Скопљак војшти на Шумадију

Скопљак војшти на Шумадију је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Текст пјесме

0001    Књигу пише паша Скопљанине,

0002    И посла је Колашину граду,

0003    А на име бегу Мушовићу:

0004    „Море чу ли, бего Мушовића!

0005    „Јес’ ли чуо, је л’ ти ко кажева’:

0006    „Ка’ је Турска земља пропанула

0007    „Од силнога војводе Ђорђије,

0008    „И кршнога Мутапа Лазара?

0009    „Попрштише Турску сиротињу,

0010    „Посјекоше тридест муселимах,

0011    „Прифатише тридест паланаках.

0012    „Ти се, бего, добри јунак кажеш,

0013    „И још фалиш Колашинске Турке,

0014    „А тако му Мухамеда свеца!

0015    „Да ти знадеш, бего Мушовића,

0016    „Какови су Власи Шумадијнски,

0017    „А да дође Мутапе Лазаре,

0018    „Да уљезе Колашину граду,

0019    „Примио би Колашина твога,

0020    „Изагна’ би Колашинске Турке.”

0021    Таде рече бего Мушовићу:

0022    „А да би га не родила мајка,

0023    „Но кобила, која коња мога!

0024    „Хоћу моју силу окупити,

0025    „Окупити Колашина града

0026    „И подграђе око Колашина,

0027    „Пријепоље и Бијело поље;

0028    „И уд’рићу насред Шумадије,

0029    „Опалићу огњем свеколико,

0030    „И учињет’, што је мене драго:

0031    „Уфатићу Петровића Ђока!

0032    „И његову вјереницу љубу;

0033    „И уфатит’ Мутапа Лазара

0034    „И његову вјереницу љубу;

0035    „И Милоша и његову љубу;

0036    „Милоша ћу цару поклонити,

0037    „Љубу ћу му мене оставити,

0038    „Шњом ћу женит’ Ђул-бега, мог сина;

0039    „Лазара ћу у пешкеш послати,

0040    „Послаћу га на Скадар везиру;

0041    „Лазареву љубу поклонити

0042    „Поклонит’ је моме зету милу,

0043    „По имени Шишу Омер-аги;

0044    „А послаћу Петровића Ђока,

0045    „Шњим дароват’ Босанска везира,

0046    „А његову љубу поклонити,

0047    „Поклонит’ је паши Скопљанину.”

0048    Оно рече, а зета дозива:

0049    „Ђе си зете, Шишов Омер-ага?

0050    „Узјашиде врана големога,

0051    „Поћерај га преко Колашина,

0052    „Те свакога на војску позивај.”

0053    Скочи Туре, те га послушало,

0054    Хабер чини Колашину граду;

0055    Свак једанак на ноге скочио,

0056    Кренуло се мало и велико,

0057    Да се бије боја свеколико.

0058    Силну војску бего окупио:

0059    Три хиљаде пјешца и коњика,

0060    Поведе их Шумадији равној.

0061    А кад бего Шумадији дође,

0062    Ту шаторе разапеше Турци.

0063    Мало било, ништа не трајало,

0064    Али иде паша Скопљанине,

0065    И он води војске три хиљаде,

0066    Табор стави један до другога.

0067    Пође паша бегу под шатору,

0068    Те се димно Турци упиташе,

0069    За јунаштво Турци говораху,

0070    А како те харат’ Шумадију.

0071    У ријечи, у које бијаху,

0072    Али трећа сила испанула,

0073    Пред њоме је паша Џиналија,

0074    Води војску од Урумелије;

0075    Стадоше се три табора војске,

0076    Па се димно војска разредила.

0077    А одонду Власи Шумадијнски:

0078    Мутап Лазар и Милош војвода,

0079    С треће стране Петровић Ђорђија,

0080    За њим има војске три стотине,

0081    Све Шијака, крвава јунака.

0082    Кренуо се паша Џиналија

0083    На сокола, Милоша војводу,

0084    А отиде паша Скопљанине

0085    На силнога Ђока Петровића,

0086    А отиде бего Мушовићу

0087    На силнога Мутапа Лазара.

0088    Но се Власи добро наредише,

0089    И велике шанце направише,

0090    Да се из њих од Тураках бране.

0091    А кад сјутра дан и зора дође,

0092    Но удари бего Мушовићу

0093    На силнога Мутапа Лазара,

0094    На силни му шанац ударише,

0095    Стаде цика танкијех пушаках,

0096    А удари сваки на својега,

0097    Заклаше се с три, четири стране.

