Орање Марка Краљевића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.
Овдје мајка савјетује Краљевића Марка да се окане хајдучије, већ да се прихвати мирног живота и орања. То је он и послушао, али на свој начин: почиње да оре друмове. Кад наиђу Турци долази до сукоба и Марко их поубија. Доносећи товаре блага мајци вели јој: „То сам тебе (теби) данас изорао.”
0001 Вино пије Краљевићу Марко
0002 Са старицом Јевросимом мајком,
0003 А кад су се напојили вина,
0004 Мајка Марку стаде бесједити:
0005 „О мој синко, Краљевићу Марко!
0006 „Остани се, синко, четовања,
0007 „Јер зло добра донијети не ће,
0008 „А старој се досадило мајци
0009 „Све перући крваве хаљине;
0010 „Већ ти узми рало и волове,
0011 „Пак ти ори брда и долине,
0012 „Те сиј, синко, шеницу бјелицу,
0013 „Те ти рани и мене и себе.”
0014 То је Марко послушао мајку:
0015 Он узима рало и волове;
0016 Ал’ не оре брда и долине,
0017 Већ он оре цареве друмове;
0018 Отуд иду Турци јањичари,
0019 Они носе три товара блага,
0020 Па говоре Краљевићу Марку:
0021 „Море Марко не ори друмова.”─
0022 „Море Турци не газ’те орања.”─
0023 „Море Марко не ори друмова.”─
0024 „Море Турци не газ’те орања.”─
0025 А када се Марку досадило,
0026 Диже Марко рало и волове,
0027 Те он поби Турке јањичаре,
0028 Пак узима три товара блага,
0029 Однесе их својој старој мајци:
0030 „То сам тебе данас изорао.”
Oranje Marka Kraljevica