Корисничке алатке

Алатке сајта


тадија_сондермајер

Тадија Сондермајер

Тадија
Сондермајер
tadija_sondermajer.jpg инж. Тадија Сондермајер

Рођење:
19. фебруар 1892.
Београд,
Краљевина Србија

Смрт:
10. октобар 1967.
Београд, Југославија

Познат као:
ваздухопловни
инжењер-пилот

Тадија Сондермајер (19. фебруар 1892 — 10. октобар 1967), српски пилот, ваздухопловни инжењер, оснивач и директор Аеропута, један од оснивача Аеро-клуба Југославије и један од пионира ваздухопловног спорта у Србији.1)2)

Биографија

Тадија Сондермајер је рођен 19. фебруара 1892. године, а умро је 10. октобра 1967. године у Београду. Његов отац санитетски пуковник др Роман Сондермајер, немачко-пољског порекла, дошао је из Кракова у Београд, а мајка Станислава Ђурић била је кћерка генерала Димитрија Ђурића и унука др Димитрија Матића, министра просвете, заст. министра иностраних послова, пред. скупштине, проф. Лицеја и др Тадија Сондермајер био је директор Друштва за ваздушни саобраћај Аеропут, први српски ваздухопловни инжењер,3) пилот-ловац и један од оснивача и дугогодишњи потпредседник Аеро-клуба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Т. Сондермајер у ескадрили „Рода” на Западном фронту у Првом светском рату
Маршрута прелета Париз—Бомбај.

Рођен је у Београду. Завршио је 1910. године Другу београдску гимназију. У Немачкој је започео студије на архитектонском одсеку Техничког факултета. Када је избио Први балкански рат напустио је студије у Немачкој и пријавио се у српску војску као добровољац. Његов млађи брат Станислав Сондермајер погинуо је у Церској бици на почетку Првог светског рата 1914. године. Априла 1916. улази у ваздухопловство, августа исте године успешно је завршио извиђачки курс у Седесу код Солуна. После тога прелази у ескадрилу у Вертекопу, где је остао до 1917.

Одмах по завршетку Првог светског рата дипломирао је на Ваздухопловној-техничкој школи у Паризу. По повратку у земљу 1922. један је од оснивача Аероклуба и његов је потпредседник све до 1941.

Као један од најагилнијих организатора спортског ваздухопловства у Југославији, између два рата, знатно је допринео развоју и популарности те спортске гране и обуци стручних кадрова. Као спортски пилот истакао се рекордним летом на релацији Париз—Бомбај са пилотом Леонидом Бајдаком.

Победник је на међународном ваздухопловном такмичењу у Плзењу 1931. када су југословенски пилоти заузели прва три места. Том приликом освојио је награду председника Чехословачке Републике. Као делегат Аероклуба учествује на конгресима Међународне ваздухопловне федерације — ФАИ, а изабран је и за једног од потпредседника те организације на Конгресу у Дубровнику 1935.

Био је оснивач и директор предузећа „Аеропут”, на чијем је челу био до 1941.

Био је ожењен Милицом која је после његове смрти сву писану заоставштину и одликовања предала Музеју ваздухопловства у Београду.4)

Лет Париз—Бомбај

У циљу популаризације ваздухопловства и ваздушног саобраћаја у време када је у свету било модерно постављати нове рекорде нарочито у области авијатике, Тадија Сондермајера је предложио да он и поручник пилот Леонид Бајдак обаве етапни лет авионом од Париза до Бомбаја у Индији и на тај начин докажу домаћој и светској јавности вредност и способност југословенских пилота.

За лет је одабран један од у то време најбољих авиона Потез 25 са мотором Лорен Дитрих снаге 330 kW. Овај авион је у то време купило Југословенско војно ваздухопловство (ЈКРВ). У исто време купљена је и лиценца по којој се у земунској фабрици авиона Икарус овај авион производио од 1928. до 1932. године. Ради повећања долета у један од авиона серијске производње намењен за овај лет уграђени су у Француској додатни резервоари горива, који су омогућавали долет од 2.000 km. Такође су уграђени најмодернији навигациони инструменти тога доба с обзиром да су прелетана велика ненасељена пространства Блиског Истока и Југозападне Азије.

Лет је стартовао 20. априла 1927. године из Париза па преко Београда и Мале Азије до Алепа у Сирији. Овај део пута је био најлакши, али када су кренули преко Багдада и Басре ка Ђаску, Карачију и Бомбају наишли су на пустињске олује и снажне ветрове који су авион скренули са предвиђеног правца, што је у неким тренуцима представљало опасност за летилицу и пилоте. У повратку су искусни пилоти у неколико наврата избегли критичне ситуације. На крају, после пређених 14.800 km, у 14 етапа и 11 дана путовања током којих је било 89 сати ефективног лета пилоти су слетели у Београд. На Земунском аеродрому се искупило преко 30.000 људи који су дошли да поздраве своје хероје, а војници који су уредовали око авиона при слетању су пилоте на раменима изнели из авиона. Величанственом догађају се придружила београдска и југословенска штампа која је данима после тога писала о том догађају.

Одјек овог значајног подвига се огледа и у томе што је за наредна три месеца уписано више од 30.000 акција друштва Аеропут и на тај начин му омогућило несметано пословање и даљи развој. Из овог примера се види далековидост Тадије Сондермајера и осећај за маркетиншки приступ проблемима пословања.

