Јован Машин
| Јован Машин |
|---|
 |
| Рођење: 14. јул 1820. Церхеловица, Аустријско царство Смрт: 25. децембар 1884. Београд, Србија Познат као: лекар, оснивач Српског лекарског друштва |
Јован Машин (Церхеловица, 14. јул 1820 — Београд, 25. децембар 1884), српски и чешки лекар. Био је доктор медицине и хирургије, а радио је као физикус у Београду. Један је од оснивача Српског лекарског друштва и члан је Санитетског војног комитета. Једно време био је шеф Војне болнице.
Биографија
Јован Машин је рођен као Јан Машин 14. јула 1820. године у Церхеници, крај Нимбурка, источно од Прага, у Чешкој.1) Гимназију је завршио у Прагу, па је након тога похађао и завршио студиј медицине у Бечу.2) Магистериј из хирургије је положио у Пешти, а магистериј из гинекологије у Прагу.3) Једно време био је градски лекар у Нимбурку.4) По савету Јана Шафарика стигао је 1846. у Србију.5) Најпре је радио у Ваљеву. Више пута учествовао је у сузбијању говеђе куге.6) Прешао је 1853. на дужност физикуса вароши Београд.7) Те године постао је члан Сталне лекарске комисије. Од 1859. до 1864. био је београдски окружни лекар.8) За време бомбардовања Београда 1862. заједно са др Линдермајером задужен је да направи план припрема за случај рата у Београду.9) Био је лични лекар кнеза Михаила и краља Милана.10) Пратио је 1867. кнеза Михаила ка саветник и члан делегације приликом његовога пута у Цариград, а поводом враћања градова Србији.11) Један је од 15 оснивача и први потпредседник Српског лекарског друштва 1872.12) Постављен је 1871. за главног војног лекара, а 1872. постао је шеф Војне болнице.13) Као начелник санитета Моравског корпуса и са чином потпуковника учествовао је у Другом српско-турском рату.14)
Умро је у Београду 25. децембра 1884.15) Његов син Светозар Машин био је први супруг краљице Драге, а други син Александар Машин командовао је завереницима за време Мајског преврата.
Академик
Редовни је члан Друштва српске словесности од 1862. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсек за науке природословне и математичке) наименован љета 1864.
Литература
- Споменица СЛД, 229 (В. Станојевић).
- M. Харисијадис: Породице чешког порекла у Београду у 19. в. ГГБ 15 (1968) 287–294.
- В. Станојевић: Историја српског војног санитета, Наше ратно санитетско искуство. Београд, 1992.
- Душан Дабовић, Владимир Бурсаћ, Рад др. Јована Машина на сузбијању говеђе куге у Кнежевини Србији