Јозеф Зубати (чешки Josef Zubatý) (Праг, 20. април 1855 — Праг, 21. март 1931), чешки филолог. Био је ректор Карловога универзитета у Прагу (1919—1920) и предсједник Чешке академије наука од 1923.

Студирао је језичке науке на филозофском факултету Карловог универзитета у Прагу. Ту се занимао класичним језицима, славистиком, индологијом и компаративним студијама. Бавио се и музиком и био је управник хора и пријатељ Антоњина Дворжака, с којим је путовао у Лондон. Докторирао је 1883, а хабилитирао је 1885. из староиндијске филологије и поредбене лингвистике. Током 1885. године Зубати је постао доцент, 1891. професор, и 1896. стални професор древноиндијске филологије и језичких наука. Од 1919. до 1920. био је ректор Карловог универзитета у Прагу, а од 1923. предсједник Чешке академије наука.

Уз индологију се занимао славистиком, балтистиком и бохемистиком, нарочито историјском граматиком и етимологијом. Користио се методама поређења приликом проучавања латинскога, балтичких и славенских језика. У почетку се бавио развојем гласова, а послије флексијом, творбом ријечи и синтаксом. Зборник са записима његових лекција о историјској граматици чешког језика је издат под именом České sloveso (Praha, Academia 1980).

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 18. фебруара 1926.

• Блгарска академия на науките, София 9 (1927) 38 (Л. Милетичъ, B. H. Златарски).
• ИРАН. VI серия 18 (1924) 524–526 (Б Лапунов, E. Карский, П. Лавров).
• Ottův slovník naučný, чланак Zubatý. том 27, стр. 697
• Československé práce o jazyce, dějinách a kultuře slovanských. Praha: SPN 1972. чланак Zubatý Josef, стр. 527.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Jozef Zubati