Птолемеј VI Филометор (грч. Πτολεμαῖος Φιλομήτωρ) (186–145. пре Христа), краљ хеленистичкога Египта од 181/180. пре Христа до 145. пре Христа. Наследио је престо као дете, па је као регент најпре владала његова мајка Клеопатра I Сиријка, а онда двојица дворјана Ленеј и Еулеј. Селеукидски краљ Антиох IV Епифан је 170. пре Христа заузео Египат искористивши Птолемејеву малолетност и онда је оставио Птолемеја на трону као своју марионету. Након немира маса је за краља поставила и Птолемејева млађега брата Птолемеја VIII Фискона, који се уз посредништво њихове сестре и Филометрове жене Клеопатра II нагодио 169. пре Христа са старијим братом о заједничкој владавини. Римска дипломатска интервенција спасила их је од нове Антиохове инвазије током 168. пре Христа. Период заједничке власти окончао се 164. пре Христа, када је Птолемеј VI Филометор био присиљен да бежи из Египта. Већ током 163. пре Христа два брата су се договорила да поделе краљевину, тако да је Птолемеј VI Филометор добио Египат и Кипар, а Птолемеј VIII Фискон је добио Киренаику.¹⁾

Син је Птолемеја V Епифана и Клеопатре I Сиријке, која је била ћерка селеукидскога краља Антиоха III Великога. Имао је млађега брата Птолемеја VIII Фискона и сестру Клеопатру II. Када је 181/180. пре Христа умро његов отац Птолемеј V Епифан власт је као регенткиња преузела њена мајка Клеопатра I Сиријка, која је владала у његово име. Током 176. пре Христа умрла му је мајка Клеопатра I, па су регентство преузели двојица дворјана еунуси Ленеј и Еулеј. Оженио се 175. пре Христа за своју сестру Клеопатру II. То је требало да послужи да ојача ауторитет краљевске фамилије, али и да спречи да Клеопатра II буде удана за некога ван Египта.²⁾ Тада су уведени и у династички култ и називани су Theoi Philometor, тј. богови, који воле мајку.

Шести сиријски рат избио је 170. пре Христа. Полибије за почетак рата оптужује Еулеја и Ленеја, два регента младога краља Египта Птолемеја VI Филометора, који су прогласили рат Антиоху, тражећи Коиле-Сирију.³⁾ Пре почетка рата Антиох IV Епифан се жалио Риму да Египат спрема рат и тражио је да обуздају Птолемеја.⁴⁾ Поново је протестовао када је рат већ почео.⁵⁾ Према Ливију, Апијану и јеврејским изворима рат је започео Антиох IV Епифан, који је планирао да заузме Египат и искористи малолетност краља.⁶⁾⁷⁾ Када је почео рат селеукидска војска је напредовала дуж обале и победила је птолемејску војску у бици код Касиоса. Птолемеј VI Филометор је по савету Еулеја побегао бродом са великом количином новца према грчком острву Самотраци,⁸⁾ али заробила га је селеукидска флота. Међутим Антиох му је дозволио да и даље влада као његова марионета. Након тога уследило је примирје и преговори у Египту и Риму, али у то време Римски Сенат је био заузет припремама за Трећи македонски рат. У Александрији су избили немири, свргли су Еулеја и Ленеја и именовали су новога краља Птолемеја VIII Еуергета. По окончању примирја Антиох је извршио инвазију Египта. Најпре је заузео Пелузиј, а онда је опседао Александрију. Током лета и јесени 169. пре Христа обновили су се преговори са више страна у Египту. Египат је одједном имао два брата краља, а на сцену је онда ступила њихова сестра Клеопатра II, која је наговорила своја два брата да владају заједнички.⁹⁾¹⁰⁾ Птолемеј VI је очекивао нову Антиохову офанзиву, па је од Ахајскога савеза тражио да им пошаљу Ликорту и Полибија са 1000 пешака и 200 коњаника.¹¹⁾

