Петар Бошковић и Гарван Барјактар је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

0001    Овце чува Петре Бошковићу

0002    У Острогу високој планини,

0003    Друга нема, поредника нема,

0004    Но са собом два луда синовца,

0005    Те му врћу по планини овце,

0006    Па се силан Петар разболио,

0007    Чувајући у Острогу овце,

0008    Па је ситну књигу написао,

0009    А шаље је у Брда камена,

0010    А на руке снаси Анђелији:

0011    „Попадијо снахо Анђелијо!

0012    „Ево сам се Петар разболио,

0013    „Чувајући у Острогу овце,

0014    „Но ми довед’ вранца коња мога,

0015    „Е ћах сићи у Брда камена. ”

0016    Када снаси глас и књига дође,

0017    Она цикну к’а и змија љута,

0018    А закука кано кукавица,

0019    Као, брате, за мила ђевера,

0020    Па устаде на ноге лагане,

0021    И довати коња дебелога,

0022    Па отиде у Острог планину,

0023    Докле дође на мутно језеро,

0024    Ту је Турску чету находила.

0025    А пред четом Гарван барјактара,

0026    За Гарваном Севере Пипере,

0027    За Севером десетак Тураках,

0028    Биранијех на гласу јунаках,

0029    Када Турци виђеше Српкињу,

0030    Ал’ говори Севере Пипере:

0031    „Плијенимо коња и Брђанку,

0032    „Е на бољи шићар удрит’ не ћеш”.

0033    Ал’ му рече Гарван барјактаре:

0034    „Муч’, Севере, с каменом ти стале!

0035    „То је снаха Петра Бошковића,

0036    „Пред Петром сам три пута бјежао,

0037    „Да ме коњиц није уносио,

0038    „Ја се главе не бих наносио,

0039    „Јере има Петар џефердара,

0040    „Ђе обрне, хоће нишанити,

0041    „Ђе нишани, хоће погодити,

0042    „Ђе погоди, мелем не требује.”

0043    Кад зачула млада Анђелија,

0044    Што говори Гарван Барјактаре,

0045    Да га Петар љуто уплашио,

0046    Она ћера уз планину вранца,

0047    Докле Петру на торину дође,

0048    Ту ђевера болеснога нађе,

0049    Љуто плаче Анђелија млада,

0050    Ма јој рече Петре Бошковићу:

0051    „А не плачи, снахо Анђелија,

0052    „Но ми привед’ вранца дебелога,

0053    „Е ћах јездит’ у Брда камена;

0054    „И принеси лака џефердара,

0055    „Јер се шњиме раздвојити не ћу,

0056    „Док раздвоји кука и мотика.”

0057    Хитро га је послушала млада,

0058    Приведе му коња дебелога,

0059    И приноси лака џефердара,

0060    Отидоше низ Острог планину,

0061    Док дођоше у Брда камена,

0062    На гранично мјесто Црногорско

0063    Како дође на своје дворове.

0064    Паде јунак трудан на постељу,

0065    Ту ми лежи три бијела дана,

0066    Кад четврти на објутру било,

0067    Пуче пушка у Острог планину,

0068    Ал’ дијете кликује Вукале

0069    Свога стрица Петра Бошковића:

0070    „Ај ђе си ми Петре мио стриче!

0071    „Али сада али до вијека,

0072    „Е ме робом заробише Турци,

0073    „Заробише мене и Радоја,

0074    „И бијеле плијенише овце.”

0075    Ко чујаше, чут’ се не хоћаше,

0076    Али чула млада Анђелија,

0077    Па ми цвили, и невоља јој је,

0078    А зачу је Петре Бошковићу,

0079    Па је снаси тихо говорио:

0080    „А не цвили снахо Анђелија!

0081    „Чини ми се, умријети не ћу.”

0082    Ал’ му вели снаха Анђелија:

0083    „О ђевере Петре Бошковићу!

0084    „Ја не цмилим, не да’ Бог за тобом,

0085    „Ного цмилим, и невоља ми је,

0086    „Пуче пушка у Острог планину,

0087    „И дијете кликује Вукале

0088    „Свога стрица Петра Бошковића

0089    „По имену и по презимену:

0090    „ „Ај ђе си ми, о мој мијо стриче?

0091    „ „Али сада, али до вијека,

0092    „ „Е ме робом заробише Турци,

0093    „ „Заробише мене и Радоја,

0094    „ „А бијеле плијенише овце.” ”

0095    Када Петар снаху разумио,

0096    Скочи јунак ка’ и соко сиви,

0097    И окрочи коња вранца свога,

0098    Обрну га уз Острог планину,

0099    Докле дође јунак на торину,

0100    Ал’ не хоће свртат’ на торину,

0101    Ного пође Турком у претијеч,

0102    Па погледа Хаином планином,

0103    И догледа Гарван барјактара.

0104    Ђе ми јави пребијеле овце,

0105    А уз њега Раде и Вукале,

0106    Свезанијех рука наопако;

0107    А кад виђе Петре Бошковићу,

0108    Пуче њему срце у прсима,

0109    Од образа пали џевердана,

0110    А погоди Гарван харамбашу

0111    Баш под грло, ђе пуце запуча,

0112    Паде Туре стрмено на главу,

0113    Кад виђеше двоје ђеце лудо,

0114    Побјегоше гором и планином

0115    Докле Петру стрицу долазише,

0116    Те им бјеле ослободи руке.

0117    Опет Петар пали џевердана,

0118    Те погоди Севера Пипера

0119    Посред паса, укиде га с гласа,

0120    Ни трава га не дочека жива;

0121    А прискочи Раде и Вукале,

0122    Посјекоше Север’ и Гарвана,

0123    И скидоше свијетло оружје;

0124    Када ђеца пушке доватише,

0125    За Турцима јуриш учинише,

0126    Бошковићи сиви соколови,

0127    По планини претијечу Турке,

0128    Не пуштише ђавољега жива

0129    До самога Груде барјактара,

0130    Нека бјежи, кукала му мајка!

0131    И њему је саломљена рука.

0132    У то стаса Брцка покрајина,

0133    Ал’ је Петар све посека’ Турке

0134    Су његова два храбра синовца,

0135    И поврати на торину овце.

0136    Ал’ за фајду, драги побратиме,

0137    Е је љуто Петар оболио,

0138    И болова за пет неђељ дана,

0139    Доке њему испанула душа,

0140    Ту се купе Брђани јунаци,

0141    Те ми Петра укопаше димно,

0142    Укопаше и ожаловаше.

0143    Бог му дао у рају насеље,

0144    Нама, браћо, здравље и весеље.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

---

Petar Boskovic i Garvan Barjaktar