Корисничке алатке

Алатке сајта


гласовне_промене

Гласовне промене

Гласовне промене, настају када при променама именичких речи кроз падеже, глагола кроз глаголске облике или при творби речи дођу у додир различити гласови који до тада нису били заједно. Као резулат гласовних промена долази до измене различитих гласова у истој речи.1) Модерна граматика гласовне промене означава термином алтернацијa2) (лат. alteratio — смењивање, промена, од лат. alter — други).3)

Гласовни закони

Ако се гласовна промена врши увек када за то постоје услови она се сматра гласовним законом. Гласовни закони се могу поделити на оне који су увек активни и оне који су ограничени временски, пошто су важили само током одређеног времена у прошлости. Српски језик је резултат ових промена с обзиром да након престанка важења закона на новонастале речи такви закони нису примењивани. Постоје и закони који су територијално ограничени јер се односе само на одређене дијалекте у српском језику.4)

Једначење сугласника по звучности

Када се у једној речи, један до другога, нађу два сугласника различита по звучности долази до њиховог уједначавања тако што се први једначи према другом.5) Када је звучни сугласник испред безвучног он прелази у свој безвучни парљак, а безвучни сугласник испред звучног прелати у свој звучни парњак. Звучно безвучних парова има седам: Б-П, Г-К, Д-Т, Ђ-Ћ, Ж-Ш, Џ-Ч, док се звучни сугласници који немају свог парњака, (Ф, Х, Ц) се не мењају, али утичу да се звучни сугласник испред промени у безвучни.6)

  • звучни: Б Г Д Ђ Ж З Џ
  • безвучни: П К Т Ћ Ш С Ч Ф Х Ц

Самогласници и сонанти не доводе до промена, тако да се безвучни сугласници испред њих не мењају.7)

Примери гласовних промена по звучности:

  • звучно Б прелази у безвучно П:
  • роб + ство = ропство; враб + ци = врапци; зеб + сти = зепсти
  • звучно Г прелази у безвучно К:
  • друг + чији = друкчији; бег + ство = бекство
  • безвучно П прелази у звучно Б:
  • топ + џија = тобџија
  • звучно З прелази у безвучно С:
  • из + певати = испевати, раз + певати = распевати, с + богом = збогом, из + порука = испорука
  • безвучно С прелази у звучно З
  • гриз + ти = гристи;; тас + бина = тазбина
  • звучно Д прелази у безвучно Т:
  • над + певати = натпевати; од + певати = отпевати; од + крити = открити, сват + ба = свадба
  • безвучно Т прелази у звучно Д:
  • женит + ба = женидба
  • звучно Ђ прелази у безвучно Ћ
  • жеђ + ца = жећца; риђ + каст = рићкаст
  • Ж прелази у Ш
  • теж + ка = тешка; држ + ка = дршка; теж + ка = тешка
  • Ш прелази у Ж:
  • друш + ба = дружба
  • К прелази у Г
  • бурек + џија = бурегџија
  • безвучно Ч прелази у звучно Џ
  • врач + бина = браџбина
  • безвучни сугласник Ц нема свог парњака, али утиче да звучни сугласник испред пређе у безвучни парњак:
  • под + ценити = потценити

Одступања

Постоје и изузеци, када се не бележи једначење сугласника по звучности у говору, када:8)

  • Д стоји испред С и Ш: градски, председник, представа, сродство, судство, предшколски, одшетати, одштампати, подшишати
  • Ђ стоји испред -ство: вођство
  • у домаћим сложеницама како не би изгубиле смисао: предтакмичење, подтекст, предтурска, изнадпросечан
  • у сложеницама: драгстор, јурисдикција, лифтбој, нокдаун, Шведска. Међутим, до једначења сугласника по звучности долази код њихових префикса, као на пример: об + струкција = опструцкија

Једначење сугласника по месту грађења (творбе)

Када се два сугласника различита по месту грађења (изговора, творбе или артикулације) нађу у непосредној близини, они се једначе.9)

Сугласници по месту настанка (творбе):

  • задњонепчани: К Г Х
  • предњонепчани:
    • тврди: Ч Џ Ж Ш
    • меки: Ј Љ Њ Ћ Ђ
  • надзубни: Р Л Н
  • зубни: З С Д Т
  • уснени:
    • двоусни: П Б М
    • једноусни: В Ф

По овом правилу:

  • зубни сугласници С и З се једначе са предњонепчаним сугласницима Ш и Ж, ако се нађу испред предонепчаних сугласника (Ћ, Ђ, Ч, Џ, Ш, Ж, Љ, Њ)
  • надзубни сугласник Н се једначи са двусним сугласником М, када се нађе испред двоусног сугласника Б или П10)
  • задњонепчани сугласник Х се једначи са предњонепчаним сугласникиом Ш када се нађе испред предњонепчаних Ч и Ћ.

