Добро дошли на Српску енциклопедију

Придеви

Придеви, несамосталне, променљиве врсте речи, које стоје уз, најчешће испред именицa и ближе их одређују. Са именицама уз које стоје слажу се по роду, броју и падежу. Осим тога придеви имају свој вид: одређени и неодређене, док неки придеви имају и могућност поређења. Служба придева у реченици може бити атрибутска или предикатска.1)

Основа придева

Придеви су најчешће изведене речи и добијају се од именичне основе или коренских придева на које се додају творбени наставци. Неизведени или коренски придеви су једнозначне речи и њих је у српском језику има мало (стар, леп, брз, лак).

Основа придева може се видети одбацивањем наставка -а у женском или наставка -о у средњем роду. Код мушког рода долази до гласовних промена додавањем непостојаног а (добар - добра - добро) и преласком л у о (весео - весела - весело).2)

Речца не увек се пише састављено с придевом уз који стоји (невелик, неприродан, незрео, неписмен)

Подела придева према значењу

Према значењу, придеви се могу поделити на:3)

  • описне
  • присвојне
  • градивне
  • месне
  • временске

Описни придеви

Описни или квалитативни придеви исказују особине појмова означених именицом.4) Они одређују кавав је неко или кавко је нешто.

  • добр човек
  • сунчан дан
  • лоша срећа
  • велики јунак
  • магични штапић
  • летећи тањир

Присвојни придеви

Присвојни или посесивни придеви означавају коме или чему припада именички појам, односно одређују бића и предмете по припадности. Присвојни придеви изведени од властитих именица различито се пишу. Када се граде од властитих именица додавањем наставака -ов (Јованов), -ев (Милошев), -ин (Јеленин), пишу се великим почетним словом, а када се граде од присвојних придева који означавају имена места, додавањем наставака -ски (смедеревски), -чки (бачки), -шки (нишки), пишу се малим словима.5)

Градивни придеви

Градивни придеви одређују од чега је састављен именички појам, односно њихов састав.6) Настали су од градивних именица.

  • златан прстен
  • сребрна медаља
  • дрвена грађа
  • воштане свеће
  • метална дршка
  • порцелански тањири
  • гумене бомбпоне
  • мермерне плочице

Месни придеви

Месни придеви одређују место где се налази именички појам,7) односно одакле је:

  • леви џеп
  • десни бок
  • горњи ред
  • доња палуба
  • источни блок
  • западне земље
  • почетни положај
  • крајње време
  • тамошњи људи
  • овдашњи обичаји

Временски придеви

Временски придеви означавају време на које се односи именички појам,8) односно казују од када је нешто.

  • данашње новине
  • зимски распуст
  • летње врућине
  • преподневни сати

Придевски вид

Описни и градивни придеви имају два облика:9)

  • одређени вид за означавање особина именица које су претходно поменуте или одређене самим својим значењем. За одређени вид поставља се питање који? Завршава се наставком -и у номинативу једнине мушког рода. Користи се:
    • у синтагмама са показним заменицама овај шарени шал
    • код вишечланих имена или назива: Нови Београд, Мали Мокри Луг
    • код вишечланих израза са описним придевом који представља устаљени назив или устаљену титулу: бели слез, ванредни професор
  • неодређени вид за означавање особина неодређеног, први пут поменутог именичког појма (бића или предмета). За неодређени вид поставља се питање какав? Неодређени вид придева нема наставак -и у номинативу једнине мушког рода, већ се завршава на неки сугласник. Користи се у:
    • именском делу предиката с помоћним (тањир је празан, дечак је добар) или полупомоћним глаголом (постаје досадан, изгледа задовољан, прави се наиван)
    • предикативном атрибуту: живот води буран
    • апозитиву: март, кишовит и ветровит, донесе нам поплаве

Данас су разлике између одређеног и неодређеног вида сачуване само у номинативу и у акузативу ако се он поклапа са номинативом једнине мушког рода, док се разлика код женског и средњег рода одражава само по акценту.10) Данас је у говору чешће у употреби одређеног вид.