Током 168. пре Христа Антиох IV Епифан покренуо је другу инвазију. Послао је и флоту према Кипру, кога је и освојио.¹²⁾ Египатски изасланици покушали су да преговарају са Антиохом тражећи обуставу рата. Међутим Антиох је тражио да му се предају Кипар и египатска капија, а то је био Пелузиј заједно са пелузијским ушћем Нила.¹³⁾ Пре него што је дошао до Александрије срео се са римским изасланицима, на челу са Гајем Попилијем Ленатом, који је од Антиоха је тражио да се повуче из Египта и са Кипра, а у супротноме претио је ратом.¹⁴⁾¹⁵⁾ Око Антиоха је повукао кружну линију у песку и упозорио га да одговори док се налази унутар круга или му иначе прети рат.¹⁶⁾¹⁷⁾ Антиох IV је одлучио да се повуче из Египта.¹⁸⁾

Египтом су након тога Птолемеј VI Филометор владао заједно са својим братом Птолемејем VIII Фисконом и сестром све до 164. пре Христа, када је између два брата избио спор. Дионисије Петосарапис је био утицајни дворјанин и војсковођа, који је покушао да искористи популарност млађега Птолемеја VIII Фискона, па је међу Египћанима раширио вести да Птолемеј VI Филометор намерава да свргне млађега брата.¹⁹⁾ Маса у Александрији изашла је на улице спремна да убије Птолемеја VI Филометора, али оба брата су се појавила и умирила су масу.²⁰⁾ Дионизије је након тога побунио војску у Елеузији, а након пораза од Птолемеја VI подбунио је друге крајеве, па је Птолемеј VI био заузет гушењем побуна. За то време његов млађи брат Птолемеј VIII Фискон окончао је деобу власти и преузео је сву власт крајем 164. пре Христа. Птолемеј VI Филометор је 164. пре Христа побегао на Кипар. Након тога боравио је у Риму, где је тражио и добио подршку. Након неког времена у Александрији је избила побуна против Птолемеја VIII. Током 163. пре Христа дошло је до споразума између два брата, која су поделила Птолемејски Египат, тако да је Птолемеј VI Филометор добио Египат и Кипар, а његов брат Птолемеј VIII Фискон Киренаику. Клеопатра II је поново владала заједно са супругом и братом Птолемејом VI Филометором.

Птолемеј VIII Фискон је око 162. пре Христа отишао у Рим да поред већ добијене Киренаике тражи Кипар.²¹⁾ Тражио је подршку од Сената да добије Кипар тврдећи да на споразум са братом није добровољно пристао.²²⁾ Пошто је тај захтев био у римском интересу подржали су га и одредили су изасланике који би требали да наговоре Птолемеја VI да Кипар препусти млађем брату. Птолемеј VI је указао почаст римским изасланицима, али никако није пристајао да преда Кипар.²³⁾ За то време Птолемеј VIII Фискон је на границама Киренаике и Египта чекао вести са својим крићанским најамницима, а онда је дошло до побуне у Киренаици.²⁴⁾ Устанку су се придружили многи грчки градови, а чак и Фисконов заменик. Птолемеј VIII Фискон је због тога био присиљен да се одрекне Кипра и да спасава и оно што има тј. Киренаику.²⁵⁾ Рим је касније слао другу делегацију поново тражећи од Птолемеја Филопатора, да преда Кипар и раскидајући савез са њим.²⁶⁾ Око 155. пре Христа Птолемејев управник Кипра Архија покушао је да Деметрију I Сотеру преда Кипар за мито од 500 таланата, али откривен је на време.²⁷⁾ Током 154. пре Христа Птолемеј Фискон стигао је у Рим, да би пред Сенатом оптужио Птолемеја Филометора да је на њега послао атентаторе.²⁸⁾ Показивао је ожиљке од рана и жалио се. Сенат му је доделио петорицу римских изасланика, који су требали да му помогну да добије Кипар.²⁹⁾ Јавили су и римским савезницима да пруже помоћ Птолемеју Фискону да добије власт над Кипром.³⁰⁾ Фискон се искрцао на Кипру, али остао је без средстава, а Филометор га је брзом акцијом затворио у кипарски град Лапет, где се Фискон предао.³¹⁾ Птолемеј Филометор опростио је свом брату и још му је обећао ћерку Клеопатру Теу за жену.³²⁾

