Синесије Живановић
Рођење: 1711. Сентандреја, Хабзбуршка монархија Смрт: 14. март 1768. Арад-Гај, Хабзбуршка монархија

Синесије Живановић (Сентандреја, 1711 — Арад-Гај, 14. март 1768), арадски владика (1751—1768) који се успешно супроставио унијаћењу Срба и Румуна.

Синесије Живановић је рођен око 1711. године у Сентандреји.¹⁾²⁾ Школовао се у Сентандреји. Замонашио се у манастиру Раковцу као ђакон Вићентија Јовановића.³⁾ Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента поставио га је за дворског капелана, а онда за егзарха.⁴⁾ Од 1745. до 1755. административно је управљао Темишварском епархијом.⁵⁾ Био је провинцијал фрушкогорских манастира, па је морао да у Бечу решава имовно-правне односе.⁶⁾ Успео је уз помоћ Павла Ненадовића да обезбеди привилегије за фрушкогорске манастире.⁷⁾ За време боравка у Бечу патријарх му је дао задатак и да ликвидира дугове Илирске хусарске регименте, коју је био успоставио Вићентије Јовановић.⁸⁾ Постављен је 1749. за архимандрита манастира Раковца.⁹⁾ По његовом савету отворена је ћирилска штампарија у манастиру Раковцу за потребе верника Карловачке митрополије.¹⁰⁾

Аустријске власти тражиле су укидање арадске епархије, али заслугом Павла Ненадовића епархија није укинута. Синесије Живановић је 1751. постављен за арадског владику са надлежношћу на арадском, бихорском и халмажском подручју.¹¹⁾ Одмах на почетку свога владичанског рада дошао је у сукоб са унијатским епископом и викаром и са католичким епископом.¹²⁾ Делови Халмажа били су административно прерасподељени Трансилванији или Мађарској, па су у тим деловима локалне власти спречавале Синесију да изврши канонску посету.¹³⁾ У тим деловима утамничено је више православних свештеника.¹⁴⁾ Унијати су уз подршку власти лажно представљали да су се скоро сви Румуни из Халмажа изјаснили као унијати.¹⁵⁾ Хапшени су православни верници, па су тражили заштиту од Синесија и митрополита Павла Ненадовића, који су се онда жалили Вишем суду у Бечу.¹⁶⁾ Била је састављена комисија од представника владе и представника две цркве, па се пред комисијом 1754. показало да су се за унијате изјаснила само четири сељака и три свештеника.¹⁷⁾ Након тога владика Синесије је добио дозволу да посећује подручје Халмажа.¹⁸⁾ У подручју Бихара Синесије је након дозволе Вишег суда дошао 1753. и настанио се у својој резиденцији у Великом Вараду-Веленци под заштитом српских војника.¹⁹⁾ Дуго је све до 1759. чекао дозволу за канонску посету Бихору, а када је добио дозволу поставили су ограничење да га прати један представник власти.²⁰⁾ Посетио је у кратком року 271 место и то је обезбедило коначну победу православља у Бихору.²¹⁾

Приредио је рукопис Сабљака, који је дао да се штампа 1761.²²⁾ Задужбину је подигао у Арад-Гају, а то је био манастир Преподнога Симеона Столпника заједно са епископском резиденцијом.²³⁾ Умро је 14. марта 1768. године у Арад-Гају.²⁴⁾

• Стеван Рајић, Синесије (Живановић) Епископ арадски 1751-1768., Темишварски зборник 3, Нови Сад, 2001, стр. 243—249
• Сава, епископ шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Београд, 1996.

Sinesije Zivanovic