Примери

  • Зубни сугласник С прелази у предњонепчани сугласник Ш:
  • нос (од носити) + ња = ношња (с + њ = шњ)
  • пас + че = пашче
  • Зубни сугласник З прелази у предњонепчани сугласник Ж :
  • паз + љив = пажљив (з + љ = жљ)
  • воз + ња = вожња (з + њ = жњ)
  • Надзубни сугласник Н прелази у двоусни сугласник М:
  • зелен +баћ = зенембаћ (н + б = мб)
  • стан + бени = стамбени (н + б = мб)
  • прехран + бени = прехрамбени (н + б = мб)
  • Задњонепчани сугласник Х прелази у предњонепчани сугласник Ш:
  • орах + чић = орашчић (х + ч = шч)

Постоје случајеви у којима су пре једначења сугласника по месту изговора врше неке друге гласовне промене:11)

  • јотовање:
    • лист + је = лисће (т + ј = ћ) = лишће (с + ћ = шћ)
    • грозд + је = грозђе (д + ј = ђ) = грожђе (з + ђ = жђ)
    • чезн + ја = чезња (н + ј = њ) = чежња (з + њ= жњ)
    • дрхт + јем = дрхћем (т + ј = ћ) = дршћем (х + ћ = шћ)
    • маст + ју = масћу (т + ј =ћ) = машћу (с + ћ = шћ)
    • чезн + ја = чезња (н + ј = њ) = чежња
  • једначење сугласника по звучности:
    • без + частан = бесчастан (з + ч = сч) = бешчастан (с + ч = шч)
    • образ + чић = обрасчић (з + ч = сч) = обрашчић
    • из + чупати = исчупати (з + ч = сч) = исшчупати (с + ч = шч)
    • из + читати = исчитати (з + ч =сч) = ишчитати (с + ч = шч)
    • раз + чешљати = расчешљат (з + ч = сч) = рашчешљати (с + ч = шч)
  • палатализација:
    • свеск + ица = свесчица (к + и = чи) = свешчица (с + ч = шч)
    • даск + ица = дасчица = дашчица (с + ч = сш)

Након једначења сугласника по месту настанка, често долази до губљења сугласника.

Изузеци

До једначења сугласника по месту настанка не долази:

  • у сложеницама у којима се први део речи завршава са С или З, а други почиње на Љ или Њ:
    • раз + љутити = разљутити, из + љубити = изљубити, сљуштити, изњушкати
  • у ијекавском дијалекту, када су С и З испред Љ и Њ, који су настали јотовањем:
    • сљедећи, посљедњи, насљедник, сњег, сљепоћа
  • у сложеницама у којима се први део речи завршава са Н, а други део почиње на Б и П:
    • један + пут = једанпут, црн + пураст = црнпураст, стран + путица = странпутица, маскенбал
  • код речи страниог порекла:
    • бомбона, импулс, император, имперфекат, импресија, помфрит, Канбера (главни град Аустралије)

Палатализација

Палатализација (од лат. palatalis — палатал, од лат. palatum — непце) (умекшавање сугласника)12) је гласовна промена у којој задњонепчани сугласници К, Г, Х, у творби речи испред самогласника Е и И и непостојаног А, прелазе у предњонепчане сугласнике или палатале Ч, Ж, Ш. Резултат ове гласовне промене је и промена сугласника Ц и З у Ч у Ж.13)

Јавља се у:

  • вокативу једнине мушког рода:
    • јунак + е = јуначе,
    • друг + е = друже
    • дух + е = душ, сиромах + е = сиромаше
    • Месец + е = Месече
    • зец + е = зече
    • витез +е = визеже, кнез + е = кнеже, ловац + е = ловче
  • презенту глагола:
    • пећи = пек + ем = печем, круг + ити = кружити, снег + ити = снежити, грех + ити = грешити, мук + ити = мучити
  • творби речи испред Е, И, непостојаног А:
    • књиг + ара = књижара, прах + ак = прашак, слога = сложан, туга = тужан, облак = облачан, прах = прашен, ух + и = уши, дец + ица = дечица, птиц + ица = птичица
  • присвојни придеви изведени од личних имена који се завршавају на -ица
    • Душичин, Миличин, Славичин, Новичин, Перичин

