Именице

Именице, променљиве, самосталне врсте речи, које означавају жива бића, предмете, појаве и појмове свега што постоји или што се замишља. У српском језику именице могу бити женског, мушког или средњег рода и слажу се по роду, броју и падежу са другим именским речима, које уз њих стоје.1)

Род именица

Именице могу бити:2)

  • мушког рода: означавају бића мушког рода, завршавају се на сугласник или на нулти морфем: отац, син, унук, брат, муж, учитељ, коњ, лав, вук
  • женског рода: означавају бића женског рода, завршавају се на -а или на нулти морфем: жена, сестра, баба, тетка
  • средњег рода: означавају млада или незрела бића, завршавају се на -е/-о: дете, маче, теле, пиле, чедо

Именице имају природни и граматички род. Граматички род означава врсту промене именице кроз падеже, док природни род означава припадност по одређеном полу.3)

Када је именица означава живо биће треба водити рачуна о природном и граматичком роду. Тако на пример у реченици:

  • Он је велика свађалица.

природни род заменице он је мушки, али је граматички род речи свађалица женски, тако да придев уз именицу стоји у женском роду.4)

Граматички род имају и именице које означавају неживе ствари и у том случају род добијају према свом облику,5) односно према наставку на који се завршавају у свом основном облику (номинативу). Тако на пример именице:6)

  • именице на нулти морфем: зид, камен, храст су мушког рода јер имају исте завшетке као и именице мушког рода: син, унук, брат
  • именице које се завршавају на -а: зграда, врата, столица су женског рода јер имају исте завршетке као и именице женског рода: жена, ћерка, сестра
  • именице које се завршавају на -е/-о: поље, дугме, јело, село, небо, су средњег рода јер имају исте завршетке као и дете.

Пошто ове именице добијају род према облицима именица природних родова, њихов се род назива граматички. Придеви уз именице слажу се по граматичком роду: лепа кућа, висок храст, плаво небо.7)

Међутим ова правила у вези граматичког рода у српском језику нису увек доследна, пошто постоје именице које по природном полу припадају једном роду, док су им завршеци типчни за неки други род, а придеви уз њих се мењају према природном роду.8) Тако на пример:

  • именице тата, деда, судија, владика имају женске завршетке и њихов граматички род је женски, а по природи припадају мушком роду, па придеви уз њих имају наставке мушког рода: добар тата, весео деда, праведан судија, веран владика
  • именице Спасоје и Марко се завршавају на -е/о:, али су природно мушког рода, и имају завршетке именица мушког рода (на нулти наставак)
  • именице ноћ, љубав, радост су именице са нултим завршетком, а придеви уз њих стоје у женском роду

Број именица

Према броју, именице имају облик за једнину, када означавају једну јединку или за множину, када означавају више јединки, односно,9) у српском језику постоје два граматичка броја: једнина и множина.10) Постоје посебни наставци за облик за једнину и за множину. Именице које имају само наставке за једнину називају се лат. singularia tantum. У ову групу спадају:11)

  • лична имена
  • збирне именице које се завршавајау на -ад: телад
  • апстрактне именице: туга, бог, здравље
  • неке заједничке именице: злато, сребро

Именице које имају само наставке за множину називају се лат. pluralia tantum. У ову групу спадају:12)

  • нека географска имена: Карловци (име града добијено по множини становника), Страгари, Вреоци (име насеље настало по множини извора воде - врела)
  • неке заједничке именице:
  • неке именице женског рода: јасле, гусле, новине, наочари, богиње (назив болести)
  • неке именице средњег рода: плућа, леђа, уста, прса

У српском језику некада су постојали посебни облици за две јединке, такозвана двојина (дуал). Међутим, од њих су у савременом језику остали само неки облици код неких именица. Тако на пример именице: око, рука, нога, слуга у генитиву множине немају наставак -а, и гласе: очију, руку, ногу, слугу, за разлику од других именица истог типа, као што је то случај са: село - села, кућа - кућа.13)

Врсте именица

Према значењу именице могу бити:

  • Властите именице
  • Заједничке именице
  • Збирне именице
  • Градивне именице
  • Мислене или апстрактне именице

Властите именице

Властите или личне именице могу бити:14)

  • имена људи
  • имена животиња, осим ако нису добијена по боји
  • имена географских појмова: земаља, области, насељених места, река, планина
  • имена небеских тела

Властите именице се пишу великим почетним словом. По правилу имају само облик једнине, осим у случају да више појединачних појмова имају исто име.15)

Заједничке именице

Заједничке или опште именице означавају имена бића, предмета или појава, који имају заједничке особине:16) ветар, камен, оловка, брат, сестра.

Збирне именице

Збирне или колективне именице својим обликом једнине означавају и множину:17) лишће, жбуње, грање, камење, деца, господа, живина, пилад.

Збирне именице немају облике множине, јер већ у једнини означавају множину.18)

Градивне именице

Градивне именице и својом најмањом количином означавају ону највећу:19) вода, уље, жито, вино, песак, земља, злато, сребро, олово, мермер, вода.

С обзиром да означавају неодређену количину, градивне именице немају множину, осим када означавају различите врсте исте материје: вина, воде.20)

Мислене именице

Мислене или апстрактне именице означавају нешто што није конкрентно и што не може бити избројано, ни измерено:21) љубав, радост, туга, част, стрепња, страх, лепота. У ову групу спадају и све глаголске именице: севање, копање, сеоба, деоба, вожња.22)

Деклинација

Деклинација је промена именица по падежима у оба броја (једнина и множина).23) То је општа особина именица, а различити облици именица називају се падежни облици.24)

Мада у српском језику постоји седам падежа у једнини и множини, немају све именице четрнаест различитих облика, већ су неки облици једнака, а падеж се одређује према њиховој функцији у реченици. Тако су по облику једнаки:25)

  • датив и локатив једнине
  • датив, локатив и инструментал множине
  • вокатив и номинатив једнине именица средњег рода
  • вокатив и номинатив множине именица свих родова
  • акузатив једнине и номинатив једнине код именице средњег рода
  • акузатив множине и номинатив множине код именица женског и средњег рода

Литература

  • Радојко Гачевић, Милан Тасић, Српски језик - приручник за основну школу, уредник Милош Јевтић, Београдска књига, 2009, ИСБН 978-86-7560-263-2
  • Иван Клајн, Граматика српског језика, уредник Светлана Стипчевић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005, ИСБН 86-17-13188-8
  • Милош Милошевић, Граматика српског језика, Змај, Београд, 2007, ИСБН 978-86-489-0598-7
  • Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика - I - IV разреда средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1992.
1) , 15)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 48
2) , 5) , 9) , 11) , 12)
Милош Милошевић, 2007, стр. 29
3) , 18) , 20) , 22) , 23)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 49
4)
Иван Клајн, 2005, стр. 47
6) , 7)
Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, 1992, стр. 71
8) , 10) , 13)
Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, 1992, стр. 72
14) , 16) , 17) , 19) , 21) , 24)
Милош Милошевић, 2007, стр. 30
25)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 51
Штампање