Корисничке алатке

Алатке сајта


љуба_марка_краљевића

Љуба Марка Краљевића

Љуба Марка Краљевића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Подиже се од Удбиње Мујо,

0002    А за њим су тридест Удбињана,

0003    Ево чета планинама пође.

0004    Каде д’оше у Прилипу граду,

0005    На дворове Краљевића Марка,

0006    Свечера му околише дворе,

0007    А најутро кули ударише.

0008    Опази их Шарац од мегдана,

0009    Виском вришти, а копитом бије,

0010    Преко себе пјене премашаше.

0011    Али Марко зове своју љубу

0012    И овако њојзи говораше:

0013    ”А, Богу ти, моја љуби драга,

0014    Нијеси ми коња напојила,

0015    Ни питала бјелицом шеницом!

0016    Зашто вришти доље у амбаре?”

0017    Ал’ се њему љуба кунијаше:

0018    ”Господару, за Бога једнога,

0019    Нијесам му зоби суманкала

0020    Нити вином њега напојити!”

0021    Ал’ Марко вероват’ не оће,

0022    Из постеље ђипимице скаче,

0023    Ево пође низ таване доње,

0024    Пак он пође у коњске ходаје

0025    Да ми види Шарца големога.

0026    Од куле је отворио врата,

0027    Око себе погледао Марко,

0028    Али су га околили Турци.

0029    Кад се Марко на невољу нађе,

0030    Он побјени да би побјегао,

0031    Ал’ му Турци уграбише врата

0032    И Марка жива уватише,

0033    И вежу му наопако руке,

0034    Од земље га одвојит’ не могу.

0035    Када виђе од Удбиње Мујо,

0036    Удара га плетеном канџијом –

0037    Како којом Мујо удараше,

0038    Кроз кошуљу крвца пропадаше.

0039    Једва Марка освојише Турци,

0040    Пак га воде зеленом планином.

0041    Када дође у Удбињу граду,

0042    Пак га меће у студен-тавници,

0043    У студеној води до кољена,

0044    Ђе се легу змије и гуштери,

0045    А од мора црне пијавице,

0046    Ту ми стоји три године дана.

0047    Када трећа напунано била

0048    И кад виђе Маркова љубовца

0049    Нит’ је Марка ни од Марка гласа,

0050    Она мисли млада и размишља

0051    Што ће чинит’ од живота свога

0052    И како ли избавити Марка.

0053    Да дозива хитра берберина,

0054    Обривала косу на ајдучку,

0055    Оставила перчин на турачку.

0056    Отолен ми у камару пође,

0057    Обукује Марково ођело,

0058    На се меће свилене кошуље,

0059    Врх кошуље токе и јечерме,

0060    Врх јечерме зелене доламе,

0061    Врх доламе токе с обје банде,

0062    Опаса се пасом свиленијем,

0063    А о пасу сабљу опасала,

0064    А на турску сарук обавила,

0065    А у руке чибук и синсију.

0066    Пак се мећа Шарцу у рамена,

0067    Заигра га зеленом планином.

0068    Када млада у планину дође,

0069    Ту наоди три ђевојке младе

0070    Ђе бијеле на водици платно,

0071    Божју им помоћ називала:

0072    ”Божја помоћ, лијепе ђевојке!”

0073    Оне њојзи помоћ приватише,

0074    Сагињу се до земљице црне,

0075    Те јој љубе руке и кољена,

0076    Шарца коња доље у китице.

0077    Овако им млада бесјеђаше:

0078    ”Богу вама, лијепе ђевојке,

0079    Чије ли сте, чије ли је платно?”

0080    Оне њојзи право казиваху:

0081    ”Ми смо слуге од Удбиње Муја,

0082    И Мујово пребијело платно!”

0083    Тада њима она проговара:

0084    ”О, за Бога, лијепе ђевојке,

0085    Ђе су двори од Удбиње Муја?”

0086    Оне њојзи младе бесјеђаху:

0087    ”Када дођеш пред Удбињом градом,

0088    Обрни се по деснојзи банди –

0089    Што је кула на седам тавана,

0090    То је кула од Удбиње Муја,

0091    А пред кулом та жута наранџа,

0092    На наранџу соколић од злата!”

