Сестра и љуба Тодора Задранина је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Процмилио Задранин Тодоре

0002    У тамницу Костића Мехмеда,

0003    Ал’ га пита Костића Мехмеде:

0004    „Што је тебе, Задранин-Тодоре,

0005    Те ти цмилиш у мојој тамници ─

0006    Али ти је додијала глађа,

0007    Али сам те уморио жеђу

0008    Ал’ тамница, кућа необична?” ─

0009    „Нијеси ме глађу уморио,

0010    Нити ми је жеђа додијала

0011    Ни тамница, кућа необична,

0012    Већ те молим, Костића Мехмеде,

0013    Подај мене дивит и артију,

0014    Е ћу писат’ мало књиге танке

0015    Мајци мојој да ми се не нада,

0016    Љуби драгој да се преудава,

0017    А сестрици да се мном не куне,

0018    У тамницу оћу умријети!”

0019    Вјеран бјеше Костића Мехмеде,

0020    И даде му дивит и артију.

0021    Шиље књигу старој мајци својој:

0022    „Стара мајко, већ ми се не надај,

0023    Драга љубо, ти се преудавај,

0024    Сестро моја, не куни се мноме,

0025    У тамницу оћу умријети,

0026    У тамницу Костића Мехмеда!”

0027    Књигу чита Тодорова љуби,

0028    Књигу чита, сузе пролијева,

0029    А виђе је сестра Тодорова:

0030    „Што је, снао, Тодорова љуби,

0031    Откуд те је књига допанула?” ─

0032    „Заво моја, сестро Тодорова,

0033    Ево ме је књига допанула

0034    Од Тодора, од брата твојега,

0035    Брата твога, господара мога ─

0036    Мајци старој да му се не нада,

0037    Мене јадној да се преудавам,

0038    Тебе, сестро, да се њим не кунеш!”

0039    Кад то чула сестра Тодорова,

0040    Она ћеши своју милу снау:

0041    „А не плачи, мила снао моја,

0042    Но ти зови два бербера млада,

0043    Берберимо главу на ајдучку,

0044    К’о што носе пашине делије,

0045    Па ајдемо на нове пазаре

0046    Да узмемо господско ођело,

0047    Од шта капе, од тог и доламе,

0048    Иузмимо два коњица вране,

0049    А на раме сјајне џевердаре,

0050    А за појас двије пушке мале!”

0051    Што рекоше, тако учињеше,

0052    И дивно се младе ођедоше,

0053    Па одоше Костићу Мемеду.

0054    Кад дођоше пред бијеле дворе,

0055    Ту нађоше Турке јаничаре,

0056    Они њима божју помоћ вичу:

0057    „Божја помоћ, Турци јаничари,

0058    Ђе су двори Костића Мемеда?”

0059    Подиже се једно Туре младо:

0060    „Ајте за мном, пашине делије,

0061    Би рад био с вама остарати,

0062    А некмоли мало пропратити!”

0063    Жао било сестри Тодоровој,

0064    Довати га за бијелу руку,

0065    Па га бије бичем плетенијем ─

0066    Кудије га бичем удараше,

0067    Кошуља му у месо тоњаше,

0068    Проз кошуљу црна крвца враше.

0069    Одиста га удавити ћаше,

0070    Но не даше Турци јаничари:

0071    „Не, за Бога, пашина делијо!”

0072    Ал’ се диже друго Туре младо

0073    И дозива Костића Мемеда:

0074    „Ну, излази, Костића Мемеде,

0075    Зову тебе пашине делије!”

0076    Ал’ излази Костића Мемеде;

0077    Говорила сестра Тодорова:

0078    „Ево ме је паша одаслао

0079    За некаква Задранин-Тодора,

0080    Да га пуштиш из тамнице клете!”

0081    Ма говори Костића Мемеде:

0082    „Не пуштавам Задранин-Тодора,

0083    И да дође паша господаре!”

0084    Жао било сестри Тодоровој,

0085    Довати ми Костића Мемеда,

0086    Па га бије бичем плетенијем ─

0087    Колико га лако удараше,

0088    Проз доламу црна крвца враше.

0089    Одиста га удавити ћаше,

0090    Но не дају Турци јаничари.

0091    Лоше пође до тамнице студне,

0092    Па пуштава Задранин-Тодора.

0093    Довати га сестра Тодорова,

0094    Бачи њега за се на вранчића,

0095    Па га бије бичем плетенијем,

0096    Добро маха, ал’ лако удара,

0097    Бијући га преко града пође.

0098    Кад бијаху зеленом планином,

0099    Починуше под јелом зеленом,

0100    Ма говори Задранин-Тодоре:

0101    „О, тако ви, пашине делије,

0102    Ја бих нешто стидно говорио,

0103    Ма не могу од вашега страха!”

0104    Али њему сестра говораше:

0105    „Не бој ми се, Задранин-Тодоре,

0106    Твојој глави ништа бити неће,

0107    Већ говори што си наумио!” ─

0108    „Приличан си милој сестри мојој,

0109    А та’ други драгој љуби мојој!”

0110    Међу се се мало насмијаше,

0111    Па одоше зеленом планином.

0112    Кад дођоше двору бијеломе,

0113    Дозивају Тодорову мајку:

0114    „Ну, изиди, Тодорова мајко,

0115    Ево теби Задранин-Тодора!”

0116    Пушташе га пашине делије;

0117    Излазила Тодорова мајка.

0118    Кад виђела свог сина Тодора,

0119    Она виче грлом бијелијем:

0120    „Благо мене, мила кћери моја,

0121    Мила кћери и мила снашицо,

0122    Чудан шићар јесте шићарили

0123    И поштење веље задобили,

0124    Да се прича и приповиједа

0125    Док је сунца и док је мјесеца!”

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Sestra i ljuba Todora Zadranina