Смрт војводе Кајице је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

На почетку пјесме долази до сусрета Ђурђа Смедеревца и Сибињанин Јанка, и сваки од њих је са својом пратњом. Након краће приче Јанко убија Радоњу Кајицу, и одмах долази до борбе између Срба и Мађара. Срби побјеђују али Сибињанин Јанко успјева да побјегне.

Занимљивост је да се овдје Сибињанин Јанко описује у лошем свјетлу, иако је у другим пјесмама слављен као велики јунак у борби против Турака.

0001    Лов ловио Смедеревац Ђурђу,

0002    Лов ловио за три бела дана,

0003    Па он ништа није уловио,

0004    Већ намеру лепу намерио

0005    На Мађара Сибињанин-Јанка

0006    Са његови три стотин’ Мађара.

0007    Па беседи Сибињанин Јанко:

0008    ”Ајде, Ђурђу, да се порвемо,

0009    Да јначки мегдан учинимо!”

0010    Ал’ беседи Смедеревац Ђурђу:

0011    ”Мани ме се Сибињанин Јанко,

0012    Ја имадем помлађи војвода,

0013    С којима се можеш порвати

0014    И јуначки мегдан учинити!”

0015    Тек што Ђурђу у речи бијаше,

0016    Ал’ подвикну војевода Раде,

0017    А устрели Кајица Радоња.

0018    Кад то виђе Сибињанин Јанко,

0019    Он беседи Смедеревцу Ђурђу:

0020    ”Ајде, Ђурђу, да се променемо –

0021    Дај ти мени дванаест војвода,

0022    Ја ћу теби три стотин’ Мађара!”

0023    Ал’ беседи Смедеревац Ђурђу:

0024    ”Мани ме се, Сибињанин Јанко,

0025    Ди би била проја за пшеницу,

0026    Ди би био Србин за Мађара!”

0027    А кад виђе Сибињанин Јанко

0028    Да се Ђурађ пром’јенути неће,

0029    Он беседи Кајици Радоњи:

0030    ”Погледајдер, Кајица Радоња,

0031    Погледајдер горе под облаке

0032    Ку’ће моја одлетити стрела!”

0033    Превари се Кајица Радоња,

0034    Превари се, уједе га гуја,

0035    Па погледа горе под облаке.

0036    Ал’ не стреља Сибињанин Јанко,

0037    Он не стреља небу под облаке,

0038    Већ Кајицу под гроце бело.

0039    Земње паде Кајица Радоња,

0040    Земњи паде, Богу душу даде.

0041    Кад то виђе Смедеревац Ђурђу

0042    И остале војводе његове,

0043    На Мађаре јуриш учинише.

0044    Од Србаља нико не погибе,

0045    Само један Кајица Радоња;

0046    Од Мађара нико не остаде,

0047    Разма један Сибињанин Јанко,

0048    А од своји три стотин’ Мађара,

0049    Пак и он један не би утекао

0050    Да у гору није замакао;

0051    Но однесе многе грдне ране –

0052    Да му није око срца крвца,

0053    Вид’ле би се обе чигерице.

0054    А Кајицу браћа саранише,

0055    Са сабљом гроб му ископаше,

0056    Доламама својим покрише,

0057    Пак с’ из лова кући повратише

0058    За Кајицом горко уздишући.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Smrt vojvode Kajice