Одступања

Палатализација се не врши у:

  • присвојним придевима који завршавају на -ин, када су добијени од именица са завршецима на -ка, -га. -ха
    • Ленка = Ленкин, Лика = Лукин, слуга = слугин
  • присвојним придевима који се завршавају на -ин, када се испред суфикса -ица налази сугласник ч:
    • спремачица = спремачицин, Аницин
  • у речима чији би се смисао пореметио палатализацијом:
    • бака = бакин, сека = секин, маца = мацин
  • у двосложним хипокористицима:
    • мацин, Мицин, Јоцин, Јуцин, рукица, ногица

Сибиларизација

Сибиларизација (од лат. sibilans, од лат. sibilare — шиштати, пиштати)14) или раније друга палатализација је гласовна промена у којој задњонепчани сугласници К, Г, Х испред самогласника и, као наставка за облик речи, прелазе у зубне сугласнике (сибиланте) Ц, З, С.15) Обе палатализације више нису активне и у језику се појављују резултати гласовних промена у прошлости и код новијих речи се не примењују.

Сибиларизација се јавља:

  • у дативу и локативу једнине именица женског рода које се у номинативу једнине завршавају на а:
    • мука = муци, брига = бризи, сврха = сврси
  • у номинативу дативу, инструменталу и локативу множине именица мушког рода које се у номинативу једнине завршавају на к, г, х.
    • јунак = јунаци, налог = налози, сиромах = сиромаси, ћак = ђаци, одломак + и = одломци, предлог + и = предлози, орах + и = ораси
  • императиву и имперфетку глагола чија се инфинитивна основа завршава на к, г, х:
    • пећи (основа пек) = пеци, пецијах
  • у грађењу несвршених глагола од свршених:
    • макнути = мицати, дизати = дигнути, издисати = издахнути

Одступања

Сибиларизација се не врши:

  • у личним именима, хипокористицим, презименима, називима становница земаља и градова:
    • Милка = Милки, Анка = Анки, Олга = Олги, Београђанка = Београђанки, Јапанка = Јапанки
  • у речима у којима би сибиларизација променила значење речи:
    • честитка = честитки, лутка = лутки
  • код завршетака сугласничких група -цк, -зг, -ск, -че, -ћк
    • коцка = коцки, тезга = тезги, воћка = воћки
  • код страних, недовољно познатих географских имена:
    • Малага, = Малаги, Волга = Волги,
  • код појединих домачих географских имена, док неки имају двојна имена:
    • Пожега = Пожези, Пожеги; Лика = Лици, Лики
  • у неким случајевима могући су двојаки облици:
    • приповетка = приповетки, приповеци; битка = битки, бици; маска = маски, масци; слуга = слуги, слузи; пушка = пушки, пушци; ћерка = ћерки, ћерци

Јотовање

Јотовање или јотација (од грч. ἰῶτα — јота)16) је гласовна промена у којој ненепчани сугласници испред сонанта Ј прелазе у непчане сугласнике или у сугласничко-сонантску групу, у којој је други сугласник непчано Љ.17) Име је добила по слову Ј које се некад звало јота. Јотовање је започело још у прасловенској заједници (старо јотовање) и јављало се у различитим епохама, ново јотовање је започело у 14. и 15. веку и у неким дијалектима постоји још увек.

Јотовање се врши према следећем обрасцу.18)

Јотовање се јавља у:

  • презенту неких глагола:
    • везати = вежем, глодати = глођем, викати = вичем, махати = машем, писати = пишем
  • поређењу придева:
    • љут + ји = љући, брз + ји = бржи, тврд + ји = тврђи, бел + ји = бељи, јак + ји = јачи, тих + ји = тиши, туп + ји = тупљи; сув + ји = сувљи
  • у инструменталу једнине именица женског рода на сугласник с са наставком -ју:
    • смрт + ју = смрћу, сол + ју = сољу, глад + ју = глађу
  • трпним придевима неких глагола:
    • вољен, виђен, ношен, мажен, скупљен
  • грађењу несвршених од свршених глагола:
    • платити = плаћати, понизити = понижавати, скупити = скупљати, украсити = украшавати
  • грађењу (творби) збирних именица:
    • грм + је = грмље, дрв + је = дрвље, камен + је = камење, корен + је = корење, жбун + је = жбуње, прут + је = пруће, роб + је = робље, сноп + је = снопље
  • имперфекту неких глагола:
    • носити = ношах, слављати = слављах

