Корисничке алатке

Алатке сајта


бој_на_додошима

Бој на Додошима

Бој на Додошима је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Бијела је покликнула вила

0002    Са врх Весца брда високога,

0003    Тер кликује у питому Жупу

0004    У Рваше у село крваво,

0005    А на име Љешевића Вука:

0006    „Почуј мене, Љешевићу Вуче!

0007    “Ако пијеш у механу вино,

0008    „На љуте ти ране излазило!

0009    “Ако лежиш у постељи с љубом,

0010    „Остала ти љуба удовица!

0011    “Устај, море, часа не почаси,

0012    „Ево на нас иде силна војска,

0013    “А пред војском три турска сердара:

0014    „Једно ти је ага Хасан-ага,

0015    “За њим војске четири хиљаде,

0016    „Арбанаса бирана јунака;

0017    “А друго је Мехмеде спахија,

0018    „За спахијом војске дв’је хиљаде,

0019    “Подгорице и Зете простране,

0020    „И шњим Груде брдо убојито;

0021    “А треће је Мехмед-капетане

0022    „Од крвавог Спужа на крајину,

0023    “За Мехмедом хиљада Тураках,

0024    „Баш хиљада Влаха и Тураках;

0025    “Силна се је војска окренула,

0026    „На Морачу брода пребродила,

0027    “У Жабљаку око учињела,

0028    „Сад ће удрит’ на село Додоше,

0029    “И Додоше огњем запалити.„

0030    Када Вуче разумио вилу,

0031    Он латинку пушку дофатио,

0032    Па истрча пред бијелу кулу,

0033    Пушком меће, а из грла виче,

0034    Те кликује ђецу Рвашане,

0035    Рвашане и друге Жупљане:

0036    “На ноге се соколови сиви!

0037    „Истинити гласи успадоше,

0038    “Е ће на нас Турци ударити,

0039    „Ударити на село Додоше;

0040    “Већ на ноге да их дочекамо,

0041    „И да шњима крвцу пролијемо,

0042    “Да Додоше село одбранимо

0043    „И крајине образ сачувамо.“

0044    Скочи Вуче, часа не почаси,

0045    А за њиме ђеца Рвашани,

0046    Рвашани и други Жупјани,

0047    Бројем управ сто и тридест другах,

0048    Све пушкара и љута бојника;

0049    Брзо пошли како соколови,

0050    У свануће на Додоше дошли.

0051    Тек што Вуче на Додоше стига,

0052    Пушком меће, а из грла виче

0053    А на име Јанковић-Мрђена

0054    И остале листом Додошане:

0055    „На ноге се, моји витезови!

0056    “Турци ће нам сада ударити,

0057    „Да поштено Турке дочекамо.“

0058    Листо ђеца на ноге скочише,

0059    И бојничке пушке дофатише.

0060    Таман саба зора отворила,

0061    И јутрења истекла даница.

0062    Турска војска бјеше ударила

0063    Низ широко поље Салковину,

0064    Пут Додоша загон учинила.

0065    Цеклињани војску дочекаше

0066    Са живијем огњем из пушаках.

0067    Бог им даде и срећа јуначка,

0068    У први мах добро омесише,

0069    Те побише војсци калаузе;

0070    Од крви се Турци узмакоше,

0071    Цеклињани јуриш учинише,

0072    Каратуну воду пријеђоше,

0073    Пуштише се у поље широко,

0074    Тер се бију боја са Турцима.

0075    Пушка грми, крв се пролијева,

0076    Кликује се момчад по јунаштву.

0077    Ал’ је мука и невоља љута

0078    На јунаке пала Црногорце:

0079    Мало их је, а много Тураках:

0080    Двјеста другах са седам хиљадах

0081    Да бој бију у поље широко.

0082    Но ђе ј’ помоћ Бога великога

0083    И јуначко срце и прегнуће,

0084    Ту се надај добру и поштењу.

0085    Момчад љута бојем приврућила,

0086    Мало пољем узврнуше Турке,

0087    Гине Турчин, никад не престаје;

0088    Ал’ не дају уграбити главе,

0089    Него Србље огњем одбијају.

0090    Но искочи соко из Србаљах

0091    Сиви соко, Љешевићу Вуче,

0092    У Турке је загон учинио,

0093    Да уграби главу арбанашку,

0094    Арбанашке пушке запуцаше,

0095    И убише Љешевића Вука.