0093    Она млада наприједа пође;

0094    Када дође пред Удбињем градом,

0095    Ал’ јој Шарац напријед не оће,

0096    Но наигра на тамницу Марку,

0097    Виском вришти, а копитом туче,

0098    Преко себе пјене пребацаше.

0099    Ал’ говори из тавнице Марко:

0100    ”Дура, Шаро, пуст му остануо –

0101    Ко те сече, ко ли те растече!”

0102    Она мучи, ништа не говори,

0103    Наврље га млада погледива,

0104    Пак је свога Шара огрнула,

0105    Пак отиде Мују на дворове,

0106    Пред дворе је кочје забусала,

0107    А при копљу привезела Шарца,

0108    Те улази у бијелу кулу.

0109    Каде дође на таване горње,

0110    Ту наоди од Удбиње Муја

0111    И њему се поклонила дивно,

0112    Целива му руке и кољена,

0113    Мују стаде ’вако бесједити:

0114    ”Господару, од Удбиње Мујо,

0115    Ево ме је царе одаслао

0116    Да ми дадеш Краљевића Марка

0117    Да га водим у Стамболу граду,

0118    Везаније руках наопако,

0119    Е сам чуо ђе говоре људи

0120    Да га оће царе објесити,

0121    Доста му је квара учинио,

0122    Исјекао премного Турака!”

0123    Кад је зачу од Удбиња Мујо,

0124    Од тамнице узимао кључе

0125    И изводи Краљевића Марка,

0126    Изводи га из студен-тавнице.

0127    Кад је млада угледала Марка,

0128    Овако је Мују бесједила:

0129    ”О, за Бога, од Удбиње Мујо,

0130    Кад ми даде Краљевића Марка,

0131    Ти ми подај тридест јаничара –

0132    Знаш ли, Мујо, јеси л’ запазио,

0133    Марко има доста побратима,

0134    У планини вила посестрима,

0135    Ја се бојим какове невоље!”

0136    Када виђе од Удбиње Мујо,

0137    Даде њојзи тридест јаничара,

0138    А под њима тридест коњица.

0139    Када горје у планину до’ше,

0140    Кад на ладну воду долазише,

0141    Неко пије, неко мије лица,

0142    Ту поспаше ка’ да их поклаше,

0143    Ту ми Турци трудно починуше.

0144    Кад ми виђе Маркова љубовца,

0145    Рече ријеч Краљевоме Марку:

0146    ”Слуго моја, Краљевићу Марко,

0147    Проведи ми Шарца големога!”

0148    Марко рони сузе низ образе,

0149    Инако му бити не ногаше,

0150    У зубе јој коња проводива,

0151    Јер му беху савезане руке.

0152    Пако овако млада бесјеђаше:

0153    ”Зло ти јутро, Краљевића Марко,

0154    Буд ли твоју љубу не познајеш,

0155    Али твоје свијетло оружје, -

0156    Да ли твоју сабљу не познајеш,

0157    У коју је сунце уписано,

0158    И твојега Шарца од мегдана?”

0159    Погледа је Краљевићу Марко,

0160    Он завика иза свега гласа:

0161    ”Благо мени јутрос и довијек!”

0162    Пак целива своју љубу драгу.

0163    Кад то виђе Маркова љубовца,

0164    Пак је бритку сабљу извадила,

0165    Окиде му са руке гајтене,

0166    Те ми Марку ослобођаше руке.

0167    Кад се Марко сабље доватио,

0168    Љуби сабљу горје у балчаке,

0169    Пак у Турке јуриш учинио,

0170    Те изгуби тридест јаничара.

0171    Када их је погубио Марко,

0172    Тадер скаче Шарцу у рамена,

0173    А за собом своју љубу драгу,

0174    Три пута је опасао пасом,

0175    А четвртом каишом од сабље,

0176    Када удри Шара големога,

0177    Да му не би низ коња панула.

0178    Здраво пође на дворе бијеле,

0179    Здраво пође, весела му мајка,

0180    Њему мајка, а мени дружина!

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Ljuba Marka Kraljevica

љуба_марка_краљевића.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 21:04