Добро дошли на Српску енциклопедију

Данило Илић

Данило Илић (Сарајево, 27. јул 1889 — Сарајево, 3. фебруар 1915),1) српски учитељ и главни технички организатор Сарајевског атентата. Због учешћа у атентату погубљен је 3. фебруара 1915.

Учитељ

Данилов отац је био обућар и умро је кад је Данилу било пет година.2) Његова мајка је морала да ради као праља. Био је добар ђак и похађао је нижу трговачку школу, коју је завршио 1905. године.3) Након окончања школе није могао да нађе запослење, па је најпре продавао новине, а касније био шаптач у путујућем позоришту.4) Радио је различите послове, а касније је туцао камен по каменоломима.5) Тежак живот нарушио му је здравље. По повратку у Сарајево добио је државну стипендију, па је 1912. завршио учитељску школу.6)

Много је читао. Његова мајка је у прво време била праља, а касније је издавала собе ђацима.7) Гаврило Принцип је први пут дошао у град у јесен 1907, када га је брат отпратио на школовање у Сарајево и нашао му смештај у кући Данила Илића.8) Гаврило Принцип се тада уписао у нижу трговачку школу, а Данило Илић је брзо након тога постао његов најбољи друг.9) Радио је од јесени 1912. као учитељ у Автовцу, а затим у Фочи.10) Вратио се због болести у Сарајево, у коме је до јуна 1913. био чиновник у Српској банци.11)

Револуционар

Оскар Поћорек је маја 1913. прогласио ванредне мере са циљем да заплаши Србе у Босни.12) Данило Илић је због прогона Срба одлучио да изврши на атентат на Поћорека, па је прикупљао податке о његовом кретању.13) Један пријатељ му је украо револвер, па није могао да изведе атентат, а могуће је да је и сам одлучио да обустави акцију.14) На позив Владимира Гаћиновића отишао је јуна 1913. у Швајцарску.15) Могуће је да је са Гаћиновићем тада причао о потреби атенатата на Поћорека.16) Није имао довољно новца па је пропешачио највећи део Швајцарске, у којој се упознао са неколико руских револуционара.17) По повратку из Швајцарске иако је био заступник атентата почео је да говори о потреби да се створи политичка партија, која би образовала масе за револуционарну акцију.18) Брзо након повратка из Швајцарске пешице је отишао у Србију да би се као добровољац пријавио у српску војску за време Другога балканскога рата.19) За време рата неколико месеци радио је као болничар у болници пуној српских рањеника оболелих од тифуса.20) Након окончања рата вратио се у Сарајево, где се разболео, да је провео месец и по у болници.21) Од краја 1913. до 28. јуна 1914. радио је као коректор у дневним новинама Српској ријечи.22) Од маја 1914. био је и један од уредника Звона.

Сарајевски атентат

Док су Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић вратили из Београда са оружјем потребним за извршење атентата Данило Илић је по жељи Гаврила Принципа обезбедио тројицу учесника у самом Сарајеву.23) У тој тројци су били Мухамед Мехмедбашић, Васо Чубриловић и Цветко Поповић. Када је Гаврило Принцип из Београда стигао у Сарајево сместио се код Илића. Илић је сам отишао по оружје, које су Принцип и другови оставили у Тузли.24) До Добоја му је оружје пребацио Мишко Јовановић, а он је оружје за атенат пребацио 15. јуна 1914. од Добоја до своје куће.25) Иако је био главни технички организатор Сарајевског атентата у недељама пред атентат почео је да сумња у исправност извођења атенатата.26) Једно време је чак мислио да треба да одустане од атентата, али никако није хтео да напусти пријатеље, а посебно Принципа, који није пристајао на одгађање атентата.27) Није познато да ли је покушао да одгоди атентат на основу директиве од организације Уједињење или смрт.28) Принцип га је убедио да не треба никако да се одустане од атентата.29) Заједно са Принципом разрадио је план о месту, где ће њих шесторица да сачекају надвојводу Франца Фердинанда.30) Ноћ пред атентат посетио је гроб Богдана Жерајића.31) Од њих шесторице Недељко Чубриновић је бацио бомбу на надвојводу, а Гаврило Принцип је успешно извео атентат. Остали нису имали прилике за акцију.

Погубљење

Данило Илић је након атентата отишао кући, али полиција га је ухапсила 28. јуна после подне, зато што је Гаврило Принцип код њега становао.32) На суђењу је осуђен на смртну казну.33) Погубљен је 3. фебруара 1915. између 9. и 10. ујутро заједно са Мишком Јовановићем и Вељком Чубриловићем.34) За време погубљења држали су се достојанствено и узвикивали су против Аустрије.35) Државни џелат је рекао да у својој пракси није имао храбријих деликвената.36) Њихово држање на губилишту забринуло је државне власти, које су се плашиле да би њихови гробови могли да постану места ходочашћа младобосанаца.37) Због тога су били тајно сахрањени, али Илићев професор цртања Мане Крнић успео је да од сељака дозна где им је гроб.38) Након ослобођења од аустријске окупације њихове косати су пренесене у заједничку гробницу на Кошеву у Сарајеву.39)

Дела

Превео је Поздраве ослобођеном човечанству и Пламено срце од Максима Горкога, есеј Оскара Вајлда, Бакуњинов памфлет Париска комуна и идеја државе, Андревљеве Приче о седморици обешених и Мрачне хоризонте, Лаж парламентаризма од Пјера Рамија и друге.40)

Литература

2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 10) , 11)
В. Дедијер, 1966, стр. 305
7) , 8) , 9) , 15) , 17) , 19) , 20) , 21) , 22) , 40)
В. Дедијер, 1966, стр. 306
12)
В. Дедијер, 1966, стр. 459
13)
В. Дедијер, 1966, стр. 460, 461
14) , 18)
В. Дедијер, 1966, стр. 461
16)
В. Дедијер, 1966, стр. 469
23)
В. Дедијер, 1966, стр. 511
24)
В. Дедијер, 1966, стр. 512
25)
В. Дедијер, 1966, стр. 513
26)
В. Дедијер, 1966, стр. 397, 515
27)
В. Дедијер, 1966, стр. 515, 518
28)
В. Дедијер, 1966, стр. 518, 519
29) , 30)
В. Дедијер, 1966, стр. 524
31)
В. Дедијер, 1966, стр. 525
32)
В. Дедијер, 1966, стр. 548
33)
В. Дедијер, 1966, стр. 580
34)
В. Дедијер, 1966, стр. 585
35) , 36)
В. Дедијер, 1966, стр. 588
37)
В. Дедијер, 1966, стр. 588, 589
38) , 39)
В. Дедијер, 1966, стр. 589
Штампање