

0224    ”А ђе си ми, чича Радивоје?

0225    ”Изгуби ме Грче на мејдану.”

0226    Но ето ти дели Радивоја,

0227    Голу сабљу носи у рукама,

0228    Право иде Грчићу Манојлу:

0229    ”Стан’ курвићу, Грчићу Манојло!

0230    ”Ласно ј’ с ђецом мејдан дијелити,

0231    ”Но причекај дели Радивоја,

0232    ”Да јуначки мејдан дијелимо.”

0233    Рече њему Грчићу Манојло:

0234    ”Ближе к мене, чича Радивоје,

0235    ”Ближе к мене, да се ударимо.”

0236    Ту допаде дели Радивоје,

0237    Удари га сабљом по рамену,

0238    Ал’ се Грче штитом заштитило,

0239    По штиту га сабљом ударио,

0240    На троје је сабљу саломио,

0241    На штиту се ништа не познаде.

0242    Таде рече Грчићу Манојло:

0243    ”Бре, курвићу, чича Радивоје!

0244    ”С том ли сабљом идеш у хајдуке!

0245    ”Ал’ да видиш мача зеленога

0246    ”Што би добар био за хајдуке!”

0247    Па га мало мачем заватио,

0248    Два му вита ребра пресјекао,

0249    Виде му се џигерице црне,

0250    Виде му се и црне и б’јеле;

0251    Но су лаке ноге под хајдуком,

0252    У гору га ноге занијеше;

0253    Виком виче по гори зеленој:

0254    ”Ђе си брате, Старино Новаче?

0255    ”Изгуби ме Грче на мејдану!”

0256    Но ето ти Старога Новака,

0257    На њему је страшно одијело:

0258    На њему је кожух од међеда,

0259    На глави му капа вучетина,

0260    И за капом крило од лабуда;

0261    Очи су му двије купе вина,

0262    Трепавице од утине крило;

0263    И он носи сабљу староковку,

0264    Па повика Грчића Манојла:

0265    ”Стан’ курвићу, Грчићу Манојло!

0266    ”Ласно ј’ с ђецом мејдан дијелити,

0267    ”Но причекај Старога Новака.”

0268    Рече њему Грчићу Манојло:

0269    ”Ближе к мене, Старино Новаче!

0270    ”Не би бахом из Клисуре тврде:

0271    ”Виђео сам и жива међеда,

0272    ”А камо ли кожу од међеда;

0273    ”Виђео сам и живога вука,

0274    ”А камо ли мртву вучетину;

0275    ”Виђео сам и живога орла,

0276    ”А камо ли орлу перушину.”

0277    Ту допаде Старина Новаче,

0278    Удари га сабљом по рамену,

0279    Ал’ се Грче штитом заштитило,

0280    По штиту га сабљом ударио,

0281    На двоје му штита пресјекао,

0282    И десну му руку осјекао,

0283    Ал’ на троје сабљу саломио.

0284    Наљути се грчићу Манојло,

0285    Шчепа мача у лијеву руку,

0286    Па поћера Старога Новака

0287    Мили Боже! Чуда великога!

0288    Да је коме стати, па гледати

0289    Како кроји капу вучетину,

0290    Како ц’јепа суру међедину,

0291    А растура орлу перушину!

0292    Бјежи јадан Старина Новаче,

0293    Бјежи Новак у гору зелену,

0294    Нешто мало два пуна сахата,

0295    Подвикује из грла бијела,

0296    Бре колико Новак подвикује,

0297    Све са горе лишће отпадаше,

0298    А са земље трава полијеће;

0299    Он дозивље посестриму вилу:

0300    ”Бог т’ убио! вило посестримо!

0301    ”Нијеси л’ ми Божју вјеру дала,

0302    ”Кад ми буде највећа невоља,

0303    ”Да се мене на невољи нађеш?”

0304    Ал’ ето ти вјелогрле виле

0305    У сусрећу Староме Новаку,

0306    Тако њему вила говорила:

0307    ”Побратиме, Старино Новаче!

0308    ”Да л’ шта ћераш, да ли од шта бјежиш?”

0309    Проговара Старина Новаче:

0310    ”Вјера моја, посестримо вило!

0311    ”Ја не ћерам, већ ја јадан бјежим;

0312    ”Погуби ме Грче на мејдану.”

0313    Таде њему вила говорила:

0314    ”Врн’ се натраг, Богом побратиме,

0315    ”Чинићу се лијепа ђевојка,

0316    ”Савићу се Грки око грла,

0317    ”Па ћу њему очи засјенити,

0318    ”Ти погуби слијепа јунака.”

0319    Тад’ се Новак натраг поврнуо,

0320    Оде с вилом до близу Манојла,

0321    Па остаде у гори зеленој;

0322    А вила се начини ђевојка,

0323    Па се вије Грку око грла,

0324    И тура му руке у њедарца,

0325    Док је Грку очи засјенила,

0326    Па позивље Старину Новака:

0327    ”Побратиме, Старино Новаче!

0328    ”Сад погуби слијепа јунака.”

0329    Ал’ се Новак тешко поплашио,

0330    Те не смије приступити близу,

0331    Већ се баца перним буздованом,

0332    Те удара Грчића Манојла,

0333    Удари га међу очи чарне,

0334    Паде Грче у зелену траву,

0335    Грче паде, а Новак допаде,

0336    Те Гркову осијече главу,

0337    Па отиде у гору зелену;

0338    Тражи Новак по гори дружину.

0339    Докле су се били састанули,

0340    Цијепаше кићене дарове,

0341    Завијаше своје ране грдне.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Zenidba Gruice Novakovica