Корисничке алатке

Алатке сајта


јоаникије_нешковић

Јоаникије Нешковић

Јоаникије
Нешковић
јоаникије_нешковић.jpg
Рођење:
26. јануар 1804.
Миланџа,
Османско царство

Смрт:
2. март 1873.
Краљево,
Кнежевина Србија

Јоаникије Нешковић или Јанићије Нешковић (Миланџа, 26. јануар 1804 — Краљево, 2. март 1873), шабачки и ужички владика.

Младост

Јанићије Нешковић је рођен као Иван Нешковић 26. јануара 1804. године у селу Миланџи у ужичком округу.1) Миланџа је засеок данашњег села Опаљеник. Име Јанићије (Јоаникије) добио је кад се замонашио.2) Његов отац је до почетка Првога српскога устанка био писар код једнога кнеза и аге, а након 1804. био је писар код још неколико кнежева.3) У почетку га је до 1820. школовао отац, а онда је отишао у манастир Каленић у Левчу.4)

Код два митрополита

Београдски митрополит Ћирило рукоположио га је за ђакона 7. августа 1826. године у Крагујевцу.5) Од 1831. до 1833. био је у служби београдскога митрополита Мелентија, а након Мелентијеве смрти вратио се у манастир Каленић.6) Ужички владика Нићифор Максимовић рукоположио га је у крагујевачкој цркви за јеромонаха 6. октобра 1833.7) Пратио је новоизабранога београдског митрополита Петра Јовановића на његовом путу у Цариград и остао је у митрополитовој служби све до 1836, и након тога вратио се поново у Каленић. Током 1838. послали су га да надгледа рестаурацију манастира Студенице, а 1839. постављен је за члана Апелаторијске конзисторије.8) Био је 1842. надзорник владичинога двора у Шапцу.

Шабачки и ужички владика

Постављен је 6. септембра 1845. за игумана манастира Каленић, а 1847. постао је архимандрит истога манастира.9) Изабран је 30. октобра 1849. за шабачкога владику, а посвећен је пет дана касније у Саборној цркви у Београду.10) Био је у Шапцу до 1854, када су га београдски митрополит Петар и кнез Александар Карађорђевић наговорили да пређе за ужичкога владику и да му седиште буде у Краљеву.11) Да би то постигли одвојили су крушевачки округ од београдскога владичанства и припојили ужичком владичанству. Дотада је седиште ужичкога владичанства било у Ужицу, али том прерасподелом седиште је постало Краљево (тада Карановац).12) Као ужички владика заслужан је за обнову манастира Жиче, који је био тада у руинираном стању.13) Међутим та обнова није се потпуно свиђала уметницима, који су замерали да није извршена правилна рестаурација.14)

Врњачка бања

Дао је да се изгради црква у његовом родном месту Миланџи и једна црква у Прерадовцу на имањима манастира Каленића. Изабран је 1858. за почаснога члана Друштва српске словесности.15) Први је пронашао (тачније обновио за њу интерес) Врњачку Бању и почео да се у њој лечи.16) Дао је 1.500 дуката за помоћ црквеној књижевности.17) Поред тога фонда основао је и фонд за помагање добрих ђака. Умро је 2. марта 1873. године у Краљеву.

Сродни чланци

Литература

2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17)
ЖИ
јоаникије_нешковић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/06 23:15