0096    У то момчад јуриш учинише

0097    С’ сваке стране како соколови,

0098    Преко поља поломише Турке.

0099    Турци бјеже главом без обзира,

0100    Вуку с’ собом мртве и рањене;

0101    Ћерају их момчад Црногорска,

0102    До на Врбиш доћераше Турке

0103    Под крвавим градом Жабљачкијем.

0104    Ћаху бјежат’ Тирци без обзира,

0105    Но Жабљачке буле излазише,

0106    Укорише три турска сердара:

0107    „Пи! сердари, женске страшљивице!

0108    “Буди ли сте силу сакупили,

0109    „Сакупили ћенар и крајину,

0110    “Седам хиљад’ љуте Арбаније,

0111    „Што бјежите главом без обзира,

0112    “Не ћера вас, но двјеста момчади

0113    „Од Додоша и крваве Жупе;

0114    “Како ћете Жабљак оставити

0115    „И несрећно робље у Жабљаку?“

0116    Кад то чуше турске буљубаше,

0117    Изједе их укор и срамота,

0118    Тере натраг силу повратише,

0119    И жестоко са њом ударише

0120    Низ крваво село Салковину.

0121    Ал’ да видиш Срба витезовах!

0122    Не шћедоше бјежат’ пред Турцима,

0123    Но се кољу како мрки вуци,

0124    Соколи их Мрђен поглавица:

0125    „А момчади, моји соколови!

0126    “Спомен’те се лањскога јунаштва,

0127    „Кад удари силна турска војска

0128    “На крвавом Косовоме лугу,

0129    „Ка’ крајине наше кидисаше,

0130    “И витешки Турке разагнаше,

0131    „И бесмртно име задобише.“

0132    Бој се бије, а крвца се лије,

0133    А јаучу мртви и рањени.

0134    У то ага Хасан-ага викну:

0135    „Арбанијо, црн ти образ био!

0136    “Ђе ти данас задоби срамоту,

0137    „Бој бијући са шаком каурах

0138    “Под тврдијем градом Жабљачкијем,

0139    „Ђе гледају буле и кадуне!

0140    “Не уграби свијетла оружја,

0141    „Ни пос’јече главе црногорске!“

0142    Арбанија љута кидисала,

0143    Цеклињане мало подагнала

0144    До кућишта проза Салковину;

0145    Ал’ не бјеже шест љутијех гујах

0146    И за њима двадесет момчади,

0147    Већ јуначки они ускочише

0148    У кућиште на дно Салковине

0149    Под тврдијем градом Жабљачкијем:

0150    Први бјеше Мијат барјактаре,

0151    Друго бјеше Савићев Дојица,

0152    Треће бјеше Шутановић Нико,

0153    А четврто Савићевић Раде,

0154    Пето бјеше попе Дојковићу,

0155    А но шесто Јанковић Крцуне.

0156    На њих удри љута Арбанија,

0157    Кућиште је војска опасала,

0158    Ал’ се мушки бране Црногорци,

0159    Турке бију, никад не престају,

0160    На дају се примаћ’ до кућишта,

0161    А камо ли освојит’ кућиште.

0162    У то до’ше три турска сердара

0163    И на војску јуриш учинили;

0164    У то сила махом кидисала,

0165    За кућишта руком дофатила,

0166    Пофаташе пушке црногорске,

0167    Пофаташе пушке за грлиће.

0168    Љута ти је мука одољела!

0169    У муку се познају јунаци:

0170    Неки мичу за пушке дугачке,

0171    Да им пушке не унесу Турци;

0172    Неки лете како соколови,

0173    Носе мале пушке у рукама,

0174    Од аргата трче до аргата,

0175    Те ми Турке бију проз аргате;

0176    Неки бране врата од Тураках,

0177    Да их турска сила не подави;

0178    Неки бране зида од кућишта,

0179    Да у њему не ускоче Турци.

0180    Пушке пунит’ не имају када,

0181    Већ се бију пушкам’ врзимице.

0182    Двоје вратах на пусто кућиште,

0183    Те бијесна сила кидисала.

0184    Запуцаше пушке арбанашке:

0185    Прва пушка пукла, те је погодила,

0186    Погодила Николина Ива,

0187    Лудо д’јете, али змију љуту,

0188    Остаде му мајка саморанка;

0189    А проз Јова Богдановић-Луку;

0190    Оба пали један сврх другога.

