Раде од Сокола и Ашин-бег је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Вино пију до три побратима

0002    У планини под јелом зеленом:

0003    Једно бјеше од Сокола Раде,

0004    Друго побро Сава од Посавља,

0005    Треће Павле од Сријема равна;

0006    Шњима пије деведесет друга.

0007    Док се рујна напојише вина,

0008    Али вели од Сокола Раде:

0009    „Чујете л’ ме, до два побратима!

0010    „Љето прође, грозна зима дође,

0011    „Лист опаде, а гора остаде,

0012    „По гори се ходити не може;

0013    „Ђе ће који зимовати зиму?

0014    .Код кака ли главна пријатеља?”

0015    Ал’ му вели од Сријема Павле:

0016    „Побратиме, од Сокола Павле!

0017    „Ја ћу, брате, зимовати зиму

0018    „У Иригу граду бијеломе

0019    „Код мог брата Драшка капетана;

0020    „Јер сам седам зимовао зима,

0021    „И ову ћу зиму презимити;

0022    „Са мном хоће шесет мојих друга.”

0023    Вели Сава од равна Посавља:

0024    „Ев’ ћу и ја зимовати зиму

0025    „У Посављу код баба мојега,

0026    „У његову дубоку подруму;

0027    „Са мном хоће тридест мојих друга;

0028    „Но ти, побро, од Сокола Раде!

0029    „Ђе ћеш, брате, зимовати зиму?

0030    „Имаш кога од рода својега?”

0031    Вели Раде од Сокола града:

0032    „Чусте ли ме, до два побратима!

0033    „Ево немам никога од рода,

0034    „Но једнога Богом побратима,

0035    „У Соколу бега Ашин-бега,

0036    „Код њега сам, браћо, зимовао

0037    „Девет зима у девет година,

0038    „И десету хоћу зимовати;

0039    „Но чујете л’, до два побратима!

0040    „Каде, браћо, грозна зима проође,

0041    „Зима прође, Ђурђев данак дође,

0042    „Те се гора преођене листом,

0043    „А земљица травом и цвијетом,

0044    „И запоје тица шеврљуга

0045    „У питомој покрај Саве драчи,

0046    „А чује се на планини вуче

0047    „Опет, браћо, да се састанемо,

0048    „Ђе ћемо се данас растанути:

0049    „Тко не дође, браћо, на рочиште,

0050    „Чекајте га за неђељу дана;

0051    „Кога не би за неђељу дана,

0052    „Чекајте га за петнаест равно;

0053    „Тко не дође за петнаест дана,

0054    „Тражите га, браћо, на зимовник.”

0055    То рекоше, на ноге скочише,

0056    У б’јела се лица изљубише,

0057    Џевердане ушке загрлише,

0058    Оде сваки своме вилајету:

0059    Оде Павле ка Иригу граду,

0060    Шњиме оде шездесет хајдука;

0061    Сава оде ка равну Посављу,

0062    Шњиме оде тридесет хајдука;

0063    Раде оде ка Соколу граду,

0064    По акшаму у Сокола дође

0065    На авлију бега Ашин-бега;

0066    Куцну Раде халком на вратима,

0067    Бего бјеше на бијелој кули

0068    Са кадуном лег’о у душеке,

0069    Но кадуна бега пробудила,

0070    „Господару, бего Ашин-бего!

0071    „Неко куца халком на вратима,

0072    „Баш ка’ да је рука од хајдука,

0073    „Од хајдука, твога побратима,

0074    „Побратима, од Сокола Рада.”

0075    Бего скочи на ноге лагане,

0076    Те на кули отворио врата,

0077    Па се скиде низ бијелу кулу,

0078    Те авлији отворио врата,

0079    Срете Турчин Богом побратима,

0080    У б’јела се изљубише лица,

0081    Па за лако упиташе здравље,

0082    И одоше на бијелу кулу;

0083    И кадуна Рада сусретнула,

0084    Пољуби га у бијелу руку,

0085    И привати лака џевердана,

0086    Раде сједе на меке душеке,

0087    А кадуна донесе вечеру.

0088    Оде хајдук вечер’ вечерати,

0089    Уз вечеру ладно пити вино;

0090    Док се мало вином напојио,

0091    Па се оде хајдук распасиват’:

0092    Ев’ отпаса три ћемера злата,

0093    У свакоме по триста дуката,

0094    Два поклони Богом побратиму:

0095    „Нај то тебе, Богом побратиме!

0096    „Што ћеш мене зимус изранити.”