Изузеци

  • у неким речима страног порекла: инјекција, конјугација, катјон
  • у сложеним речима: надјачати, објавити, објаснити, разјединити, сјединити
  • у неким речима где се З и С налазе испред наставака -је и -ји: класје, козје
  • када реч губи значење: Дамјан, тамјан

Непостојано А

Непостојано А се јавља само у поједином облицима речи,19) обично између два крајња сугласника у основи,20) док се у другим облицима исте речи не јавља.

Настало је током историјског развоја српског језика на више начина:21)

  • у затвореним слоговима вокализовањем изговорног полугласa,22) односно танког јера, које се најчешће обележавало са Ь,23) у речима као што су: момьк = момак, мьзга = мазга, стручьк = стручак, тьньк = танак, веньц = венац, бьчва = бачва, лько = лако, опьнци = опанци, покровьц = покровац, удовьц = удовац, Градьшница = Градашница, дьска = даска, благдьн = благдан, мьгла = магла, кладеньц = кладанац.

Полугласник је одлика најстаријих сачуваних српских писаних споменика, како на народном језику (нпр. у „Повељи Кулина бана“ из 1189), тако и на српскословенском (старом српском црквеном и књижевном) језику (на пример „Мирослављево јеванђеље“ с краја 12. века). До вокализације у самогласник а у народном језику, у великом делу Србије, Црне Горе, Босне, Херцеговине и др. дошло је крајем 14. и почетком 15. века. Међутим, у већини зетских говора у Црној Гори овај полугласник се развио у отворено е, које се у кратким слоговима сачувало и до данашњих дана, исто као што се у јужној и источној Србији задржао невокализовани полугласник.24)

  • у сугласничким скупинама, у којима није било полугласа, есмь = јесам , осмь = осам, в(ј)етар = вћеть.25)
  • у речима страног порекла додавањем наставка -изам: реуматизам (лат. rheumatismus)26)

Непостојано А у савременом српском језику се јавља:

  • у номинативу једнине и генитиву множине именица мушког рода, које се завршавају на -ац и -ак и то код оних чија се основа, након губљења тог гласа у отвореним слоговима завршава на сугласничку скупину:27)
    • Састанак је био досадан. (номинатив)
    • Ово је свет мушкараца. (генитив)
    • Дечак путује сам. (номинатив)
    • Дружина дечака. (генитив)
    • у пракси се често јављају погрешни облици у номинативу именица на -лац: гледаоц уместо гледалац, слушаоц уместо слушалац, као и у генитиву множине: читаоца уместо читалаца, вршиоца уместо вршилаца28)
  • у генитиву множине неких именица женског и средњег рода, са сугласничким скупом на крају основе:29)
    • Чуло се мјаукање мачака.
    • Сандуче је пуно писама.
    • Купила је кило крушака.
  • у номинативу једнине појединих придева мушког рода неодређеног вида:
    • Вредан радник свашта стигне да уради.
    • Добар пријатељ увек помаже.
  • у акузативу једнине придева мушког рода када, придев стоји уз именице које означавају нешто неживо:
    • Данас је диван дан.
    • Ово је тежак проблем.
  • број један, седам и осам,30) у номинативу једнине мушког рода или у акузативу једнине мушког рода када стоји уз нешто неживо:
    • Одабрали сте још један пример.
  • у заменицама: такав, овакав, онакав, некакав
  • у предлозима: кь = к = ка, сь = с = са, А се додаје испред истих или сроднх сугласника (с, з, ш, ж, к, г, х),31) а препоручује се употреба испред сугласничких група:32)
    • са светом, са колима, са мном. Неправилна је употреба апострофа уместо непостојаног „а“: к’ мени
  • предлозима над-, под-, пред- се додаје наставак „а“ испред облика мном:33)
    • нада мном, преда се
  • у заменичко-придевској речи вьсь = сав, након вокализације полугласа и инверзије.34)
  • у разним глаголским облицима: јесте = јесам, није = нисам
  • у радним глаголским придевима: наћи = нашао, рећи = рекао
  • код сложених глагола са префиксом: бирати = изабрати, ткати = изаткати, знати = разазнати, слати = изаслати.

Непостојано А, које стоји између два сугласника не треба мешати са А, које се појављује на крају речи, као облик за наставак.

