Хаџи-Рувим Ненадовић

Хаџи Рувим

Хаџи-Рувим Ненадовић или Хаџи-Рувим Нешковић (Бабина Лука, 19. април 1752Београд, 10. фебруар 1804) је био архимандрит манастира Боговађе и један од најзначајнијих српских дуборезаца и графичара. Учествовао је у припремама за Први српски устанак, па је након тамнице и мучења био погубљен 1804. у време Сече кнезова.

Младост и школовање

Хаџи Рувим Ненадовић (Нешковић) рођен је 19. априла 1752. у Бабиној Луци у Ваљевској нахији. (http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0802/2010/0350-08021059297R.pdf) 1)

Водио је порекло од никшићког племена и припадали су првој генерацији новог становништва досељеног из динарског подручја, а првенствено Херцеговине.(http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1085/tekst/hadzi-ruvim-nenadovic-veliki-knjigoljubac/) 2) 3) Отац му се звао Ненад-Нешко, а мајка Мара.4) На крштењу је добио име Рафаило, дакле световно име му је Рафаило Нешковић.5) Имао је три брата: Николаја, Павла и Марка. Његов брат Николај је био отац устаничког војводе Петра Николајевића Молера.6) Као млад обешењак обукао се једном у девојачке хаљине да би прерушен са девојкама отишао на прело једној Туркињи.(https://archive.org/stream/pomenikznameniti00miliuoft#page/776/mode/2up) 7) Турци су га због тога стали тражити да га обесе, па је побегао од куће.8) Сакривао се и смирио, па је по манастирима почео да учи да чита и пише.9) Бавио се уметничким дуборезом, који је највероватније научио у манастиру Докмир, где је била школа дубореза, каменореза и црквеног појања.10)

Хаџилук у Светој Земљи

Рукоположен је у јереја 1774. у манастиру Ћелије, а парох је постао у свом селу Бабиној Луци.11) Овладао је вештинама цртања и дубореза, а посебно израдом дуборезних крстова.12) Остао је удовац 1783, па се по тадашњим обичајима закалуђерио у манастиру Боговађи.13) Добио је монашко име Рувим (Руфим).14) Кренуо је 1784. на хаџилук у Свету Земљу и Јерусалим.15) У Свету Земљу стигао је 1785. и ту је боравио неколико месеци.16) На повратку свратио је у манастире Свете горе, укључујући Хиландар.17) По повратку из Свете Земље имао је велики углед, па га је митрополит Јоаким поставио 1786. за игумана манастира Вољавча.18)19) Са њим или по његовом доласку у манастир долазили су нови монаси, укључујући и књиговесца Митрофана, што указује да је намеравао да у манастиру створи и књижевни центар.20) За време Кочине карајине Турци су 1789. запалили манастир Вољавчу.21) Хаџи-Рувим је са монаштвом и својим синовцем Петром Молером отишао у Срем.22) Примљен је у манастиру Велика Ремета на Фрушкој Гори.23)

Обнова Боговађе

Када је закључен Свиштовски мир 1791. вратио се у манастир Боговађу и заједно са другима радио је до 1795. на обнови порушеног манастира.24) Постављен је 1795. за архимандрита манастира Боговађе.25) У Боговађи је створио значајан књижни фонд, а књиге из те библиотеке посуђивао је и световним лицима.26) Бринуо се и за обнову других манастира. Поред цртања наставио је да се бави дуборезом, па је за манастир Чокешина 1799. направио дуборезни крст са урезаним иконама.27) У манастиру је успоставио иконописачку и дуборезачку школу, а продајом дуборезних крстова финансирао је набаву књига.28) Током 1802. свадио се са прњаворским субашом и од Алексе Ненадовића је неколико пута тражио да му обезбеди да се субаша промени.29)

Дахије му одрубљују главу

Још почетком 1803. био је у договорима са кнезовима и активно је био укључен у активностима против дахијске узурпаторске власти.30) Био је јеадн од оних који су написали писмо султану о дахијској самовољи.

Пошто се сазнало да је у то био укључен побегао је 1803. најпре у манастир Студеницу, па на Свету Гору, да би се ујесен 1803. вратио у Боговађу. Постао је сумњив дахијама да је заједно са Алексом Ненадовићем писао писмо аустријском мајору у Земун. Због тога писма дахије су погубиле Алексу Ненадовића. Запретили су смрћу у случају непослуха митрополиту Леонтију и наредили му да позове Хаџи Рувима у Београд.31)

Постојало је више различитих верзија приче како је Хаџи Рувим дошао у Београд. Код дахије Кучук-Алије у то време радио је Рувимов сестрић Петар Молер, па је Кучук Алија предао Рувима Аганлији да му суди.32) Кучук Алија га је оптужио да је писао писмо Аустријанцима.33) Мучили су га да би од њега извукли признање.34) Клештима су му откидали комаде меса, али он ништа није одавао.35) Одсекли су му главу 10. фебруара 1804.36) Дан након његове смрти убијен је и његов сарадник и ученик Хаџи Ђера. Филип Вишњић је у песми Почетак буне против дахија о томе спевао:

Док погубим до два игумана,

Аџи-Ђеру и Аџи-Рувима,

Који знаду злато растапати

И са њиме ситне књиге писат’

Нас дахије цару опадати,

Око себе рају сјетовати …

Литература

1)
Архимандрит Хаџи Рувим Нешковић (1752-1804), Историјски часопис, књ. LIX (2010) стр. 297-320
2) , 4) , 5) , 19) , 21) , 23) , 24)
Православље бр. 1085
3) , 6) , 10) , 11) , 12) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 20) , 22) , 25) , 26) , 27) , 28) , 30) , 31) , 32)
М. Милићевић
7) , 8) , 9) , 13) , 29) , 33) , 34) , 35) , 36)
Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
Штампање