Корисничке алатке

Алатке сајта


тиберије_семпроније_грах

Тиберије Семпроније Грах

Тиберије Грах или Тиберије Семпроније Грах (лат. Tiberius Sempronius Gracchus) (око 168—133. пре Христа), истакнути народни трибун и римски војсковођа и политичар. Као народни трибун предложио је аграрну реформу, која је угрожавала богате земљопоседнике, па је изазвала велики метеж у Риму. Заступници оптимата, већином сенатори, убили су Тиберија Граха и многе његове присташе. Његову реформу касније је наставио његов брат Гај Грах.1)

Порекло

Тиберије и Гај Грах су били синови Тиберија Граха Старијега и Корнелије Африканске.2) Тиберије Грах Старији је био два пута конзул и два пута је прослављао тријумфе.3) Корнелија Африканска је била ћерка Сципиона Африканца и Емилије Пауле, сестре Луција Емилија Паула Македонца. Тиберију Граху Старијем и Корнелији Африканској родило се 12 деце, али већину деце је изгубила и остали су им само Тиберије и Гај Грах и Семпронија, која се удала за Сципиона Емилијана Африканца.4)

Образовање и карактер

Корнелија Африканска је била изузетно заслужна за добро образовање своје деце. У образовању Тиберија и Гаја Граха помагали су јој истакнути грчки учитељи, реторичар Диофан и филозоф Блосијус, који су имали велики утицај на Тиберија и на његово предлагање аграрних закона.5) Како су одрастали тако с однос између њих и учитеља претварао у пријатељски. Тиберије је био девет година старији од свога брата Гаја Граха и разликовали су се у карактеру, иако су се одгајали и образовали под истим утицајима. Тиберије је био нежан и сталожен, угодна говора и чистога и разрађенога стила приликом обраћања народу.6) Водио је једноставан живот.

Дужности и војна каријера

Чим је одрастао Тиберије је био изабран за аугура. Апије Клаудије Пулхер дивио се младом Тиберију, па му је понудио руку своје ћерке Клаудије Пулхре. Са војном каријером започео је за време Трећега пунскога рата, када је као војни трибун пратио свога шурјака Сципиона Емилијана Африканца.7) Тиберије је био сведок разарања Картагине 146. пре Христа. Са Сципионом Емилијаном је делио шатор и од њега је као најистакнутијега римскога војсковође на лицу места могао да научи практичне лекције војних вештина и командовања.8) Тиберије се истицао по дисциплини и храбрости, тако да је био први, који је прешао непријатељски бедем.9)

Нуманцијски рат

Изабран је за квестора 137. пре Христа.10) Учествовао је 137. пре Христа у Нумантинском рату, где је служио под заповедништвом конзула Гаја Хостилија Манцина у Хиспанији Цитериор.11) Када је конзул Манцин био поражен покушао је да преговара са Нумантинцима, али они му нису веровали, него су тражили гаранције од Тиберија Граха, коме су веровали сећајући се његова оца Тиберија Граха Старијега, који је раније ратовао у истом подручју.12) Тиберије Грах је склопио мировни споразум са Нумантинцима и тако је тада спасио 20.000 римских војника. По повратку у Рим војска је указивала како их је Тиберије Грах спасио сигурнога уништења. Међутим Сенат је сматрао да је то понижавајући мир, а како се једино Манцин сматрао кривим, њега су голога послали Нумантинцима. Сципион Емилијан се заложио за наставак рата против Нуманције и тако је раскинуо мировни споразум, који је Тиберије Грах склопио са Нумантинцима. Био је то изгледа и старт политичкога непријатељства између Тиберија и Сената.

Аграрна криза

Тиберије Грах је тада уживао симпатије и наклоност народа. Гај Грах је навео како је Тиберије по повратку из рата и проласку кроз Етрурију приметио да страни робови обрађују напуштену плодну земљу и чувају стоку.13) Земља, коју су Римљани добили у ратовима постала би јавно добро и доделили би је сиромашнијима, под условом, да плаћају мали порез држави. Међутим богати би истискивали сиромашне нудећи да ће платити више. Због тога је раније били донесени закони Лицинија и Секстија из 367. пре Христа да нико не сме да поседује више од 500 југера земље (1 југер=0,2519 хектара). Међутим богати су касније почели најпре да изигравају закон, а онда и да га отворено крше и да или купују земљу или силом истискују поседнике.14) Сиромашни су били избачени са своје земље. Богатима се више исплатило да се служе робовима него слободним људима, јер робови нису позивани у војску.15) Богати су уз помоћ робова обрађивали своја велика имања, са којих су избацили слободне људе. Број робова је растао, а број слободних људи је стагнирао због сиромаштва, па Рим више није имао довољно војске.16) Гај Лелије Сапијенс је око 140. пре Христа покушао да то исправи, али због отпора сенатора одустао је.

