Женидба Ива Голотрба је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Вино пије од Јањока краљу

0002    У Јањоку граду бијеломе,

0003    Шњиме пије тридест капетана

0004    И тридесет и три џенерала;

0005    Ал’ ето ти једнога јунака,

0006    На њему је чудно одијело:

0007    Кроз чакшире пропала кољена,

0008    Кроз рукаве пропали лактови,

0009    Кроз капу му перчин пропаднуо;

0010    А на њему ни кошуље нема;

0011    Опасао мукадем појаса,

0012    За појасом двије Даницкиње,

0013    Обадвије у чистоме злату;

0014    О бедри му дуга палошина

0015    Од мушкијех пуно девет педи;

0016    Чудно њега по имену вичу:

0017    Од Јањока Голотрбе Иво.

0018    Како дође, Божју помоћ даде;

0019    Пом’коше се један до другога,

0020    Код краља му мјесто учинише;

0021    Дадоше му тридест чаша вина,

0022    Ожђелдија и добродошница,

0023    Попи Иво, а не скваси брка.

0024    Окренуше редом пити вино,

0025    Па говори тридест капетана:

0026    „О Иване од Јањока била!

0027    „Јер с’ не жениш? Бог те не убио!

0028    „Ев’ нас овђе тридест капетана,

0029    „И тридесет и три џенерала,

0030    „У свакога има по ђевојка,

0031    „У ког сестра, у ког мила шћерца,

0032    „Проси, Иво, у кога ти драго,

0033    „Сваки ће ти цуру поклонити.”

0034    Ал’ говори Голотрбе Иво:

0035    „Вала вама, тридест капетана;

0036    „Ал’ сам Богу јемин учинио,

0037    „Да се јунак оженити не ћу

0038    „Ни Латинком ни Српкињом младом,

0039    „Осим ћери Глумца Осман-аге,

0040    „Побратиме, из Турске Удбиње.”

0041    Згледаше се тридест капетана,

0042    Згледаше се, па се осмјенуше.

0043    Мрско бјеше Голотрбу Иву,

0044    Ђе се њему смију капетани;

0045    Не шће шњима више пити вина,

0046    Веће скочи на ноге лагуне,

0047    Па он оде низ бијелу кулу,

0048    Палош броји басамаке редом;

0049    Оде право својој танкој кули,

0050    Па отвора попете сепете,

0051    Те он вади ђузел ђеисију,

0052    А на плећи танану кошуљу,

0053    До појаса од чистога злата,

0054    Од појаса од бијеле свиле;

0055    По кошуљи два јелека танка,

0056    А по њима зелену доламу,

0057    На долами тридесет путаца;

0058    По долами токе и јелеке,

0059    Златне токе од оке четири;

0060    А на главу калпак и челенке,

0061    Један калпак, девет челенака,

0062    И десета факља окована,

0063    Из ње су му до три пера златна,

0064    Што јунака бију по плећима,

0065    А покрај ње крило оковано,

0066    Што јунака брани од времена,

0067    Од времена и од вјетра љута;

0068    А на ноге ковче и чакшире,

0069    Жуте му се ноге до кољена;

0070    Жуте му се, како у сокола;

0071    Па припаса мукадем појаса,

0072    И за појас двије Даницкиње

0073    Све у чисто заљевене злато;

0074    И припаса дугу палошину;

0075    Па он сиђе низ танану кулу,

0076    Те опрема у подруму дора,

0077    Опреми га, што се љепше може:

0078    Уд’ри нањга седло сератлијско,

0079    Штоно носе по крајини Турци,

0080    Објеси му златне кубурлије,

0081    А гадаре с обадвије стране;

0082    Па се њему баци на рамена,

0083    Он окрену кроз Јањока града,

0084    Оде право пољем Јањочкијем;

0085    Привати се Јањочкога луга,

0086    А од луга у Огорјелицу,

0087    У њој га је ноћца уватила,

0088    А у зору паде под Удбињу,

0089    Баш под кулу Глумца Осман-аге;

0090    Прокашља се неколико пута

0091    Испод куле Глумца Осман-аге,

0092    Кад погледа кули на пенџере,

0093    Указа се на пенџеру рука.