0098    Ту падају мртви без хесапа;

0099    Но се Турска војска поломила,

0100    Тадер вика бего Мушовића:

0101    „Ђе си курво, Мутапе Лазаре?

0102    „Ну изљези мене на мејдану.”

0103    Скочи Лазар на коња зекуна,

0104    И изљезе бегу на мејдану.

0105    Уд’рише се два кршни јунака;

0106    Често маха Мутапе Лазаре,

0107    Силну главу бегу уграбио;

0108    Кад то виђе Ђул-бег дите лудо,

0109    На срце га бабо заболио,

0110    Те из војске коња изгонио,

0111    На Лазара уриш учинио:

0112    „Стан’ полако, Мутапе Лазаре!

0113    „Ласно ти је старца изгубити,

0114    „Но је мука момче дочекати.”

0115    Ђе се срели, ту се ударили,

0116    Но му Лазар не чињаше реда,

0117    Ману сабљом, пос’јече му главу.

0118    Кад то виђе Шишов Омер-ага,

0119    Њега добро забоље тазбина,

0120    Па он вика из грла бијела:

0121    „Стан’ Лазаре, од курве копиле!

0122    „Обрни се, да се погледамо.”

0123    А Лазар се к њему загонио,

0124    Но га Туре чекати не смије,

0125    А пашче се бјеше научило,

0126    Научило уз пушку гледати,

0127    Од образа танку пушку пали,

0128    И Лазара димно погодио

0129    А у руку на десну рамену;

0130    Зато Лазо ни хабера не ма,

0131    Но га зајми на коња зекуна,

0132    Коња угна у Турску ордију,

0133    Те он гони Шишов’ Омер-агу,

0134    Турчина је брзо сустигнуо,

0135    И њему је уграбио главу.

0136    Па се врну проз Турску ордију,

0137    Двадест и пет главах окинуо;

0138    Па потрча к Петровића-Ђоку,

0139    Ал’ је Ђоко пашу поломио,

0140    И главама шанац окитио;

0141    Та потрча к Милошу војводи,

0142    И погледа Мутапе Лазаре,

0143    Ал’ Милоша Турци опколили,

0144    Лазар виђе, ђога узмучио,

0145    Па га угна у Турску ордију,

0146    И од шанца одагони Турке,

0147    И петнаест главах окинуо,

0148    А Милоша љуто прекорио:

0149    „Ах Милошу, рђа те убила!

0150    „Што чините, те се не бијете?

0151    „Навукосмо Турке на Влахиње,

0152    „Остаћемо вазда пријекорни;

0153    „Но удрите, ако Бога знате!

0154    „Та нијесам ни ја од камена,

0155    «Не жалите мријет’ за поштење.

0156    „А сад, браћо! а помози Боже!

0157    „За крст часни и вјеру Христову.”

0158    Сви једанак на ноге скочише,

0159    А у Турке јуриш учинише,

0160    Жестокога боја заметнуше,

0161    С великијем трудом и умором

0162    Уд’рише им су четири стране,

0163    Са сваке им банде опколише,

0164    Претекоше друме и путове;

0165    Бјеже Турци пољем зеленијем,

0166    Угнаше их у Ужице граду;

0167    Ного куми паша Скопљанине:

0168    „Не, за Бога, Мутапе Лазаре!

0169    „Пушти мене на аману Турке,

0170    „А дајем ви Божу вјеру тврду,

0171    „Никад не ћу војштит’ на Мораву.”

0172    То су Ласи на Бога гледали,

0173    Турцима су аман допуштили,

0174    Посла Лазар двије вјерне слуге,

0175    Те стадоше на Ужичка врата,

0176    Па метнуше сабље изнад врата,

0177    Испод сабље излазаху Турци,

0178    Три хиљаде изљезе Тураках;

0179    Но се бјеше Туре нагонило

0180    Од простране земље Скендерије,

0181    Од Жабљака, града бијелога,

0182    Па упали сјајна џефердара,

0183    И погоди Лазареву слугу;

0184    Кад то виђе Мутапе Лазаре,

0185    Скочи Лазар с двије војеводе

0186    И за њима сила сваколика,

0187    Пос’јекоше три хиљаде војске,

0188    Од Жабљака Туре уфатише,

0189    На Ужичка врата објесише.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.
Штампање