Владика Јанићије Нешковић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974. Песма је о познатом шабачком и жичком владици Јанићију Нешковићу.

0001    Пребијела кликовала вила

0002    Савр Мучња, зелене стијене,

0003    О Лучину дану јесењоме,

0004    У Староме Влау јуначкоме.

0005    Кликујући ’вако бесједила:

0006    „Што с’ то б’јели у селу Миланци

0007    Већ имаде четири године —

0008    Да л’ су двори и ко ли и гради,

0009    Да л’ у зиму у њима зимује,

0010    Ил’ ко љети у њима љетује?”

0011    Вилу чула до два млада ђака,

0012    Једно Кушић, друго Равногорац,

0013    Па овако вили бесједили:

0014    „О помајко, савр Мучња вило,

0015    Зар не знадеш, грло те бољело,

0016    Ко је ове дворе саградио?

0017    Ове дворе јесте саградио

0018    Јанићије Нешковић владика,

0019    А из Шапца, града бијелога.

0020    Он је ове дворе саградио

0021    Да с’ њима ми млади учимо

0022    Богу молит’ и књиге писати,

0023    Већ нас има до тридесет ђака,

0024    Све вриједни млади Старовлаха,

0025    Који знамо књигу написати

0026    И уз гусли пјесму испјевати.”

0027    Опет вила кликом проговара:

0028    „Ја два млада, два моја посинка,

0029    Шта с’ то друго поче бијељети

0030    Са два крста, оба позлаћена,

0031    Више тога двора бијелога —

0032    Да л’ је црква и ко ли је гради,

0033    Да л’ у славу кога светитеља

0034    Ил’ за спомен своји родитеља?”

0035    Ђаци вили овако бесједе:

0036    „Ово друго што се забијеље

0037    Са два крста, оба позлаћена —

0038    Владика је цркву саградио,

0039    А у славу Саве светитеља

0040    И за спомен своји родитеља.”

0041    Опет вила ’вако проговара:

0042    „Ми смо јутрос рано ураниле

0043    Навр Мучња, зелене стијене,

0044    На студену Савину водицу,

0045    У тој цркви звона зазвонише —

0046    Да л’ на службу, да л’ коме за душу?”

0047    Ђаци вили’ вако бесједили:

0048    „Што су јутрос звона зазвонила,

0049    Владика је цркву осветио

0050    И у цркви службу одслужио.

0051    На служби је светој споменуо

0052    Господара кнеза од србије,

0053    Свештенике и све приложнике

0054    И сав народ што иде у цркву;

0055    Још спомену Ђорђа и Милоша

0056    И помену јунаке остале

0057    Кој’ су шњима ’вуда пролазили,

0058    На Сјеницу те Турке гонили,

0059    Што су наше робље одводили.

0060    Па владика кад службу одслужи,

0061    Часним крстом народ благослови

0062    И светом га водицом покропи;

0063    Учи народ како да се влда,

0064    Да се моле Богу по закону,

0065    Вјеру, закон и крст да стимају,

0066    За које су стари наши мрли,

0067    Крвцу лили, рана допадали;

0068    Кад је празник и света недеља,

0069    Сваки стари у цркву да рани

0070    На јутрењу и на летурђију,

0071    Па и млађе своје да научи

0072    Да се моле Богу по закону;

0073    Свак да пости петак и сриједу

0074    И четири поста у години,

0075    Да се каје и испов’јеђује

0076    И уз часне посте причешћује;

0077    Ко је с киме у проклетој кавзи

0078    Да не чека до заода сунца,

0079    Но нека се к’и браћа помире,

0080    Један другом све нека опрости;

0081    Туђу муку нико нек’ не дира,

0082    Да не лаже нико и не краде,

0083    Но нек’ ради, па нека се рани;

0084    Ђецу своју на књигу да дају

0085    За младости и љепоте своје

0086    Да се Богу науче молити

0087    И старије своје поштовати;

0088    Ко имаде и Бог му је дао,

0089    Нека свете цркве потпомаже

0090    И уд’јели кљасту и слијепу

0091    И невољном сваком сиромаху;

0092    Кад пооре своје и посије,

0093    Да пооре тад и сиромаху

0094    Који нема с чиме да пооре;

0095    Кад покоси зелене ливаде,

0096    Да покоси тад и сиромаху

0097    И бољноме што је обољео,

0098    Те не може своје да покоси.

0099    Још владика овако бесједи —

0100    ,Чујете ли, Срби, браћо драга,

0101    Ви ако се тако узвладате,

0102    У дом ће вам вазда бити здравље,

0103    А у пољу напредоват’ стадо,

0104    Што радите биће вам честито,

0105    Што радите биће вам напредно,

0106    Па кад који умре и премине,

0107    Душа че му у рај да отиде,

0108    Ђе је Ристос и Богородица,

0109    Ђе су душе божји светитеља

0110    И анђели око пријестола!”

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Vladika Janicije Neskovic