Народни трибун и предлог аграрне реформе

Тиберије Грах је 133. пре Христа био изабран за народнога трибуна. Он је одмах одлучио да покуша да реши тешки аграрни проблем Римске републике. Он није сам саставио аграрне законе, него се о њима саветовао са најугледнијим сенаторима, а међу њима су били његов таст и принцепс Сената Апије Клаудије Пулхер (к. 143. пре Христа), конзул Публије Муције Сцевола и будући понтифекс максимус Публије Лициније Крас Див Муцијан. Имао је подршку моћне групе у Сенату. Тиберије Грах је обновио стари закон Лицинија и Секстија по коме нико не може да поседује више од 500 југера земље, али поред тога је одредио да сваки син сме да поседује још по 250 југера.17) Остатак земље су требали да поделе тријумвири сиромашном народу.18) Требало је изабрати тријумвире, који би обављали расподелу и премеравање вишка богаташке земље преко законски одређенога лимита. Поред тога забранио је продају јавне земље, са чиме се настојало спречити да богати поново долазе до вишка земље.19) Уследиле су жалбе многих, који су се жалили да имају куће на тој земљи, коју треба одузети, па је Грах одлучио да им се за то да правична надокнада. Након тога једни су се жалили да су они свој вишак купили за разлику од других, који су једноставно заузели. Грах је одлучио и да таквима рефундира оно што су платили, само да буде што мањи отпор доношењу закона. Међутим иако је Тиберије Грах учинио бројне уступке није се смиривао отпор аристократије, а посебно Сената новом аграрном закону (Lex Sempronia Agraria). Већина велепоседника били су сенатори, па су они пружили најжешћи отпор новоме закону.20)

Вето Марка Октавија и изгласавање аграрнога закона

Тиберије Грах није консултовао сенат пре предлагања аграрнога закона, па су се сенатори обратили другом народном трибуну Марку Октавију, који је на њихову молбу уложио вето на Тиберијев аграрни закон.21) Тиберије је онда предложио закон следећега дана, али поново је Марко Октавије уложио вето, што је била законски дозвољена процедура. Из дана у дан Октавије је ветом блокирао доношење закона. Због тога је Тиберије издао едикт којим забрањеује све јавне послове док год се не обави гласање о аграрном закону, а својим печатом запечатио је и Сатурнов храм да квестори не би могли да узимају новац из трезора.22) Када је дошао дан за гласање богати су украли гласачке кутије.23) Они, којима је претило да законом изгубе део земље ковали су заверу и покушавали су да унајме људе, који би убили Тиберија. Конзули су с друге стране на кољенима молили Тиберија да због мира одустане од својих закона и да случај преда Сенату.24) Пошто у Сенату његов закон није пролазио Тиберије се поново обратио народној скупштини, али ту се суочавао са Октавијевим ветом. Изјавио је да ће на гласање ставити закон, али и положај Марка Октавија као народнога трибуна у случају супростављања. То је био први незаконити Тиберијев потез да ставља на гласање смену другога трибуна.25) Октавије је поново ставио вето на закон, па је онда Тиберије сазвао народ да гласају о Октавијевом звању. Најпре је сменио Октавија, а онда је ставио на гласање аграрни закон. Аграрни закон је на крају био изгласан.26)

Отежано спровођење закона

Након проглашења закона одређена је трочлана комисија (тријумвири) за спровођење закона и расподелу земље, а то су били: Тиберије Грах, Апије Клаудије Пулхер и Гај Грах.27)28) Уместо Октавија изабран је нови народни трибун Тиберијев клијент Мумије. Тиберију Граху је за спровођење аграрне реформе требао новац да обештети једну категорију богаташа, али Сенат му је скресао трошкове, као меру опструкције новога закона.29) Међутим управа тада када је био без новца умро је 133. пре Христа Атал III Филометор, који је тестаментом завештао Пергам римском народу.30) Тиберије је тада тражио да се Аталов новац даде грађанима, који су добили јавну земљу да им се помогне да образују стада и да обрађују земљу. То је био нови Tиберијев удар на уставно уређење, јер је традиционално Сенат био одговоран за расподелу новца и за вањске послове.31) Тиберије Грах је тада био на врхунцу моћи.

