Добро дошли на Српску енциклопедију

Јанко Катић

Јанко Катић (Рогача — Крнић, 1. август 1806), истакнути војвода Првога српскога устанка. Погинуо је 1806. мало пре боја на Мишару. Заједно са Јаковом Ненадовићем био је после Карађорђа најистакнутија личност у првим устаничким годинама.

Пре устанка

Јанко Катић рођен је у Рогачи под Космајем.1)2) Турци су отели његову сестру и одвели је у Београд док је још био дете.3) Одлазио је и боравио код сестре, па је научио турски.4) Заљубио се у једну Туркињу, зетову рођаку, коју је упознао код сестре, али зет га умало због тога није убио.5)6)

Један од устаничких вођа

Приликом сече кнезова на време је умакао грочанском муселиму и избегао смрт.7) Пошто се био добро сакрио испред Турака није га ни Карађорђе нашао када се појавио у Рогачи, али Јанко је нешто касније отишао до Карађорђа.8) Одмах је приступио Првом српском устанку и Карађорђу.9) Након сукоба код Дрлупе Карађорђе се договорио са четама Јанка Катића, Симе Марковића и Васе Чарапића да спречавају испаде Турака из Београда. Учествовао је заједно са Карађорђем у првом озбиљнијем устаничком нападу на Рудник.10) Палеж Рудника видео се на велику даљину.11) Туријска кнежина је Јанка изабрала за кнеза.12)

Након Карађорђева продора до Врачара Јанко Катић је са осталим старешинама најближим Београду добио наређење да да спречава испаде Турака из Београда.13) Када је Кучук Алија кренуо са војском из Јагодине према Београду Карађорђе је поручио Јанку Катићу и Васи Чарапићу да направе заседе са обе стране Авале и да га сачекају.14) Кучук Алија се прогањан од Карађорђа успио пробити преко Лештана до Београда.15)

Тумач и јунак

Учествовао је заједно са Карађорђем 10. маја 1804. на преговорима са Турцима у Земуну под покровитељством аустријског генерала Женеја.16) Карађорђе је на тај састанак водио Катића као тумача. За време састанка видео се пламен запаљених српских кућа на другој страни Саве, па је Катић на то скочио и показао аустријском генералу шта раде дахије.17) Катић се обратио и Турцима и позвао на мегдан Кучук Алију.18) Био је главни тумач када је Карађорђе преговарао са Бећир пашом, кога је Порта послала да се погубе дахије и смири стање.19) Након погубљења дахија био је и у делегацији, коју је Карађорђе послао код Бећир паше са српским захтевима.20) Учествовао је са Карађорђем у ослобађању Краљева (тада Карановца).21) Заједно са Карађорђем предложио је да се приходи са скела и таксе које се ту наплаћују ставе на располагање Савету.22) Почетком 1805. поделио је мегдан код Белих вода са Гушанчевим сестрићем.23) Јаков Ненадовић и Јанко Катић су били после вожда најистакнутије личности у првим устаничким годинама и сматрали су да би Совјетом могли да ограниче вождову власт.24) Међутим када су они у августу 1805. сазвали скупштину за оснивање Правитељствујушчег совјета у Боговађи Карађорђе је истовремено сазвао скупштину у Борку и спречио да Боговађа постане седиште Савета.25) Карађорђе је на тај начин показао да он одлучује о свему.26)

Погибија

Током 1806. Карађорђе га је послао у Мачву, која је била изложена турским испадима из Босне и из Шапца.27) Једном приликом након турског успешнога продора из Босне наредио је да се његови устаници маскирају у Турке.28) Претварајући се да су Турци из Шапца успешно су разбили турску јединицу и натерали је преко Дрине.29) Заједно са Луком Лазаревићем у шуми села Крнића чувао је друм који је водио од Шапца до Београда.30) Када су Турци покушали да се пробију према Београду успешно су их одбили.31) Катића је убио један Турчин који је кренуо да се преда Србима.32) Погинуо је 1. августа 1806. пред бој на Мишару.33)

Литература

3) , 4) , 6) , 9) , 12) , 16) , 23) , 27) , 28) , 29) , 32) , 33)
МИ
5) , 17) , 18)
ЗН
7)
Баталака стр. 49
8)
Баталака стр. 70
10) , 11)
Баталака стр. 104
13)
Баталака стр. 124-125
14)
Баталака стр. 131
15)
Баталака стр. 132
19)
Баталака стр. 149
20)
Баталака стр. 151
21)
Баталака стр. 167
22)
Баталака стр. 186, 187
24)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр. 114
25) , 26)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр. 118
30) , 31)
Баталака стр. 217
Штампање