Оба вида има већина описних, као и градивни придеви мушког рода. Међутим, немају сви придеви оба вида. Само одређени придевски вид имају:11)

  • придеви који се завршавају на -ски, -чки, -шки, -ји, -ни, -шњи, -ћи
  • компаратив и суперлатив код поређења придева

Неки придеви имају само неодређени придевски вид, међу њима су присвојни придеви који се завршавају на -ов, -ев и -ин,12) временски и месни месни придеви (некадашњи, данашњи).

Неодређени и одређени вид придева се различито мењају по падежима.

Поређење придева

Поређење, компарација или степеновање придева је промена описних придева по степену особине коју означавају. Поређење је могуће само за описне придеве. У случају да придев означава особину која не може да се пореди, он нема компарацију13) (мртав, главни, мутав, го). Градивни придеви немају степене поређења,14) поређење градивних придева је могуће само у случају када не означавају материју, већ имају метафорично значење15) (Он је дрвенији од свог брата). Разликују се три степена поређења придева:

  • позитив
  • компаратив
  • суперлатив

Позитив

Позитив је основни облик придева. Ако се придевом само исказује присуство неке особине код именице уз коју придев стоји,16) онда се придев налази у свом основном облику, односно позитиву.

Компаратив

Компаратив је први степен поређења придева. Користи се за поређење два појма и означава да један од та два појма има израженије присуство неке особине.17) Користи се у конструкцијама:18)

  • од + генитив
    • Црни хлеб је бољи од белог.
  • него + номинатив, када је други појам нека прилошка одредба
    • Хлеб из пекаре је бољи него из продавнице.
  • апсолутни компаратив да ублажи особину исказану придевом
    • Било је неких мањих проблема.

За грађење компаратива придева постоје три наставка (суфикса): -ији, -ји, -ши.19)

Наставак -ији (-ија, -ије) се користи код двосложних и вишесложних придева (срећан → срећнији, округао → округлији), као и код једносложних придева с кратким самогласником у основи (мио → милији, сит → ситији).20)

Наставак -ји се додаје код једносложних придева са дугим самогласником. После додавања, долази до јотовања:

  • драг + ји → дражи
  • љут + ји → љући
  • јак + ји → јачи
  • сув + ји → сувљи

или јотовања и једначења сугласника по месту настанка (творбе).21)

  • густ + ји → гусћи → гушћи
  • тесн + ји → тесњи → тешњи

Наставак -ши у српском језику се користи само код три придева:22)

  • лепши
  • мекши
  • лакши

Суперлатив

Суперлатив је други степен поређења.23) Означава да један именички појам има најизраженије присуство неке особине међу свим појмовима с којима се пореди.24) Суперлатив се добија додавањем префикса нај- на компаратив. Префикс нај има дуг вокал, који је увек наглашен, а дуги придеви осим нагласка на префиксу имају и нагласак и на основи придева.25)

Префикс нај увек се пише састављено са придевом, чак и када придев почиње словом ј, и у том случају се слово ј пише два пута.

  • најјаснији
  • најјачи
  • најједноставнији
  • најјефтинији

Неправилна компарација

Код неправилне компарације, компаратив и суперлатив се граде са измењеном или сасвим другом основом од позитива:26)

Придеви зао, рђав и лош имају и правилну компарацију

  • лош → лошији → најлошији
  • зао → злији → најзлији
  • рђав → рђавији → најрђавији.

Литература

  • Радојко Гачевић, Милан Тасић, Српски језик - приручник за основну школу, уредник Милош Јевтић, Београдска књига, 2009, ИСБН 978-86-7560-263-2
  • Иван Клајн, Граматика српског језика, уредник Светлана Стипчевић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005, ИСБН 86-17-13188-8
  • Милош Милошевић, Граматика српског језика, Змај, Београд, 2007, ИСБН 978-86-489-0598-7
1) , 14) , 23)
Милош Милошевић, 2007, стр. 34
2)
Иван Клајн, 2005, стр. 69
3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 52
11) , 12)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 53
13) , 15) , 16) , 17) , 24)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 55
18) , 19) , 20) , 21)
Иван Клајн, 2005, стр. 75
22) , 25) , 26)
Иван Клајн, 2005, стр. 76
Штампање