Изузеци

Непостојано А се не појављује:35)

  • у сугласничким скупинама ст, шт, зг, жд: пласт, плашт, грозд
  • у завршним сугласничким скупинама страних речи, као на пример: март, акт, патент, уз ретке изузетке као што су: субјект = субјекат, објект = објекат36)

У неким облицима речи губљењем непостојаног А настају сугласничке скупине, код којих долази до других гласовних промена, као што су једначење сугласника по звучности37) код: поредак = пореци, љубак = љупка, или губљења сугласника: поредак = пореци, губитак = губици

Прелазак Л у О

У штокавском дијалкетима српског језика у 14. веку,38) глас Л на крају речи или на крају слога, прешао у О.39)

Промена Л у О се јавља у:

  • номинативу једнине именица мушког и женског рода које су испред завршног Л имале непостојано А, а у осталим облицима те промене нема:
    • мисал = мисао, орал = орао, посал = посао, смисал = смисао
  • радном глаголском придеву мушког рода једнине:
    • бил = био, дал = дао, имал = имао, пекал = пекао, радил = радио, читал = читао, чул = чуо
  • облицима мушког рода једнине придева који су некад имали Л на крају:
    • весел = весео, дебел = дебео, кисел = кисео, мил = мио, цел = цео
  • именицама изведеним од радног глаголског придева додавањем суфикса -ница:40)
    • радилница = радионица, пралница = праоница, училница = учионица, чекалница = чекаоница
  • именицама мушког рода изведеним суфиксом -лац, осим у номинативу и генитиву множине, када се „Л“ задржава, јер се не налази на крају слога:
    • вршилац = вршиоца, читалац = читаоца, слушалац = слушаоца
  • неким изведеним речима:
    • дел-ба = деоба, сел-ба = сеоба

Изузеци

  • Л се задржава у свим облицима код именицама мушког рода изведеним суфиксом -лац, код глагола с једносложном основом или у оним које немају право значење вршиоца радње назначеној у вишесложној глаголској основи:41)
    • зналац = зналца, ткалац = ткалца
  • У номинативу именица у књижевном језику дозвољава се употреба са претвореним и са непретвореним Л, или са асимилацијом и сажимањем О:
    • вол = во, гoл = го, сокол = соко , сол = со, сол-ни = сони, стол = сто, столни = стони, стол-ца = стоца

Прелазак из Л у О није извршен код свих речи. Л се задржало:42)

  • у неким домаћим речима бол, болница, глагол, жал, ждрал, молба,
  • у речима страног порекла, које су настале након престанка примене овог закона:43) акварел, апостол, аутомобил, бал, бокал, вокал, генерал, гол, канал, конзул, маршал, метал, скандал, фудбал

Прелазак О у Е

У неким речима српског језика је иза слогова који се завршавају предњонепчаним сугласником (меких Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ и тврдих Ч, Џ, Ж, Ш), настала гласовна промена у којој је уместо самогласника О, дошао самогласник Е. До гласовне промене је дошло зато што су некада сви предњонепчани сугласници по изговору били „меки“, па су својом мекоћом условили једначење самогласника задњег реда О, који је прешао у самогласник предњег реда „Е“.44)

Мада је српском језику уобичајено да се у слоговима иза основе која се завршава неким од ненепчаних или задњонепчаних сугласника, следи О:45)

  • брат-ом, час-ови, дрв-о, њег-ово, леп-о, Марк-ов

У речима које се завршавају неким задњонепчаним сугласником уместо О следи Е:46)

  • крај-еви, пољ-е, бић-е, туђ-е, мач-ем, Милош-ев

Губљење сугласника

До губљења једног од истих или сличних сугласника долази упрошћавањем сугласничких група тешких за изговор.47)

  • без + закоње = безакоње
  • Рус + ски = русски = руски

Један од два иста (подвојена) сугласника се губи након:

  • једначења сугласника по звучности:48)
    • француз + ски = францусски (з + с = сс) = француски
    • из + ситнити = исситнити (з + с =сс) = иситнити
    • пет + десет = педдесет = педесет
  • једначењу по месту изговора (творбе):49)
    • раз + шити = расшити (з + ш = сш) = расшшити = расшити
  • сибиларизације:
    • напитак = напитк + и = напитки (к + и = ци) = напитци = напици

У речима са суфиксима -ски или -ство, губи се глас С који стоји иза сугласника Ч и Ш50)

