Музеј ваздухопловства Београд (раније Музеј југословенског ваздухопловства), jедна од најзначајнијих музејских институција у Србији и један од десет највећих ваздухопловних музеја у свету.

Музеј је настао као резултат вишегодишње сарадње Команде ратног ваздухопловства и цивилних ваздухопловних институција. Идеја о оснивању музеја је практично настала с почетком развоја ваздухопловства на овим просторима.

После лета пилота Едварда Русјана над калемегданском тврђавом 9. јануара 1911. године, на моноплану, у конструкцији Михајла Мерћепа, који се трагично завршио ломом крила услед снажног ветра и смрћу пилота, ученик београдске реалке, Страхиња, син Бранислава Нушића, узео је и сачувао део ребра са крила пале летелице, схвативши да би то могао постати вредан предмет у будућем музеју.

Октобра 1925. године, у Палати Браће Милетић, на Обилићевом венцу у Београду је одржана Прва ваздухопловна изложба у организацији Аероклуба. Изложбу је видело преко 40.000 посетилаца.

У Војном музеју на Калемегдану од 1936. започело се са формирањем збирке ваздухопловна, а децембра 1938. године подигнут је хангар за Авијатичарско одељење при Војном музеју, где су смештене прикупљене летелице. Јануара 1940. хангар се урушио под теретом снега што је оштетило експонате.

На локацији Старог сајмишта у Београду, од 28. маја до 13. јуна 1938. године одржана је Прва Међународна ваздухопловна изложба, на којој су били изложене летилице домаће и стране ваздухопловне индустрије, које су се у то време производиле. Сви авиони који су упечатљиво обележавали дотадашњи развој ваздухопловства уништени су у Априлском рату, а страдао је и део експоната у Војном музеју на Калемегдану, пошто није благовремено извршена њихова планирана евакуација у манастир Студеницу.

Након Другог светског рата, група инжењера, Коста Сивчев, Борис Цијан и Мирослав Спасић, који су радили на обнављању Ваздухопловног опитног центра на Старом београдском аеродрому, успели су да сакупе већи број авиона, са намером да их сачувају за будућу музејску збирку. Међутим, наређењем Команде ваздухопловства o расходу трофејних ваздухоплова велики део ових авиона је уништен. Ипак, неколико вредних авиона је сачувано како би употпунили предвиђену изложбу поводом десетогодишњице устанка против фашизма. Дуго су експонати били смештени у дворишту старог аеродрома и у шупи за огрев Ваздухопловнотехничког института у Жаркову, да би 1957. године, при Команди Ратног ваздухопловства (РВ и ПВО) био основан музеј.

Први експонат музеја је био део ребра са крила са моноплана који је сачувао Страхиња Нушић, који је породица Нушић лета 1956. предала Одељењу за музеј и историју југословенског ваздухопловства, основаног фебруара 1957. при Команди ваздухопловства у Земуну. Ово одељење је убрзо прерасло у музеј, а први кустос нове институције је био ваздухопловац и историчар Чедомир Јанић. Прва изложба је отворена у мају 1960. на Старом београдском аеродрому, у оквиру прославе педесете годишњице југословенског ваздухопловства. Том приликом организован је великим аеромитинг, као и низ других манифестација.

Међутим, показало се да локација на Бежанијском аеродрому није била дугорочно решење. Током педесетих година војни део је пресељен у Батајницу, а 1962. цивилни део је пресељен на међународни аеродром код Сурчина. Крајем шездесетих година, збирка авиона и једрилица је нарасла на преко 30 експоната, због чега се дошло на идеју о подизању посебног објекта за музеј у близини аеродрома на Сурчину.

На југословенском конкурсу 1969. за идејно архитектонско решење, победио је пројекат сарајевског архитекте Ивана Штрауса, а пројекат је дорадила комисија, на чијем челу се налазио Александар Дерок. После мноштва проблема и препрека, у новој, модерној згради од стакла и бетона на београдском аеродрому, музеј је свечано отворен за јавност 21. маја 1989. Том приликом је организован аеромитинг, уз бројне званице.

Године 2013. Влада Србије је зграду Музеја прогласила спомеником културе. У збиркама музеја има преко 200 летелица, од којих посетиоци могу да виде 50 летелица у згради и десетак на платоу око зграде. Неки од експоната налазе се у депоу музеја и чекају на рестаурацију. Међу њима свакако најзначајније место заузима ловац италијанске производње Фијат G-50 који представља једини сачувани примерак на свету.

У музеју се налази и реплика летелице Сарић 1 Ивана Сарића, пионира ваздухопловства из Суботице. Он је остварио први лет на тој летелици, сопствене производње, 1910. године.

Од историјског значаја је Олуј 11, то је први наоружани авион, коришћен у српској војсци. Изложен је и први авион произведен у Србији, Физир ФН, у првој фабрици авиона у Србији, Икарус.¹⁾

Међу авионима властитог развоја и производње, почасно место заузима Г-2 галеб, први домаћи авион с млазним мотором који је серијски произвођен и коришћен, поред нашег ваздухопловства, и у више ваздухопловстава пријатељских земаља. У време свога увођења у оперативну употребу је добио награду на салону Le Bourget у Паризу, као најбољи авион у својој класи.²⁾

Поред авиона властитог развоја и производње, збирка садржи и велики број авиона из Другог светског рата, различитог порекла, из више земаља учесница. Међу њима се налазе Хокер харикен, Спитфајер, Тандерболт, Јак-3, Ил-2 штурмовик, Месершмит Ме 109 Г-2 и други. Након НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године Музеј ваздухопловства је сакупио значајан број експоната везаних за овај догађај. Најзначајнији међу овим експонатима, су делови америчког тзв. невидљивог бомбардера F-117 и америчког ловца бомбардера F-16 фајтинг фалкон који су оборени са дејством ПВО ВЈ.

У Музеју је доступан велики број докумената и текстова о ваздухопловним јединицама и установама.³⁾⁴⁾

• Сава Микић
• Чедомир Јанић
• Коста Сивчев

• Виртуална шетња 30 панорамских фотографија увезених у виртуалну шетњу кроз музеј
• Музеј ваздухопловства Комплетан водич кроз Србију
• Музеј ваздухопловства Београд Званични сајт Музеја ваздухопловства Београд
• Aeronautical Museum-Belgrade Official internet presentation of Aeronautical Museum - Belgrade

Muzej vazduhoplovstva Beograd