0097    Трећи себи под узглавље баци,

0098    Па се руком у доламу маши,

0099    Те извади три низа дуката,

0100    Поклони их Ашинбеговици:

0101    „Нај то тебе, моја мила снахо!

0102    „Одавно ти доходио нисам,

0103    „Ни понуда каких доносио.”

0104    И даде јој мрежу од бисера:

0105    „Нај то тебе, моја мила снахо!

0106    „Што ћеш мене зимус послужити

0107    „И опрати танке преоблаке.”

0108    Па доламу под узглавље баци,

0109    И остави два мача зелена,

0110    Оба Раде покрај себе баци.

0111    Хајдук бјеше трудан и уморан:

0112    Заспа Раде, као јагње младо,

0113    Покрај њега бего Ашин-бего.

0114    Но кадуна бега пробудила,

0115    Па је њему млада говорила:

0116    „Господару, бего Ашин-бего!

0117    „Слушај добро, што ћу говорити:

0118    „Сутра ће те прекорити Турци,

0119    „За што раниш из горе хајдука;

0120    „Но погуби побратима твога.”

0121    Превари се бего Ашин-бего,

0122    Те Радова мача доватио,

0123    Њиме закла Богом побратима,

0124    Заборави Турчин извадити

0125    Испод главе токе и доламу;

0126    Па он узе од Сокола Рада,

0127    Те га баци низ бијелу кулу,

0128    Нек га једу орли и гаврани.

0129    Тако стаде, не било за дуго,

0130    Зима прође, а прољеће дође,

0131    Те се гора преођеде листом,

0132    Црна земља травом и цвијетом,

0133    А пропоја тица шеврљуга

0134    У питомој покрај Саве драчи;

0135    Вуче викну у кршну Поцерју;

0136    Хајдуци се горе доватише

0137    И дођоше гори на рочиште:

0138    Први дође од Сријема Павле,

0139    Други дође Сава од Посавља,

0140    И са њима деведесет друга;

0141    Али нема од Сокола Рада;

0142    Чекаше га за петнаест дана,

0143    Па с’ одатле скупа подигоше,

0144    Те одоше ка Соколу граду

0145    На авлију бега Ашин-бега.

0146    Павле куцну халком на вратима,

0147    Бего бјеше на бијелој кули,

0148    Са кадуном вечер’ вечераше;

0149    Но кадуна бегу говорила:

0150    „Неко куца халком на вратима,

0151    „Но се сиђи низ бијелу кулу,

0152    „Те отвори на авлији врата.”

0153    Бего оде низ бијелу кулу,

0154    Те авлијнска отворио врата;

0155    Но се врло бего уплашио,

0156    Кад угледа двије харамбаше

0157    И са њима деведесет друга,

0158    Па побјеже уз бијелу кулу,

0159    Но му Павле не даде бјегати,

0160    У по куле њега уватио,

0161    Па га пита од Сријема Павле,

0162    „Што ли си се, бего, уплашио?

0163    „Та ев’ ми смо Радова дружина,

0164    „Па смо дошли да се састанемо;

0165    „Но води нас од Сокола Раду.”

0166    Али вели бего Ашин-бего:

0167    „Та Бога ми, двије харамбаше!

0168    „Давно је се Раде преставио,

0169    „О Савину усред зиме дану,

0170    „Ја сам онда Рада укопао,

0171    „И његово потрошио благо

0172    „Дијелећи кљасту и слијепу.”

0173    Вели Сава од равна Посавља:

0174    „Ако си му похарчио благо,

0175    „А камо му токе и долама,

0176    „И Радова два мача зелена?”

0177    Па потрже троструку канџију,

0178    Оде бити младу беговицу;

0179    Н окад булу добољело б’јеше,

0180    На чардаку отворила врата,

0181    Те изнесе рухо и оружје;

0182    Кад хајдуци виђеше доламу,

0183    Ја како је крвљу покапана,

0184    Уватише бега Ашин-бега,

0185    Сведоше га низ бијелу кулу

0186    У авлију међу млого друштво,

0187    Па г’ одоше сабљам’ дијелити,

0188    Исјекоше бега на комаде

0189    Осветише Богом побратима,

0190    И бегову кулу похараше,

0191    Па одоше здраво и весело.

0001    Пију вино до три побратима

0002    У зелену лугу посавскоме:

0003    Једно ми је Сава од Посавља,

0004    Друго ми је Старовлаше Павле,

0005    А треће је од Коњица Јанко;

0006    Шњима пије до тридесет друга.

0007    Када су се понапили вина,

0008    Онда рече Сава од Посавља:

0009    „Браћо моја и моја дружино!