Претендент на селеукидски трон Александар Бала добио је од 153. пре Христа подршку Птолемеја VI Филометора, Аријарата V и Атала II у свом покушају да свргне Деметрија I Сотера. Највећу подршку пружао му је Птолемеј зато јер је био озлојеђен због Деметријевога покушаја заузимања Кипра. Са најамничком војском и уз подршку Птолемејеве флоте Александар се искрцао у Птолемеиди (Акра) на обали Феникије. Птолемаиду је заузео 153/152. пре Христа.³³⁾ Ту се прогласио краљем селеукидскога царства.³⁴⁾ Када је Александар заузео Антиохију и 150. пре Христа постао краљ Селеукидскога царства тада му је Птолемеј VI Филометор дао своју ћерку Клеопатру Теу за жену.³⁵⁾ Птолемеј је рачунао да ће се на тај начин домоћи Коиле Сирије.

Птолемеј VI Филометор је искористио положај таста, па је почео да заузима приморске градове у Палестини и Феникији, са циљем да те области трајно анектира. Пошто му је зет Александар Бала ратовао са Деметријем II Никатором, онда је Птолемеј VI дошао у Сирију да помогне своме зету.³⁶⁾ У Птолемејиди је Александров министар Амоније покушао да убије Птолемеја.³⁷⁾ Пошто Александар није одмах казнио Амонија Птолемеј му је отказао подршку и тражио је од своје ћерке да се врати у Египат, што је она и учинила.³⁸⁾ Птолемеј је своју ћерку дао Деметрију II Никатору, коме је од тада пружао подршку у рату са Александром Балом.³⁹⁾

Када је Птолемеј дошао до Сирије Александрови саветници Диодот Трифон и Хијеракс побунили су 145. пре Христа становништво Антиохије против Александра Бала и примили су Птолемеја.⁴⁰⁾ Птолемеју су понудили круну, али он се задовољио са Коиле-Сиријом, препуштајући трон Деметрију II Никатору. Птолемеј VI је након тога наговарао народ у Антиохији да приме Деметрија II Никатора, што није било толико лако, јер је његов отац био подоста омражен, али и Александар Бала је био омражен посебно због Амонијеве владавине.⁴¹⁾ Александар Бала је окупио велику војску и након пораза у одлучној бици 145. пре Христа побегао је код Арапа.⁴²⁾ У тој бици Птолемеј је пао са коња и био је смртно повређен. Један од арапских вођа убио је Александра и његову главу послао је Птолемеју, који је и сам брзо након тога преминуо од повреде.⁴³⁾

Са Клеопатром II имао је четворо деце:⁴⁴⁾

• Птолемеј Еупатор, рођен 166. пре Христа, који је кратко време био корегент заједно са својим оцем, али умро је 152. пре Христа
• Клеопатра Теа, рођена око 164. пре Христа. Била је удана за селеукидске краљеве Александра Бала, Деметрија II Никатора и Антиоха VII Сидета. Убијена је око 120. пре Христа.
• Клеопатра III, рођене између 160. и 155. пре Христа. Била је удана за свога стрица Птолемеја VIII Фискона
• Птолемеј VII Неос Филопатор, рођен 152. пре Христа. Убио га је Птолемеј VIII 130. пре Христа

• Полибије, Историје
• Беван, Птолемејиди
• Књиге Макавејске, превод епископа Атанасија
• Јосиф Флавије, Јудејски рат, превод Душан Глумац, Просвета, Београд, 1967.
• Јосиф Флавије, Јеврејске старине
• Тит Ливије
• Апијан, Сиријски ратови
• Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
• J. Whitehorne, Cleopatras, London-New York 1994.

Ptolemej VI Filometor