Удар на Никшиће је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Књигу пише Петровић владика,

0002    Црногорска звијезда и дика,

0003    Петар први а свети владика,

0004    А шаље је преко Горе Црне

0005    Крвавоме граду Никшићкоме

0006    А на руке аги Мушовића,

0007    Капетану од бијела града.

0008    У књизи га Петар поздрављаше,

0009    И овако њему говораше:

0010    „Капетану од бијела града,

0011    “Чиним тебе ја сада на знање,

0012    „Да ћу купит’ младе Црногорце,

0013    “Црногорце и с њима Москове,

0014    „Што су дошли у Боки Которској,

0015    “И довели велике бродове,

0016    „Да чувају Боку од Француза,

0017    “Тун’ је силна војска небројена,

0018    „Са јунаштвом пуно обдарена,

0019    “Који јесу наша браћа драга,

0020    „А то знаде и доброта ваша,

0021    “Они ће ми доћи у помоћи.

0022    „Па ћу поћи граду Никшићкоме,

0023    “Бијела ћуосвојити града,м

0024    „Па ћу поћи пут Херцеговине,

0025    “До границе Иван-беговине,

0026    „Попалићу, огњем изгорети,

0027    “Нашу стару владу придобити.

0028    „Но ме, аго, чу ли, Мушовићу,

0029    “Издај мене града Никшићкога.

0030    „Е тако ми Бога великога

0031    “И мојега крста христјанскога,

0032    „Ставићу те првијем војводом

0033    “Над свом равном над Херцеговином

0034    „У бијелу у вашему граду.“

0035    Кад владика књигу написао,

0036    Па је граду посла Никшићкоме,

0037    Када на хар дође капетану,

0038    Те је виђе, димно је познаде,

0039    Да је књига од Петра владике.

0040    Када виђе што му књига пише,

0041    Од јада га увати грозница.

0042    Код њега се на’ше обојица,

0043    Двије аге од бијела града,

0044    Једно стари Мрка Усејине,

0045    А друго је Париповић Зуко.

0046    Двије аге сташе бесједити,

0047    Мушовића агу заклињати:

0048    „Капетане од бијела града,

0049    “Отклен књига, огњем изгорела!

0050    „Је ли пуста књига од мегдана,

0051    “Ал’ од какве наше погибије?

0052    „Ако ли је књига од мегдана,

0053    “Ево има у граду грађана,

0054    „Који б’ за те ишли на мегдану;

0055    “Ако ли је књига отклен друго,

0056    „Баш од наше какве погибије,

0057    “А ми ћемо града покупити,

0058    „На њиове удрити торине,

0059    “И тун’ бисмо браћу осветили.„

0060    Тад Мушовић стаде бесједити,

0061    И агама трезно говорити:

0062    “Двије старе аге, нелудујте!

0063    „Да је пуста књига од мегдана,

0064    “Ја би мога’ ићи на мегдану;

0065    „Али да је каква погибија,

0066    “Ми бисмо је лако осветили.

0067    „Но ме ситна књига допанула

0068    “Од малене српске Горе Црне,

0069    „Од Цетиња поља широкога,

0070    “Од онога влашког калуђера,

0071    „Да ће дићи своје Црногорце,

0072    “И Мошкове ваљане јунаке

0073    „На нашему граду Нишићкоме,

0074    “Да освоји и огњем попали,

0075    „Наше каде све да уцвијели.

0076    “Па овако владика бесједи:

0077    „Кад освоји бијелога града,

0078    “Да ће поћи пут Ерцеговине,

0079    „До границе Иван-беговине,

0080    “Попалиће, огњем изгорети,

0081    „Прађедовску владу придобити.

0082    “Баш овако владика бесједи,

0083    „И у књизи овако говори:

0084    “Да ја издам града Никшићкога,

0085    „Па да ће ме ставит’ војеводом

0086    “Над свом равном на Херцеговином.

0087    „Но што ћемо, двије аге старе?

0088    “Ја бих реко, моја браћо Турци!

0089    „Да ми нашег не предамо града,

0090    “Но сам волиј у њем’ изгорети,

0091    „Него влашку ћабу припознати.

0092    “Да купимо све листом грађане,

0093    „И вијећу страшну да чинимо,

0094    “Баш јуначки града да држимо.„

0095    Двије аге њега покуцкаше,

0096    На бесједи њему зафалише:

0097    “Бе аферим, драги капетане!

0098    „И твоји су стари таки били,

0099    “И нашега града одржали.„

0100    Тад’ Мушовић сједе на душеку,

0101    Па довати дивит и артију,

0102    На кољено стаде књигу писат’:

0103    “О! владико, Петре Петровићу!

0104    „Фала тебе на твоме господству.

0105    “Нећу издат’ града Никшићкога,

0106    „Док је у град аге Мушовића,

0107    “И његова на рамену глава,

0108    „Но сам волиј у њем изгорети,

0109    “Него браћу Турке изневјерит’.