0010    „Љето прође, Дмитров данак дође,

0011    „Снијег паде, друми западоше

0012    „Планине се снијегом завише,

0013    „По гори се ходти не може;

0014    „Да тражимо себи зимовника,

0015    „Ђе ће који зиму презимити.”

0016    Ал’ говори Старовлаше Павле:

0017    „Побратиме, Сава од Посавља;

0018    „Ја имадем и оца и мајку

0019    „Чак далеко у Влаху Староме,

0020    „У Приликам’ више Моравице;

0021    „Ја сам код њих три зиме зимио

0022    „И с миром се понапио вина,

0023    „И ову ћу зиму презимити

0024    „И са мном ће до петнаест друга.”

0025    Ал’ говори Сава од Посавља:

0026    „Ја имадем богом побратима,

0027    „Богом побра Наста безерђана,

0028    „У лијепу шеру Митровици;

0029    „Код њега сам три зиме зимио

0030    „И с миром се понапио вина,

0031    „И ову ћу зиму презимити

0032    „И са мном ће до петнаест друга.”

0033    Ал’ говори од Коњица Јанко:

0034    „Мила браћо и дружино драга!

0035    „Ја не имам ни кога од рода,

0036    „Већ Турчина Богом побратима

0037    „У Коњицу граду бијеломе,

0038    „Побратима, бега Али-бега;

0039    „Код њега сам три зиме зимио

0040    „И с миром се вина понапио,

0041    „И ову ћу зиму презимити

0042    „И с миром се вина понапити;

0043    „Него, браћо, да се послушамо:

0044    „Када дође лијеп данак Ђурђев,

0045    „Те се гора преођене листом,

0046    „А земљица травом и цвијетом,

0047    „Опет овђе да се састанемо,

0048    „Кој’ не дође овђе на рочиште,

0049    „Да онога сложно потражимо,

0050    „Невјера се може догодити.”

0051    То рекоше пак се изљубише,

0052    Пак одоше свак на своју страну:

0053    Дневи леже, а ноћу путују,

0054    И тако им Бог и срећа даде,

0055    Ни тица им пута не прелеће,

0056    Дође Павле двору бијеломе,

0057    Дође Сава шеру Митровици,

0058    Дође Јанко бијелу Коњицу,

0059    Побратиму бегу Али-бегу;

0060    Па он куцну халком на вратима,

0061    На руци му прстен од мерџана,

0062    Халка звечи, прстен одговара.

0063    То зачула Алибеговица,

0064    Па говори своме господару:

0065    „Господару, беже Али-беже!

0066    „Неко куца халком на вратима,

0067    „Чини ми се, мој је ђевер Јанко.”

0068    Скочи беже на ноге лагане,

0069    Брже стрча са горњег чардака,

0070    Те отвори на авлији врата;

0071    А кад виђе свога побратима,

0072    Руке шире, у лице се љубе,

0073    За јуначко питају се здравље,

0074    Па га води на горње чардаке,

0075    Носи пред њег’ вино и ракију

0076    И господску сваку ђаконију.

0077    Кад је било вече по вечери,

0078    Тад’ устаде од Коњица Јанко,

0079    Пак отпаса два свил’на ћемера,

0080    Оба пуна жутијех дуката,

0081    Па их даје побратиму своме:

0082    „Побратиме, беже Али-беже!

0083    „Одавно се јесмо побратили,

0084    „Ал’ се јоште нисмо даривали;

0085    „На част теби овај ћемер блага,

0086    „А овај ти на оставу дајем,

0087    „Када пођем, опет да га нађем.”

0088    Пак се Јанко маши у доламу,

0089    Те извади три дробна ђердана,

0090    Два од злата, трећи од бисера,

0091    Па их даје Алибеговици.

0092    „Снахо моја, Алибеговице!

0093    „Одавно те мојом снахом зовем,

0094    „А нисам те јоште даривао;

0095    „На част теби три златна ђердана!”

0096    Кад легоше санак боравити,

0097    Јанко бјеше санан и уморан,

0098    Па он заспа, као јагње лудо;

0099    Ал’ не спава беже Али-беже,

0100    Већ говори својој вјерној љуби:

0101    „Чу ли мене, моја вјерна љубо!

0102    „Ја чу заклат’ побратима Јанка;

0103    „Шта ће хајдук у двору мојему?”

0104    Али-бегу љуба говорила:

0105    „Немој, бего, да од Бога нађеш!

0106    „Није право, нит’ ће добро бити:

0107    „Он је теби Богом побратиме,

0108    „Ти си њему зад’о вјеру тврду;

0109    „Ако ли се лакомиш на благо,

0110    „Док је, бего, у животу Јанко,

0111    „Биће блага и теби и Јанку.”