Директор Аеропута

Резултати пословања Аеропута.
Сондермајер са летачким особљем Аеропута

Аеропут – Друштво за ваздушни саобраћај је основано 17. јуна 1927. године, са берзанским капиталом од 9 милиона динара, прву линију је успоставило 15. фебруара 1928, било је активно до 1941. године када је прикључено Ратном ваздухопловству (ЈКРВ). Обновљено је после рата 2. јула 1945. године, а угашено 24. децембра 1948. године. Без обзира на то што је радило у веома бурним временима између два светска рата и у доба велике светске кризе која се на нашим просторима осетила 1932. и 1933. године, предузеће Аеропут је добро пословало имајући у виду све параметре којима се мери успешност ваздухопловних компанија. Од успостављања прве линије са Загребом до 1939. године кад је компанија била на врхунцу свога пословања, компанија је ишла узлазном линијом како по броју превезених путника, робе, прелетене километраже, повећања флоте, броја саобраћајног и не-саобраћајног особља. Благи пад интензитета пословања бележи се 1932. и 1933. због велике светске кризе али баш тада Аеропут набавља и уводи у флоту 4 нова авиона што омогућава нагли опоравак 1934. и 1935. године.

На основу доступних података, на слици су приказани подаци о пословању Аеропута између 1928. до 1937.

На врхунцу свог пословања 1939. године Аеропут је повезивао 17 градова својим линијама, домаће линије су биле дужине 2.776 km, имао је 14 авиона, 9 саобраћајних пилота 3 пилота приправника, 5 радио-телеграфиста и 1 радио-телеграфисту приправника. За све то време Аеропут је имао 4 авио несреће од којих су три биле проузроковане временским непогодама. Поред података о пословању приказаних на слици, Аеропут се одликовао и добрим резултатима у погледу попуњености авиона и редовности полетања и безбедности летења. Попуњеност авиона у најлошијој години пословања 1933. износи на домаћим линијама преко 50% а на иностраним око 30%, редовност полетања је била преко 90%. Све ово говори о озбиљности ове компаније. За квалитет рада компаније пресудну улогу има руководство фирме. Аеропут су водили: инж. Миленко Митровић Спирта, технички директор, др Андра Митровић, директор општих послова, Мата Хођера, директор саобраћаја, и Владимир Стрижевски, шеф пилота. На челу овог тима стајао је инж. Тадија Сондермајер, пилот. Захваљујући својим лидерским квалитетима Тадија Сондермајер резервни пуковник је постављен за команданта транспортне групе кад је Аеропут прикључен Ратном ваздухопловству (ЈКРВ) пред почетак рата 1941.

После Другог светског рата

Иако је од 15. октобра 1944. учествовао у операцијама за ослобођење Београда, а пријавио се као пилот добровољац, нове власти нису могле да опросте Тадији Сондермајеру то што је током рата остао у Београду као ни већи „грех”: његову сарадњу са двором (био је лични пријатељ кнеза Павла). Два дана после ослобођења Београда је ухапшен и провео је годину дана у затвору. Након пуштања на слободу су му враћена сва грађанска права али више му није омогућено да лети. Живео је од тога што је хонорарно радио у грађевинском предузећу „Полет” као инжењер.

Након тога је добио само још једно признање, наиме било је то 1967. године када је руководство ЈАТ-а наследника Аеропута одлучило да му додели букет од 40 ружа (колико је година прошло од чувеног лета Париз—Бомбај—Београд) и новчану награду у висини од неколико просечних плата.

Умро је 10. октобра 1967. године на четрдесетогодишњицу основања Аеропута првог авио превозника на овим просторима.

Одликовања

  • Карађођева звезда са мачевима
  • Златна медаља за храброст
  • Сребрна медаља за храброст
  • Албанска споменица
  • Француски ратни крст
  • Легија части
  • Орден официрског реда

Сродни чланци

Литература

  • Микић Сава Ј., Историја југословенског ваздухопловства, 1933, Штампарија Драг. Грегорић, Београд
  • Јанић Чедомир, Петровић, Огњан, Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица, 2010, Аерокомуникације, Београд, ISBN 978-86-913973-0-2
  • Оштрић Шиме, Јанићијевић Душан-уредник, Руси без Русије - Српски Руси, 1994, Дунај Ефект, Београд - Беочин, ISBN 86-82465-02-7
  • Јанић Чедомир, Симшић, Јово, Више од летења - осам деценија Аеропута и ЈАТ-а, 2007, ЈАТ Airways, Београд, ISBN 978-86-7086-004-9
  • Тонковић Радмила, Тадија Сондермајер, 2010, АИ, Београд
  • Крунић, Чедомир; (2010), Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије Прва књига, Београд, Издање аутора, ISBN 978-86-901623-3-8.
  • Крунић, Чедомир; (2013), Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије Друга књига, Београд, Издање аутора, ISBN 978-86-901623-4-5.
  • Димитријевић, Бојан; П. Миладиновић, М. Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918—1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.

Спољне везе

2)
Микић, Сава Ј. 1933, Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
тадија_сондермајер.txt · Последњи пут мењано: 2023/09/13 23:34