0110    „Купи војске колико ти драго,

0111    “Јуначки ћу тебе дочекати.„

0112    Када књига на Цетиње дође,

0113    На рукама Петровић-владике,

0114    Кад видио што му ситна пише,

0115    Он дозива брата и синовца,

0116    Два племића и господичића,

0117    Петровића Сава и Станкића:

0118    “Одма пођ’те на рамне Његуше,

0119    „Покупите све листом Његуше,

0120    “И глас дајте горе у Ћеклиће,

0121    „У Ћеклиће и још у Бјелице,

0122    “И поздрав’те војеводу Мића,

0123    „Баш од Кчева крвава гнијезда.

0124    “Када све то у ред оправите,

0125    „Поћи ћете даље у Котору

0126    “На бродове руског џенерала

0127    „Посланика цара Александра,

0128    “Поздрав ћете њему понијети,

0129    „Казаћете што је и како је,

0130    “Куда мислим с војском ударити,

0131    „Нек он води ваљане Мошкове,

0132    “Не бисмо ли града придобили.

0133    „Преко Рисна с војском ћете поћи,

0134    “Чекаћете мене на Грахово,

0135    „Док глас пошљем Ријечкој нахији.“

0136    Петровићи до’ше на Његуше,

0137    А владика стаде књигу писат’,

0138    И посла је право на Цеклињу

0139    Ђурашковић-Николи сердару:

0140    „На ноге се, Ријечки сердару,

0141    “Покупи ми Ријечку нахију,

0142    „Дођи сјутра на поље Цетиње,

0143    “Јере мислим брзо ударити

0144    „На крваву граду Никшићкоме,

0145    “Не би ли ни Бог и срећа дала,

0146    „Да освојим града Никшићкога,

0147    “Да добијем нашу ђедовину,

0148    „Црно’вића владу и старину.“

0149    Кад владика књигу опремио,

0150    Онда зове Цетинске главаре,

0151    Баш’ сокола Ђикола сердара,

0152    И Пурена Шпадијера кнеза:

0153    „На ноге се, сиви соколови,

0154    “Ви спремите лаке брашњенике,

0155    „Да идемо сјутра пут Никшића,

0156    “Не би ли нам Бог и срећа дала,

0157    „Да Никшићког освојимо града.“

0158    Када сјутра јутро освануло,

0159    И таман је сунце обасјало,

0160    Ал’ ево ти Ријечка нахија,

0161    А пред њима Никола сердаре

0162    На његову бијесну вранчићу.

0163    Постадоше мало на Цетиње,

0164    Док владици хата припремише.

0165    Тад’ владика на коња изиђе,

0166    И свијема благослове даје,

0167    Тун’ поздравља браћу Црногорце:

0168    „Добро јутро, браћо Црногорци!“ -

0169    „Бог и с тобом, наш свети владико.

0170    “Оћемо ли са божом помоћи

0171    „Полагано кретат’ на Никшиће?“

0172    Барјактари развише барјаке,

0173    За владиком у поље пођоше,

0174    А за њима сва остала војска.

0175    Тун’ у Цуце нојцу коначише,

0176    А у јутро рано подранише,

0177    Око подне на Грахово до’ше,

0178    И Москове туна поздравише,

0179    А владици шатор поперише

0180    Баш под кулу протопопа Ива,

0181    И са њиме руски ђенерале

0182    Туна једну нојцу коначише.

0183    Кад у јутру јутро освануло,

0184    Приђе но је и сунце грануло,

0185    Подиже се Петровић владика

0186    С генералом руског посланика,

0187    А за њима сва остала војска

0188    Пут крвава града Нишићкога.

0189    Када војска дође на Рудине,

0190    Тун’ је трудна војска починула,

0191    И мало се љеба заложила.

0192    Туна тавну нојцу коначише.

0193    Кад у јутру јутро освануло,

0194    Тад’ се диже Петровић владика,

0195    Чаног крста узе у рукама,

0196    Благосиља браћу Црногорце

0197    И Мошкове ваљане јунаке:

0198    „Послушајте, браћо Црногорци!

0199    “Ево има четир’ стотин’ љета,

0200    „Откада смо царство изгубили,

0201    “И сву нашу славу угасили.

0202    „Наши јадни стари прађедова,

0203    “Који су се овдје доселили,

0204    ”И у ови крш се настанили,

0205    „Они су се Турцим’ свагда били,

0206    “И тирјанске груди пробијали

0207    „Својом храбром машицом и грудма,

0208    “Прољевали крвцу по кршима,

0209    „А жалили нијесу умрети,

0210    “Но они су свагда промишљали

0211    „На нашега великог војводу,

0212    “Не пушташе славу и слободу.

0213    „Сјетите се, браћо Црногорци!

0214    “Моји храбри сиви соколови!

0215    „Да сте синци своји родитеља,

0216    “И насљетци великих мужева.

0217    „Промислите ви у вашој глави:

0218    “Кад су наши стари војевали

0219    „Против веље силе Отоманске,

0220    “Раздирали њихове волкине,

0221    „Кад на Царев Лаз их поб’једише,

0222    “И велику силу раскрхаше,

0223    „И на Кчево крваво гнијездо

0224    “Босанскога пашу посјекоше,

0225    „И још много њиних погибија,

0226    “И тирјанских грдних случајева,

0227    „Немам када овђе спомињати,

0228    “И јунаштво старо претресати.