0112    Ал’ то бего ништа не слушаше,

0113    Већ извади ножа пламенита,

0114    Па он закла побратима свога,

0115    Као јагње о Ђурђеву дану.

0116    Мало време за тим постајало,

0117    Зима прође а прољеће дође,

0118    Књигу пише Старовлаше Павле

0119    Своме побру Сави од Посавља:

0120    „Побратиме, Сава од Посавља!

0121    „Зелене л’ се лугови посавски?

0122    „Кукају ли сиње кукавице?

0123    „Има л’ траве око воде Саве?

0124    „Иду л’ Савом водом болозани?

0125    „Сију ли већ Турци лубенице?

0126    „Намећу ли Шокци воденице?

0127    „Јели воће јање за заклање?

0128    „Може ли се по гори ходити?”

0129    Сава њему књигу отписује:

0130    „Побратиме, Старовлаше Павле!

0131    „Зелене се лугови посавски,

0132    „И кукају сиње кукавице,

0133    „Има траве око воде Саве,

0134    „Иду Савом водом болозани,

0135    „Сију веће Турци лубенице

0136    „И намећу Шокци воденице,

0137    „Јесте веће јање за заклање,

0138    „Сад се може по гори ходити;

0139    „Него хајде да се састанемо

0140    „На рочишту о Ђурђеву дану.”

0141    Када дође лијеп данак Ђурђев,

0142    Ђурђев данак, хајдучки састанак,

0143    Састаше се до два побратима,

0144    И са њима до тридесет друга,

0145    Али нема од Коњица Јанка!

0146    Чекаше га још неђељу дана

0147    Преко рокаи преко земана;

0148    Кад виђеше да га опет нема,

0149    Тад’ говори Сава од Посавља:

0150    „Браћо моја и моја дружино!

0151    „Што нам нема од Коњица Јанка?

0152    „Да л’ га није невјера изјела

0153    „Од Турчина Богом побратима?

0154    „Хајте, браћо, да га потражимо!”

0155    Дигоше се до два побратима

0156    И за њима тридесет хајдука;

0157    Кад дођоше бијелу Коњицу

0158    Пред дворове бега Али-бега,

0159    Ал’ капија пуста затворена,

0160    Затворена и замандаљена;

0161    Куца Павле халком на вратима,

0162    А кад нитко не шће отворити,

0163    Затрча се Сава од Посавља,

0164    Те прескочи камену авлију,

0165    И дружини он отвори врата,

0166    Кад нађоше бега Али-бега,

0167    Пита њега Сава од Посавља:

0168    „Камо, бего, од Коњица Јанко?”

0169    Вели њему беже Али-беже:

0170    „Јанко вам се јесте преставио,

0171    „И ја сам га л’јепо саранио

0172    „По закону вашем ришћанскоме.”

0173    Вели њему Сава од Посавља:

0174    „Кад се, бего, преставио Јанко,

0175    „Кам’ Јанкова три ћемера блага?

0176    „Кам’ Јанково рухо и оружје?”

0177    Тад’ говори беже Али-беже:

0178    „Јанко вам је благо оставио,

0179    „Оставио благо и оружје,

0180    „Кад дођете, да га однесете;

0181    „А рухо сам с њиме укопао.”

0182    Ал’ говори Сава од Посавља:

0183    „Буд си, бего, чоху укопао,

0184    „Ти нијеси сребро укопао:

0185    „Кам’ Јанкова зелена долама,

0186    „На долами тридесет путаца,

0187    „Свако пуце по од литру злата,

0188    „А које је пуце под гроцем,

0189    „Оно јесте од три литре злата,

0190    „И оно се на бурму отвора,

0191    „Те јунаци њиме пију вино?”

0192    Од ина се бегу не могаше,

0193    Већ изнесе зелену доламу;

0194    Ал’ долама крви покапана,

0195    На рамену десном прорезана!

0196    Кад то виђе Сава од Посавља,

0197    Проли Јунак сузе низ образе,

0198    Удари се руком по кољену,

0199    Колико се лако ударио,

0200    На кољену чиста чоха пуче;

0201    Пак тргоше ноже од појаса,

0202    У каблиће бега учинише;

0203    Бијеле му дворе похараше,

0204    Похараше, ватром попалише;

0205    Пак одоше у гору зелену

0206    Јанка жалећ’, себе сјетујући,

0207    Да с’ не држи вјера у Турчину.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Rade od Sokola i Asin-beg