0094    Рече ријеч Голотрбе Иво:

0095    „Чија рука има на пенџеру?

0096    „ Ил’ је женска, ил’ је ђевојачка?”

0097    Проговара са пенџера ђевојка:

0098    „Није женска, већ је ђевојачка:

0099    „Једне ћери Глумца Осман-аге.”

0100    Рече њојзи Голотрбе Иво:

0101    „О Фатијо, ћери Османова!

0102    „Укажи се кули на пенџере,

0103    „Да те видим мркијем очима,

0104    „Да не жалим, Глумчева Фатијо:

0105    „Трипут сам те у оца просио,

0106    „У твог оца, Глумца Осман-аге,

0107    „Ја те просих, он ми те не даде,

0108    „Сад сам пош’о у кршну Кладушу,

0109    „Да ја просим Мујину Хајкуну,

0110    „Да је водим, да се женим њоме.”

0111    Кад то чула Фатија ђевојка,

0112    Онда бјеше њему бесједила:

0113    „Ој Бога ти, незнан сератлија!

0114    „Откуда си, од кога ли града?”

0115    Проговара од Јањока Иво:

0116    „О Фатијо, лијепа ђевојко!

0117    „Ја сам јунак од Барата града,

0118    „Ја сам диздар у Барату граду,

0119    „Ја сам главом од Барата Мујо.”

0120    Рече њему лијепа ђевојка:

0121    „Гони коња пред бијеле аре,

0122    „Чекај баба из планине мога,

0123    „Кад ја речем, даће мене бабо.”

0124    Вели Иво лијепој ђевојци:

0125    „Ој Бога ми, Глумчева Фатијо!

0126    „Ја сам Богу јемин учинио,

0127    „Да т’ у оца више просит’ не ћу:

0128    „Већ ак’ хоћеш са мном вјековати,

0129    „Чекаћу те полу од сахата,

0130    „Док се спремиш на тананој кули,

0131    „Да те бацим за се на дората;”

0132    Па окрену помамна дорина.

0133    Ал’ говори Фатија ђевојка:

0134    „Чекај, Мујо, полу од сахата,

0135    „Сок се спремим на тананој кули.”

0136    Иво свога одсједе дората,

0137    Па он сједе полу од сахата;

0138    Стаде звека низ танану кулу:

0139    Стоји звека дробнијех ђердана,

0140    Стоји шкрипа жутијех кавада,

0141    Стоји клепет мества и папуча,

0142    Ал’ ето ти Фатије ђевојке,

0143    Она носи у десници руци

0144    Баш бисаге жутијех дуката;

0145    У лијевој носи купу вина,

0146    Да напоји од Барата Муја;

0147    Предањ метну у зелену траву,

0148    Пољуби га у бијелу руку,

0149    Он ђевојку међу очи црне;

0150    Попи вино, а узе бисаге,

0151    Па их баци на дората свога,

0152    Па се дору на рамена баци,

0153    Он Фатији пружи десну руку,

0154    Па је баци за се на дората:

0155    Три пута је опасао пасом,

0156    А четвртом од мача кајасом;

0157    Па окрену брду уз планину.

0158    Кад изиђе брду на планину.

0159    Ђе имају друма три-четири:

0160    Који Нишу, који Шибенику,

0161    Који иде Барату Турскоме,

0162    Тада рече Глумчева Фатија:

0163    „Ој чујеш ли, од Барата Мујо!

0164    „Ја сам чула од баба мојега,

0165    „Како стоје друми на планини,

0166    „Ти нијеси друма погодио,

0167    „Ти не идеш Барату Турскоме,

0168    „Већ Јањоку граду каурскоме.”

0169    Ал’ говори од Јањока Иво:

0170    „Ој ђевојко, Глумчева Фатијо!

0171    „Није ово од Барата Мујо,

0172    „Већ ако си чула по чувењу

0173    „Од Јањока Голотрба Ива.”