  • беч + ски = бечски = бечки (ч + с = ч)
  • сиромаш + ски = сирамашски = сиромашки (с + ш = ш)

Сугласниици Т и Д се губе испред сливених сугласника (африката) Ц = Т + С, Ч = Т + Ш, Џ = Д + Ж, Ћ = Т + Ј, Ђ = Д + Ј, пошто су делимично садржани у њиховом изговору:51)

  • задатак = задатци = задаци, сладолед + џија = сладоледџија = сладолеџија
  • сугласници Т и Д се губе у сугласничким групама стн, стл, стљ, стк, стм, штн, гдб:52)
    • маст + на = мастна = масна
    • радост + на = радостнна = радосна
    • одраст + ла = одрастла = одрасла

Изузеци

До губљења сугласника не долази:53)

  • приликом грађења суперлатива придева који почињу са ј:
    • најјаснији, најјачи, најједноставнији, најјужнији
  • сугласници т и д се после једначења сугласника не губе у сложеницама с префиксима који се завршавају на Д, односно Т после једначења.54)
    • под + чинити = потчинити
  • у сложеницама, ради јасноће, како се не би изгубило њихово значење:
    • противвредност, преддржавни

Сажимање и асимилација самогласника

Сажимање самогласника је гласовна промена при којој се два иста самогласника спајају у један дуги самогласникм а асимилицација самогласника је гласовна промена у којој се различити самогласници изједначавају.

До сажимања долази на крају неких речи, након преласка Л у О:

  • сокол = сокоо = соко
  • стол = стоо = сто
  • сол = соо = со

До асимилације долази код присвојних заменица у генитиву, испадањем сонанта ј, долази до асимилације е у о, после чега се два о претварају у један дуг самогласник:

  • мојега = моега (губљење ј) = моога (асимилација) = мога (сажимање)
  • твојега = твоега (губљење ј) = твоога (асимилација) = твога (сажимање)
  • својега = своега (губљење ј) = своога (асимилација) = свога (сажимање)
  • којега = коега (губљење ј) = коог (асимилација) = кога (сажимање)

Изузеци

  • у сложеницама код којих би се сажимањем изгубило право значење речи:
    • бистроок, оштроок, црноок, једноок, двоок, лепоок, слепоочница
    • једноосни, двоосни, двоосовински
    • пообарати, поодрасти, поодмакнути, поорати, поотпадати, поочим, пооштрити
    • самообмањивање, самоограничавање, самообразовање, самоодбрана, самоодрицање, самоодржавање, самооплођење, самоочување
    • неевропљанин
  • у речима страног порекла: вакуум, зоологија, индивидуум, кооперација, координација, реекспорт, перпетуум мобиле, урее (множина од уреа), арее (множина од ареа), видее (акузатив од видео)
  • у већини речи код којих је дошло до преласка Л у О: мисао, посао
  • у бројевима: једанаест, дванаест, тринаест, а не једанест, дванест, тринест
  • у радним глаголским придевима, у књижевном језику се пише дошао, писао, а не писо, дошо

Литература


Glasovne promene

1) , 5) , 19)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 27
2) , 22) , 44) , 45) , 46)
Милош Милошевић, 2007, стр. 24
3)
Иван Клајн, Милан Шипка, 2008, стр. 105
4)
Милош Милошевић, 2007, стр. 17
6) , 7) , 8)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 28
9) , 10)
Милош Милошевић, 2007, стр. 22
11) , 47) , 51) , 52) , 53) , 54)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 33
12)
Иван Клајн, Милан Шипка, 2008, стр. 885
13)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 29
14)
Иван Клајн, Милан Шипка, 2008, стр. 1133
15)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 30
16)
Иван Клајн, Милан Шипка, 2008, стр. 560
17) , 18)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 31
20) , 21) , 25) , 26) , 27) , 28)
Милан Шипка, 2010, стр. 1364
23) , 24)
Александар Младеновић, 2004, стр. 177
29) , 30) , 34) , 35)
Милан Шипка, 2010, стр. 1365
31) , 33)
Владан Миљковић, 2010, стр. 8
32)
Милан Шипка, 2010, стр. 423
36) , 37)
Милан Шипка, 2010, стр. 1366
38) , 39) , 40) , 42) , 43)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 32
41)
Милан Шипка, 2010, стр. 1367
48) , 49) , 50)
Милош Милошевић, 2007, стр. 23
гласовне_промене.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/27 14:41