0191    У то млоге пукле арбанашке

0192    Преко зида и проз двоје вратах

0193    Још тројицу на мртво убише

0194    И шестину раном обранише,

0195    Десет пали један сврх другога

0196    У кућиште од огња турскога.

0197    Но да видиш и више невоље!

0198    Клети Турци боље кидисаше,

0199    У кућиште огањ утурише,

0200    Два остожја сламе запалише,

0201    Кућиште се димом замаглило.

0202    А нагреше љути Арбанаси

0203    Неколика мртвих и рањених,

0204    На врата ти јуриш учинише:

0205    Ту Ник-Ђека први кидисао

0206    Са Мирашем братом рођенијем

0207    Од Хотскога брда ваљатнога

0208    С голим ножом на бијела врата,

0209    Но га љута змија сусретнула,

0210    Љута змија Савићев Дајица,

0211    Арбанасу ријеч бесједио:

0212    „Арбанасе, од курве копиле!

0213    “Не напријед, немаш куд овамо;

0214    „Није ово мртва турска раја,

0215    “Но су ово момчад црногорска,

0216    „Остаће ти мајка кукавица,“

0217    А упири свијетлу латинку,

0218    Те Ник-Ђеки срце опалио.

0219    У то пукле неке Црногорске,

0220    И Мирашу срце опалише;

0221    Пала браћа један сврх другога

0222    Оба мртва на праг од кућишта;

0223    А загна се Милош барјактаре,

0224    У кућиште Ђеку увукао,

0225    Ваљатну му главу окинуо;

0226    Па се загна Турчинов Дајица

0227    И Мирашу главу окинуо,

0228    Окиде је на праг од кућишта.

0229    Арбанаси опет кидисаше

0230    На обоје вратах од кућишта;

0231    Но цеклинске пушке запуцаше,

0232    Арбанаса пет шест превргоше,

0233    С мртвијема врата затворише.

0234    Но се загна попе Дојковићу

0235    Са соколом Јанковић-Крцуном,

0236    Двије турске главе посјекоше,

0237    Посјекоше на праг од кућишта,

0238    Од кућишта одагнаше Турке.

0239    А у том им друга срећа била:

0240    Цеклињани поломише војску

0241    Низ широко поље Салковину.

0242    Да ти се је нагледати, друже!

0243    Како бјеже три турска сердара

0244    И за њима љута Арбанија

0245    Низ широко поље Салковину!

0246    Ћерају их момчад Цеклињани,

0247    Док у Жабљак ућераше Турке.

0248    Под Жабљак се момчад искупише,

0249    Из трипута шемлук учинише,

0250    Па од боја мало починуше.

0251    Но дозива Салковић Бојица

0252    Хујк-Јусуфа Хотскога главара:

0253    „Добро јутро, Хујко побратиме!

0254    “Како ти је на уранку било

0255    „Бој бијући низа Салковину

0256    “С ово мало Цеклинске момчади?

0257    „Есу ли ве како дочекали?

0258    “Есу ли ви меса приправили,

0259    „Да се дома празни не враћата?“

0260    Одговара Хујко са Жабљака:

0261    „А Бога ми, мио побратиме!

0262    “Поштено нас момчад дочекаше,

0263    „Доста нама меса приправише;

0264    “Шта ћу крити, када ће се знати?

0265    „Сто и двадест мртва и рањена

0266    “Све бирана момка и бојника,

0267    „Међу њима Лекића спахију;

0268    “Но те молим, мио побратиме,

0269    „Браћу Хоте мени повратите,

0270    “На кућиште те сам оставио;

0271    „И кажи ми што је тамо било?“

0272    Но Боица њему одговара:

0273    „Не могу ти браћу повратити;

0274    “Обичаја није на крајину,

0275    „Да се врћу мртве тјелесине;

0276    “А што питаш, право ћу ти казат’,

0277    „Шта сте нама квара учињели:

0278    “Једнога сте убили сокола,

0279    „Баш сокола Љешевића Вука,

0280    “И још друге шесторо момчади,

0281    „И десетак раном обранили:

0282    “А шићара узели нијесте,

0283    „До по пушке Милош-барјактара.“

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

Boj na Dodosima

бој_на_додошима.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 10:09