0174    У то доба низ гору зелену,

0175    Примише се Јањочкога луга;

0176    Ал’ ето ти једнога јунака

0177    На вранчићу коњу помамноме,

0178    Крваве му ноге до кољена,

0179    А јунаку руке до рамена;

0180    Како срете Голотрба Ива,

0181    Тако њему Божју помоћ даје:

0182    Божја помоћ, Голотрбе Иво!”—

0183    „ „Здраво да си, од Барата Мујо!” ”

0184    Па му вели Голотрбе Иво:

0185    „Докле си ми, Мујо, пролазио?

0186    „Јеси л’ иш’о до Јањока мога?

0187    „Камо тебе дружина остала?”

0188    Вели њему од Барата Мујо:

0189    „Ој Бога ми, Голотрбе Иво!

0190    „Ишао сам Јањоку твојему,

0191    „Одвео сам до тридесет друга,

0192    „А катане мене припазише,

0193    „Све ми тридест друга погубише;

0194    „Ја посјекох тридесет и четири,

0195    „Па утекох на вранчићу моме.

0196    „Докле си ти пролазио, Иво?

0197    „Јеси л’ био до Барата мога?

0198    „Камо твоја дружина остала?

0199    Вели њему Голотрбе Иво:

0200    „Ја нијесам ни им’о дружине,

0201    „Осим Бога и дората мога,

0202    „Спустио се мало у Удбињу,

0203    „До под кулу Глумца Осман-аге,

0204    „Измамио Глумчеву Фатију,

0205    „И ево је за мном на дорату.”

0206    Проговори Глумчева Фатија:

0207    „Црн ти образ, од Барата Мујо,

0208    „Међу браћом сјутра на дивану,

0209    „К’о што ти је данас на мејдану!

0210    „На твоје ме име преварио:

0211    „Не каже се Голотрбе Иво,

0212    „Већ се каже од Барата Мујо.”

0213    Кад то зачу од Барата Мујо,

0214    Онда Иву бјеше бесједио:

0215    „За што курво, Голотрбе Иво!

0216    „Туђе име ти узимаш на се,

0217    „Те ти мамиш Туркиње ђевојке?”

0218    Па потеже пушку из кубура,

0219    Не удара Голотрба Ива,

0220    Да ђевојку крозањ не убије,

0221    Већ дората међу оба ока;

0222    Паде дорат у зелену траву

0223    И притиште ногу Иванову;

0224    Котрља се Голотрбе Иво,

0225    На Ивану тешко звечи перје,

0226    А катане вранца уплашиле,

0227    Нагони га од Барата Мујо,

0228    Да Ивану осијече главу,

0229    Нагони га, а вранац зазире;

0230    Док се мало поизвади Иво,

0231    Па потеже пушку од појаса,

0232    Преко себе даде ватру живу:

0233    Лоша Мују срећа прискочила:

0234    Погоди га међу оке чарне,

0235    Одр’јеши се од коња дората,

0236    Па он вата вранца Мујагина,

0237    Своје седло на њег’ претурио,

0238    Па се баци њему на рамена,

0239    Баци за се Туркињу ђевојку,

0240    Па он оде лугом пјевајући,

0241    Оста Мујо ногом копајући;

0242    Привати се поља Јањочкога,

0243    А стражари њега припазише,

0244    На муштулук краљу отидоше:

0245    „Ево, краљу, Голотрба Ива,

0246    „И он јаше вранца Мујагина.”

0247    Не вјерује од Јањока краљу,

0248    Док не виђе црнијем очима,

0249    А кад виђе црнијем очима.

0250    Он обори тридест баљемеза,

0251    Па Ивана међу очи љуби.

0252    Велик краљу шенлук учинио,

0253    Као да је земљу задобио.

0254    Иван води у цркву ђевојку,

0255    Покрсти је, и вјенча је за се,

0256    Одведе је у бијеле дворе,

0257    Па је љуби, кадгођ се пробуди.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Zenidba Iva Golotrba