Данило Илић
Рођење: 27. јул 1889. Сарајево, Османско царство Смрт: 3. фебруар 1915. Сарајево, Аустроугарска

Данило Илић (Сарајево, 27. јул 1889 — Сарајево, 3. фебруар 1915),¹⁾ српски учитељ и главни технички организатор Сарајевског атентата. Због учешћа у атентату погубљен је 3. фебруара 1915.

Данилов отац је био обућар и умро је кад је Данилу било пет година.²⁾ Његова мајка је морала да ради као праља. Био је добар ђак и похађао је нижу трговачку школу, коју је завршио 1905. године.³⁾ Након окончања школе није могао да нађе запослење, па је најпре продавао новине, а касније био шаптач у путујућем позоришту.⁴⁾ Радио је различите послове, а касније је туцао камен по каменоломима.⁵⁾ Тежак живот нарушио му је здравље. По повратку у Сарајево добио је државну стипендију, па је 1912. завршио учитељску школу.⁶⁾

Много је читао. Његова мајка је у прво време била праља, а касније је издавала собе ђацима.⁷⁾ Гаврило Принцип је први пут дошао у град у јесен 1907, када га је брат отпратио на школовање у Сарајево и нашао му смештај у кући Данила Илића.⁸⁾ Гаврило Принцип се тада уписао у нижу трговачку школу, а Данило Илић је брзо након тога постао његов најбољи друг.⁹⁾ Радио је од јесени 1912. као учитељ у Автовцу, а затим у Фочи.¹⁰⁾ Вратио се због болести у Сарајево, у коме је до јуна 1913. био чиновник у Српској банци.¹¹⁾

Оскар Поћорек је маја 1913. прогласио ванредне мере са циљем да заплаши Србе у Босни.¹²⁾ Данило Илић је због прогона Срба одлучио да изврши на атентат на Поћорека, па је прикупљао податке о његовом кретању.¹³⁾ Један пријатељ му је украо револвер, па није могао да изведе атентат, а могуће је да је и сам одлучио да обустави акцију.¹⁴⁾ На позив Владимира Гаћиновића отишао је јуна 1913. у Швајцарску.¹⁵⁾ Могуће је да је са Гаћиновићем тада причао о потреби атенатата на Поћорека.¹⁶⁾ Није имао довољно новца па је пропешачио највећи део Швајцарске, у којој се упознао са неколико руских револуционара.¹⁷⁾ По повратку из Швајцарске иако је био заступник атентата почео је да говори о потреби да се створи политичка партија, која би образовала масе за револуционарну акцију.¹⁸⁾ Брзо након повратка из Швајцарске пешице је отишао у Србију да би се као добровољац пријавио у српску војску за време Другога балканскога рата.¹⁹⁾ За време рата неколико месеци радио је као болничар у болници пуној српских рањеника оболелих од тифуса.²⁰⁾ Након окончања рата вратио се у Сарајево, где се разболео, да је провео месец и по у болници.²¹⁾ Од краја 1913. до 28. јуна 1914. радио је као коректор у дневним новинама „Српској ријечи”.²²⁾ Од маја 1914. био је и један од уредника „Звона”.

Док су Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић вратили из Београда са оружјем потребним за извршење атентата Данило Илић је по жељи Гаврила Принципа обезбедио тројицу учесника у самом Сарајеву.²³⁾ У тој тројци су били Мухамед Мехмедбашић, Васо Чубриловић и Цветко Поповић. Када је Гаврило Принцип из Београда стигао у Сарајево сместио се код Илића. Илић је сам отишао по оружје, које су Принцип и другови оставили у Тузли.²⁴⁾ До Добоја му је оружје пребацио Мишко Јовановић, а он је оружје за атенат пребацио 15. јуна 1914. од Добоја до своје куће.²⁵⁾ Иако је био главни технички организатор Сарајевског атентата у недељама пред атентат почео је да сумња у исправност извођења атенатата.²⁶⁾ Једно време је чак мислио да треба да одустане од атентата, али никако није хтео да напусти пријатеље, а посебно Принципа, који није пристајао на одгађање атентата.²⁷⁾ Није познато да ли је покушао да одгоди атентат на основу директиве од организације Уједињење или смрт.²⁸⁾ Принцип га је убедио да не треба никако да се одустане од атентата.²⁹⁾ Заједно са Принципом разрадио је план о месту, где ће њих шесторица да сачекају надвојводу Франца Фердинанда.³⁰⁾ Ноћ пред атентат посетио је гроб Богдана Жерајића.³¹⁾ Од њих шесторице Недељко Чубриновић је бацио бомбу на надвојводу, а Гаврило Принцип је успешно извео атентат. Остали нису имали прилике за акцију.

Главна расправа, у првом реду с лева: Грабеж, Чабриновић, Принцип, Илић, Мишко Јовановић

Данило Илић је након атентата отишао кући, али полиција га је ухапсила 28. јуна после подне, зато што је Гаврило Принцип код њега становао.³²⁾ На суђењу је осуђен на смртну казну.³³⁾ Погубљен је 3. фебруара 1915. између 9. и 10. ујутро заједно са Мишком Јовановићем и Вељком Чубриловићем.³⁴⁾ За време погубљења држали су се достојанствено и узвикивали су против Аустрије.³⁵⁾ Државни џелат је рекао да у својој пракси није имао храбријих деликвената.³⁶⁾ Њихово држање на губилишту забринуло је државне власти, које су се плашиле да би њихови гробови могли да постану места ходочашћа младобосанаца.³⁷⁾ Због тога су били тајно сахрањени, али Илићев професор цртања Мане Крнић успео је да од сељака дозна где им је гроб.³⁸⁾ Након ослобођења од аустријске окупације њихове косати су пренесене у заједничку гробницу на Кошеву у Сарајеву.³⁹⁾

Превео је Поздраве ослобођеном човечанству и Пламено срце од Максима Горкога, есеј Оскара Вајлда, Бакуњинов памфлет Париска комуна и идеја државе, Андревљеве Приче о седморици обешених и Мрачне хоризонте, Лаж парламентаризма од Пјера Рамија и друге.⁴⁰⁾

• Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд, 1966.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 8
• Српски биографски речник, том 4, Матица српска, Нови Сад, 2009.

Danilo Ilic