Садржај
Пјотр Лавров
| Пјотр Лавров |
|---|
 Пјотр Алексејевич Лавров |
| Рођење: 18. септембар 1856. Јарослављ, Русија Смрт: 24. новембар 1929. Лењинград, СССР Познат као: филолог, палеограф и професор |
Пјотр Алексејевич Лавров (рус. Пётр Алексеевич Лавров) (Јарослављ, 18. септембар 1856 — Лењинград, 24. новембар 1929), руски филолог, слависта и палеограф, доктор славистике. Био је професор универзитета у Петрограду и Одеси. Проучавао је старе бугарске и српске рукописе, јужнословенске језике и споменике.
Биографија
Пјотр Алексејевич Лавров је рођен 18. септембра 1856. године у Јарослављу. Похађао је школу у Јарослављу.1) Завршио је Историјско-филолошки факултет Универзитета У Москви.2)3) Студирао је код Фјодора Ивановича Буслајева и Николаја Тихонравова.4) Отпутовао је 1885. међу Јужне Словене и ту је претраживао архиве и библиотеке.5) По повратку 1887. написао је и обранио магистарски рад Петар II Петровић Његош и његов књижевни рад.6)7) Након тога постао је приватни доцент на Универзитету у Москви.8) Заједно са другима завршио је 1890. године Бугарско-руски речник, који је започео Александар Лавович Диверну.9) Докторирао је 1893. радом Преглед гласовних и формалних особина бугарског језика.10)
Написао је поред тога Кратку граматику српског језика и Кратку граматику бугарског језика.11) У манастирима Свете Горе, али и у Београду и Софији проучавао је старе бугарске и српске рукописе.12) Издао је 1899. једну књигу апокрифних споменика.13) Завршио је 1895. започети рад Вукола Ундољскога: Климент, словенски епископ.14) Дао је да се одштампа Житије светога Наума Охридскога (1907) и Житије Методијево (1895).15) Постао је 1898. ванредни професор на Универзитету у Одеси, а 1900. постављен је за редовнога професора, најпре у Одеси, а онда и у Петрограду.16)
Активно је учествовао у раду Московског археолошкога друштва, чији је једно време био секретар.17) Учествовао је 1900. у експедицији, коју је подузео Никодим Кондаков у Македонију.18) Предавао је словенске језике на Историјско-филолошком институту.19) Југословенску палеографију предавао је на Археолошком институту.20) Боравио је 1902. године у Прагу и Загребу, посебно проучавајући Шафарикове рукописе у Чешком музеју.21) Највише радова посветио је јужнословенским темама. Занимао се и политиком јужнословенских земаља, па је 1909. написао Анексија Босне и Херцеговине, Балкански савез и Србија и Српско-бугарски спор око Македоније.22)
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 1906.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, том 2, Београд, стр. 616
- ИРАН VI серия 17 (1923) 445–466 (В. Истрин и др.).
- Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979. 209–211 (Р. М. Цейтлин).
- Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 5.