Добро дошли на Српску енциклопедију

Акценат

Акценат (лат. accentus — песма, запевање додато говору), нарочито истицање јачине и висине једног слога у речи. Ово наглашавање има три елемента: јачину, висину и трајање. Носилац акцента је слог. Акценат се бележи на самогласнику (А, Е, И, О, У) или сонанту Р, који је носилац слога.1)

Четвороакценатски систем

У обичном тексту акценти се не бележе, већ се пишу само у случају да може доћи до нејасноћа, због промене смисла реченице. Српски језик користи четвороакценaтски систем. Акценти се разликују по квалитативној основи, односно интонацији, по којој могу бити улазни и силазни и по квантитативној основи, односно трајању, по којој се разликују дуги и кратки. Ова четири акцента се бележе графичким ознакама:2)

Краткосилазни акценат се обележава знаком ˵. Слог који ниси овај акценат се изговара кратко, а његова јачина и висина тона нагло и једновремено падају, као код речи: нȍге, па̏с, при̏јатељ.

Краткоузлазни акценат се обележава знаком ˴. Изговара се кратко, а висина тона расте, док јачина опада пре завршетка изговорања, као у речима: нòга, капѐтан.

Дугосилазни акценат се обележава знаком . Изговара се дуго, тако да је тон на почетку висок, а затим упадњиво опада, једновремено са јачином изговора: рŷке, си̑н, пе̑ћ.

Дугоузлазни акценат се обележава знаком . Изговара се дуго, висина тона стално расте, а јачина изговора готово се не може пратити: рýка, пе́сак, гла́ва.

Неке речи са истим гласовним склопом, могу се међусобно разликовати само по акценту, као на пример: лŷк (поврће) и лу̏к (део кружнице или оружје) или гра̏д (атмосферска падавина) и гра̑д (насељено место).3) Чак и стране речи имају акценте.4)

Силазни акценти могу да стоје на једносложним речима или на првом слогу вишесложних речи. Узлазни акценти стоје како на једносложним речима, тако и на било ком слогу випесложних речи, осим на последњем, који не може бити акцентован.5)

Правила за одређивање акцента речи

  • утврдити број слогова у речи
  • одредити слог у речи који се најгласније изговара6)
  • утврдити да ли је слог кратак или дугачак (квантитет)7)
  • одредити тон, односно да ли је интонација силазна или узлазна8)

Акцентска правила у српском језику

  • на првом слогу могу стајати сва четири акцента, на осталим слоговима могу стајати само узлазни акценти, а последњи слог у речи никад није акцентован9)
  • вишесложне речи на унутрашњем слогу могу само да имају кратко и дугоузлазне акценте
  • силазни акценти могу стајати само на првом слогу у речи10)
  • на једносложним наглашеним речима могу стајати само силазни акценти11):
    • краткосилазни акценат: сȁн, лȁв, здрȁв пр̏ст, вр̏т
    • дугосилазни акценат: да̑н, ко̂ст, са̑т, тр̑н, зи̑д, фи̑н, бро̑д

Клитике

Клитике су неакцентоване речи које у реченици стоје испред или иза акцентованих речи и са њима чине акценатску целину.12) То могу бити:13)

  • проклитике су неакцентоване речи које стоје испред акцентоване речи са којом чине акценатску целину. У функцији проклитика могу бити предлози, везници и речца не.14) Пример:
    • Отишао је | са сестром | да гледа | у биоскопу | филм.
  • енклитике су неакцентоване речи које стоје иза акцентоване речи са којом чине акценатску целину.15) На пример:
    • Хоћеш ли ми | рећи како ти се | чини филм?

У функцији енклитика могу бити:16)

  • облици помоћних глагола (јесам, хтети, бити)
  • облици личних заменица (у генитиву - ме, те, га, је, нас, вас, их, дативу - ми, ти, му, јој, нам, вам, им и акузативу - ме, те, га, њ, је, ју, нас, вас, их)
  • повратна заменица (се)
  • упитна речца (ли)

Аценaтску целину могу чинити:17)

  • једна акцентована реч
  • неакцентована реч испред и акцентована речи
  • акцентована реч испред и неакцентована реч иза

Послеакцентска дужина

Исто као што наглашени слогови могу бити кратки или дуги, тако и ненаглашени слогови у српском језику могу бити кратки или дуги. Кратак ненаглашени слог може доћи после дугог или кратког наглашеног слога, док дуги ненаглашени слог може стајати само после акцентованих слогова и у том случају се обележава се равном водоравном цртом: ра̑днӣк, дѐво̄јка, мо̀рна̄р,18) жи́вӣмо, сѐља̄к, ди̏на̄ри.

Литература

  • Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, уредник Зоран Колунџија, Прометеј, Нови Сад, 2008, ИСБН 978-86-515-0482-5
  • Милош Милошевић, Граматика српског језика, Змај, Београд, 2007, ИСБН 978-86-489-0598-7
  • Радојко Гачевић, Милан Тасић, Српски језик - приручник за основну школу, уредник Милош Јевтић, Београдска књига, 2009, ИСБН 978-86-7560-263-2
1)
Иван Клајн, Милан Шипка, 2008, стр. 38
2) , 5)
Милош Милошевић, 2007, стр. 14
3) , 13) , 18)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 39
4) , 12) , 14) , 15) , 16) , 17)
Милош Милошевић, 2007, стр. 15
6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 38
Штампање