0229    „Ного сада, браћо Црногорци,

0230    “Не жалите крвцу прољевати

0231    „А за нашу славу и слободу,

0232    “И за свети закон христијански,

0233    „И за нашег цара христијанског.

0234    “Сада ћете на град ударити,

0235    „Бог ће дати и он наредити,

0236    “Да ће славу вашу прославити,

0237    „Црно’вића владу добијете.“

0238    Кад владика слово изговори,

0239    И прехрабра срца ослободи,

0240    Па он после на кољена клекну,

0241    Благом небу ваздаде молитву:

0242    Благи Боже, о једини оче!

0243    „Чувај моју браћу Црногорце.

0244    “Око благо ти на њих обрати,

0245    „И тирјанске мишце обнејачи,

0246    “Које су им много јада дале,

0247    „Наше старе уништили владе.

0248    […………………………………]

0248    Па се диже са црне земљице,

0249    Часног крста држећ’ у мишице,

0250    У три пута војску прекрстио,

0251    И војнике тун’ благословио.

0252    Ал’ се граду врата отворише,

0253    И на поље Турци изидоше,

0254    Кусичкоме мосту дојездише.

0255    Преко њега Турци прегазише,

0256    Близ’ шатора владичина до’ше.

0257    Тад’ удрише на њих Црногорци

0258    И Мошкови бирани војници,

0259    По Рудинам’ кавгу затурише.

0260    Бој се бије и гину јунаци,

0261    Пала тама Никшићком Рудином.

0262    Није тама од Бога послана,

0263    Но од брза праха и олова.

0264    Нико не зна чији ће мегдан бити,

0265    Јер су Турци од вазда јунаци.

0266    Није шала, драги побратиме!

0267    Који носиш од Србина име,

0268    Има турских хиљада коњика,

0269    И толико и више пјешака.

0270    Кад затутњи хиљада коњика,

0271    И кад пукне пет хиљад’ пушака,

0272    Мука ли је уграбит’ поштење.

0273    Од магле се ништа не виђаше,

0274    А од тутња ништа не чујаше.

0275    Бога моли Петровић владика,

0276    Да му Бог да и богородица,

0277    Те да пухне вјетар од планине,

0278    Да ишћера маглу у висине,

0279    Да он види чија војска гине,

0280    Чија л’ гине, чија ли добија.

0281    Бог му даде и богородица,

0282    Те ишћера маглу из Рудина.

0283    Ал’ су Турци натраг узмакнули,

0284    И крваву мосту дојездили,

0285    Јоште многе туна метеризе

0286    Од мртвијех себе начињели

0287    Крај крвава моста Кусичкога,

0288    Премећу се огњем из пушака,

0289    Један другог помоћ’ не могаше.

0290    Ал’ се добар јунак присјетио,

0291    Добар јунак Шпадијер Иване

0292    Од Цетиња поља широкога,

0293    Јербо се је Иван зафалио

0294    Пред владиком и пред генералом,

0295    Да ће Турску узграбити главу,

0296    Или да ће своју изгубити.

0297    Па повади јатагана ножа,

0298    И најпрви загон учинио

0299    Крвавоме мосту Кусичкоме.

0300    Ал’ га добро угледало Туре,

0301    Баш синовац Париповић-Зука,

0302    По имену млади Омер-беже,

0303    Па је бритку ђорду повадио,

0304    К Шпадијеру загон учинио.

0305    Сретоше се оба међу Турке

0306    На крваву мосту Кусичкоме.

0307    Шпадијер га ножем ударио

0308    По његовој по десници руци,

0309    Десна рука клону низ доламу,

0310    Бритка сабља паде у ријеку.

0311    Из друге је Иван ударио,

0312    Окиде му главу са рамена,

0313    Уграби му главу и оружје,

0314    За Турцима пође у поћеру.

0315    Иза њега обрнула рука,

0316    Они страшно Турке поћераше,

0317    А много их у р’јеку падоше,

0318    Па их силом у град поћераше.

0319    Но с’ у куле Турци затворише,

0320    Тун’ не дају ока отворити.

0321    А камо ли града уграбити.

0322    Туна неке главе посјекоше,

0323    Па се опет натраг повратише.

0324    Међу собом вијећу чинише,

0325    Кад ће опет на град ударити.

0326    Али брзи гласоноша дође

0327    Од Котора града бијелога,

0328    Носи књигу руском генералу,

0329    Да он враћа војску и бродове,

0330    Јер је Француз страшно поб’једио.

0331    Тад’ се војска натраг повратила,

0332    И чисто би града уграбили,

0333    Да у пријед гласи не стигоше.

0334    Московите натраг повратише,

0335    Под Котор се тада увезоше,

0336    И дођоше здраво у Русију.

0337    Црногорци натраг се вратише,

0338    Сваки своме двору здраво пође.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Udar na Niksice