Добро дошли на Српску енциклопедију

Трифко Грабеж

Трифко Грабеж

Трифко Грабеж (Пале, 28. јун 1895—Терезин, 21. октобар 1916) је био учесник Сарајевског атентата.

Школовање

Рођен је 28. јун 1895. на Палама.1) Његов отац Ђорђе био је српски парох на Палама.2) Завршио је четири разреда гимназије у Сарајеву, а онда је школовање наставио у Тузли.3) У Тузли се задржао само пола године, зато што је био искључен из школе због напада на професора.4) Био је кажњен и на 14 дана затвора.5) Још као ђак у Тузли постао је члан Младе Босне. Отишао је маја 1913. у Београд, где се приватно школовао, а прве испите за пети и шести разред положио је пред Ускрс 1914. године.6) Становао је заједно са Гаврилом Принципом.7) Дружио се и са Недељком Чабриновићем. Након испита месец и по дана боравио је на Палама, а око 1. маја 1914. вратио се у Београд.8)9)

Пприпрема за атентат

Када се вратио у Београд Гаврило Принцип и Недељко Чабриновић потакли су га да одлуче да изврше атентат на престолонаследника Франца Фердинанда у време његове планиране посете Сарајеву.10) Да би имали оружје за извршење атентата ступили су у контакт са Војиславом Танкосићем и Миланом Цигановићем. Њега и Гаврила Принципа Цигановић је на стрелишту код Топчидера подучавао како се пуца из револвера.11) Чабриновића је подучавао Милан Мојић. Цигановић им је показао како се активира и баца бомба.12) Добили су шест бомби и четири револвера од Милана Цигановића и Војислава Танкосића и из Београда су кренули 28. маја 1914.13) Заједно са Принципом и Недељком Чабриновићем уз помоћ поверљивих људи дошао је до Лознице. Због Чабриновићеве неопрезности раздвојили су се, па је Чабриновић први дошао у Тузлу и ту је сачекао Грабежа и Принципа, па су заједно стигли 4. јуна до Сарајева. Након доласка у Сарајево свако је отишао својим путем, а Грабеж је отишао код родитеља на Пале. До атентата долазио би накратко у Сарајево, а време је углавном проводио са учитељицом са Пала Лепосавом Лукић.

Сарајевски атентат

На сам дан атенатата 28. јуна 1914. састао се са осталим атентаторима, а узео је пиштољ, бомбу и цијанкалиј.14) Био је међу шесторицом атентатора, који су се спремали да изврше атентат на Франца Фердинанда. У тренутку атентата налазио се код Градске већнице. Међутим поколебао се и није бацио бомбу.15) Постоји више верзија о разлозима зашто није бацио бомбу. У истрази је изјавио да није имао снаге за такво нешто.16) На суђењу је рекао да су га опазила два детектива.17) Истражни судија Пфефер је навео да Грабеж није пуцао због надвојвоткиње.18) Грабежов пријатељ Добросав Јевђевић навео је да се Грабеж поколебао, јер је на том месту било много старих жена и деце.19) Данило Илић га је јутро пред атентат поколебао говорећи му да нема смисла да се убије престолонаследник, јер би то могло да само штети Словенима.20) Када је Гаврило Принцип извршио атентат Грабеж је успео да побегне са лица места на Пале и сакрио је оружје.

Након атентата

Одмах након атентата Грабеж је покушао да отпутује са Пала према Вишеграду, али пошто није имао специјалне пропуснице полиција га је ухапсила.21) Код њега су нашли пасош, из кога се видело да је 30. маја прешао из Србије, па је због тога спроведен у Сарајево под сумњом, да је са Принципом и Чабриловићем пред атентат допутовао из Србије.22) У полицији је био мучен и злостављан.23) Поред осталих мучења потапан је у воду, али ништа није хтео да призна.24) Након тога још жешће су га мучили детективи, али нису могли да извуку никакво признање.25)

Суђење и затвор

На суђењу је истицао право тираноубиства и да је циљ револуционарно уништење Аустроугарске и ослобођење Јужних Словена.26) Изјавио је да Словени треба да добију иста права као и други народи у Аустроугарској.27) Нагласио је да је Франц Фердинанд био иницијатор ванредних мера и велеиздајничких процеса и велики непријатељ Словена.28) Осуђен је на двадесет година тешке тамнице и пост сваког трећег месеца.29) Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић и Грабеж послани су 2. децембра 1914. на одслужење казне у војном затвору у Терезину.30) Путовали су у пратњи жандара у специјалном вагону са навученим завесама. У затвору у Терезину били су оковани оковима тешким десет килограма. Грабеж је 21. октобра 1916. умро од исцрпљености због сталне глади.31)

Литература

  • В. Дедијер, 1966, https://www.scribd.com/doc/182202880/Vladimir-Dedijer-Sarajevo-1914-pdf, аутор Владимир Дедијер, наслов Сарајево 1914, издавач Просвета, место Београд, година 1966
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 1, 762
  • http://digital.nub.rs/pdf/istraga/istraga.pdf, наслов Истрага у Сарајевском атентату, аутор Лео Фефер, место Загреб, година 1938, издавач Нова Европа, уредник М. Ћурчин
2) , 3)
Лео Фефер, 1938, стр. 58
4) , 5) , 6) , 7) , 9)
Лео Фефер, 1938, стр. 59
8) , 10)
В. Дедијер, 1966, стр. 481
11) , 12)
В. Дедијер, 1966, стр. 490
13)
В. Дедијер, 1966, стр. 492
14)
В. Дедијер, 1966, стр. 531,548
15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20)
В. Дедијер, 1966, стр. 533
21) , 22)
В. Дедијер, 1966, стр. 549
23)
В. Дедијер, 1966, стр. 550
24)
В. Дедијер, 1966, стр. 550,553
25)
В. Дедијер, 1966, стр. 553
26)
В. Дедијер, 1966, стр. 562,564
27)
В. Дедијер, 1966, стр. 564
28)
В. Дедијер, 1966, стр. 565
29)
В. Дедијер, 1966, стр. 579
30)
В. Дедијер, 1966, стр. 593
31)
В. Дедијер, 1966, стр. 607
Штампање