Тиберијева друга кандидатура за трибуна

Аристократе су шириле гласове да Тиберије Грах након окончања мандата неће добро проћи, јер је погазио свету и неприкосновену трибунску власт, односно незаконито је Марка Октавија лишио трибуната.32) Тиберијеви пријатељи су сматрали да треба и други пут да се кандидује за трибуна, јер би у супротном могло да се деси да пониште његове законе. Није било незаконито да неко два пута узастопце буде биран за народнога трибуна, али такав преседан је учињен 200 година раније када је трибунат имао другачију функцију.33) Имао је поред тога намеру да донесе нове законе, о смањењу трајања војне службе и закон којим би омогућио и да поред сенатора и витезови могу да буду судије.34) Желео је на сваки начин да умањи моћ Сената. Када је дошло време гласању почетак гласања није ишао у прилог Тиберију, јер су многи његови гласачи обављали пољске радове, па су његови пријатељи прибегли злоупотреби продуљивши време гласања, распустивши скупштину и поново је сазвавши следећи дан.35) Тиберије је искористио одгоду да придобије своје гласаче да изађу на гласање тврдећи им да непријатељи намеравају да га убију.36) Током следећега дана гласање је почело у прилог Тиберија, па су се аристократе противиле и говориле да је незаконито да неко буде два пута узастопце народни трибун.37) Због спора око тога гласање је опет одложено за један дан. Тиберије је придобијао народ, који се преко ноћи окупио око његове куће да би спречили евентуални непредвиђени напад на њега.

Тиберијева смрт

Током ноћи Тиберије је окупио присташе и одредио им да у случају потребе и на дати знак заузму Капитол и део скупштине.38) Следећега јутра започело је гласање, али кад су богаташи поново почели да указују на незаконитост и да спречавају гласање тада су Тиберијеве присташе палицама и моткама растерали богаташе са скупштине.39) Пренели су се нетачни гласови. Сенат се састао и није успео да наговори конзуле да спасу Републику од Тиберија, па су сами одлучили да наоружају робове и пријатеље и да им је циљ да се реше Тиберија Граха.40) Сенаторе и њихове наоружане присташе предводио је понтифекс максимус П. К. Сципион Насика Серапион, конзул 138. пре Христа. Тврдио је да Тиберије намерава да постане краљ Рима, а он је онда предводио сенаторе и њихове присташе у одећи понтифекса максимуса као знак да намерава да обави жртвовање за добро Римске републике. Народ се повлачио пред сенаторима због њиховога угледа. Напали су и убили или претукли много Тиберијевих присташа. Убили су тада Тиберија и око 300 његових присташа.

Значај

Неоправдана употреба силе од стране Сената испровоцирана је бројним поступцима Тиберија Граха.41) Он је занемаривао право да се најпре дискутује о законским предлозима пре њиховога доношења.42) Осим тога умешао се у финансије и вањске послове, који су по надлежности припадали Сенату.43) Тиберије је поред тога смењивао другога народнога трибуна. С друге стране сама функција народних трибуна се временом изменила. Народни трибуни су најпре задобили право вета да би заштитили народ од доминације патриција. Међутим право вета су народни трибуни почели да користе против народа, а у корист богаташа.44) Осим тога тражећи поновни избор народних трибуна Тиберије је отварао пут демагогији. Сенат је на Тиберијеве провокације одговорио насиљем и на тај начин покренут је процес грађанских ратова у којима је нестала Римска република.45)

Литература


Tiberije Sempronije Grah

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3) , 4)
Плутарх Тиб. Грах 1
5) , 13)
Плутарх Тиб. Грах 8
6)
Плутарх Тиб. Грах 2
7) , 8) , 9)
Плутарх Тиб. Грах 4
10) , 11) , 12)
Плутарх Тиб. Грах 5
14) , 15) , 16)
Апијан Грађ. ратови 1.7
17) , 18)
Апијан Грађ. ратови 1.9
19)
Апијан Грађ. ратови 1.10
20)
Scullard стр. 22
21)
Апијан Грађ. ратови 1.12
22) , 23)
Плутарх Тиб. Грах 10
24) , 25)
Плутарх Тиб. Грах 11
26)
Плутарх Тиб. Грах 12
27)
Плутарх Тиб. Грах 13
28) , 29)
Апијан Грађ. ратови 1.13
30) , 32)
Плутарх Тиб. Грах 14
31)
Scullard стр. 23
33) , 41) , 42) , 43)
Scullard стр. 24
34) , 35)
Плутарх Тиб. Грах 16
36)
Апијан Грађ. ратови 1.14
37) , 38) , 39)
Апијан Грађ. ратови 1.15
40)
Плутарх Тиб. Грах 18
44) , 45)
Scullard стр. 25
тиберије_семпроније_грах.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/05 21:56