Пјесма од Крњица (1861) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Још зорица не забјељела,

0002    Ни даница лице помолила,

0003    А од дана нема ни помена,

0004    Полећела два врана гаврана

0005    Из Крњица са горе Шестанске,

0006    Крвавије кљуна до рамена,

0007    Крвавије ногу до кољена,

0008    Лете тице гором и планином,

0009    Сву крајину брже пролећеше,

0010    И не шћеше нигђе починути,

0011    Док не доше Скадру бијеломе,

0012    До дворова хотскога војводе,

0013    Ту се тице вију и окрећу

0014    Пол’ сахата тамо и овамо,

0015    Док на кули оба починуше.

0016    Од двора их нико не видио,

0017    Но подоцкан Асанова љуба

0018    Сврх пенџера од бијеле куле

0019    Тек је тице була сагледала,

0020    Хитро ти је на двор излазила,

0021    Прихватила дрвље и камење,

0022    И одгони два црна гаврана.

0023    Вране прни, па се надраг врни,

0024    И почини на бијелу кулу.

0025    Чудо оно кад була угледа,

0026    Своме се је јаду досјетила,

0027    Те бачила дрвље и камење,

0028    А поче се с њима разговарат’,

0029    И овако њима проговарат’:

0030    „А за Бога, два голића врана,

0031    “Одакле сте јутрос доранили,

0032    „Те сте тако трудне и уморне?

0033    “Познаје се по вашијем крил’ма,

0034    „Но вашијем крил’ма и ногама,

0035    “Да сте негђе с крваве пољане.

0036    „Но за Бога, и за ћитап свети!

0037    “Да ве није срећа донијела

0038    „Са границе из села Крњице,

0039    “Знате ли ми какве казат’ гласе

0040    „За Асана и његову војску?

0041    “Је ли с војском здраво у крајини,

0042    „Је ли здраво и је ли весело,

0043    “Је ли пошо на село Крњице,

0044    „Је л’ Крњице огњем опалио,

0045    “Поробио мало и велико,

0046    „Изгорио огњем свеколико?

0047    “Је л’ везао Колу капетана,

0048    „Који стражи границом књажевом,

0049    “И Турчину не да извирити,

0050    „А камо ли слободно ходити

0051    “За занатом и својијем радом,

0052    „Води ли га Скадру бијеломе

0053    “У нашега скадарског везира?

0054    „Је ли с војском напријед минуо,

0055    “Је ли доша на Сеоца Доња,

0056    „На јунака Милош-капетана?

0057    “Је л’ Милоша ухватио жива,

0058    „Води ли га у нашег везира?

0059    “Је л’ колико напријед минуо,

0060    „На књажеву је л’ допро границу?

0061    “Је л’ на цркву попео барјаке?

0062    „Доћ’ ли брзо, кад ћу му се надат’?“

0063    Црне тице кад то разумјеше,

0064    Једна гракну, друга проговара:

0065    „Чуј не добро, Асанова љубо;

0066    “Ми смо јутрос право из Крњица,

0067    „И што питаш за Асана твога,

0068    “За Асана и његову војску,

0069    „Бисмо радо казат’ добре гласе,

0070    “Ал’ нећемо, но како је било,

0071    „До јучер је здраво остануо,

0072    “Свом ордијом и осталом војском,

0073    „Ал’ кад дође с војском у крајину,

0074    “У несретње село Драчевице,

0075    „Ту је одмах војску разредио

0076    “Да удари сила су три стране.

0077    „Буљумбаши Мују капетану

0078    “Даје њему хиљаду Турака

0079    „Биранога момка ваљаснога,

0080    “Кој’ не жали живот за поштење,

0081    „С том командом и с том заповједи

0082    “Да удари на Крњице Горње

0083    „На сокола Колу капетана;

0084    “Пак хиљаду другу одвојио,

0085    „Те је Бегу даде скадарскоме

0086    “Да удари Блатом широкијем

0087    „На малено село Вучераке;

0088    “Асан узе хиљаду пунану

0089    „Да удари на крваву Луку,

0090    “На бијелу кулу Марковића.

0091    „Кад се Турска сила окренула

0092    “На речене да удари стране,

0093    „Са крај Блата опази је стража,

0094    “Која викну Колу капетана:

0095    „„Зло ти јутро, Кола капетане!

0096    “„Да л’ не видиш, гуја те ујела!

0097    “„На Крњице сад ће удрит’ Турци.

0098    “„Него сада, за Бога једнога!

0099    “„Ради вјере и крста часнога

0100    “„Ти покупи српску сиротињу

0101    “„И бјеж’ с њима у Црницу Доњу,

0102    “„Јер да имаш срце Обилића

0103    “„А десницу Марка Краљевића,

0104    “„Не би робље мога сачувати

0105    “„Од проклете руке Персијанске.“

0106    “Кад то зачу Кола капетане,

0107    „Гласом виче, пали џевердара,

0108    “А дозива доброга јунака,

0109    „По имену Новаковић-Марка!

0110    “„Ој на ноге, моје десно крило,

0111    “„Јер ће на нас сад удрити Турци,

0112    “„Но покликни српску сиротињу,

0113    “„С њима бјежи у мојим кулама,

0114    “„Има доста праха и олова,

0115    “„Пак у њима да се затворимо,

0116    “„И вјечити спомен оставимо

0117    “„Нашем роду и прапраунуку.“

0118    „Кад то јунак Марко разумио,

0119    “На јуначке ноге устануо,

0120    „Гласно виче, пушку опалио,

0121    “И покличе српску сиротину,

0122    „Затвори их у четири куле.

0123    “Ситно робље при земљи ставише,

0124    „Хитри момци на таване поше,

0125    “Којих беше стотина пунана.

0126    „А кад силни Турци доиграше,

0127    “Да тад коме бјеше погледати,

0128    „Како зорно на њих ударише;

0129    “На огањ их куле дочекаше,

0130    „Докле провре крвца у земљицу.

0131    “Тада сила мало одступила,

0132    „Али огањ нигда не престаје,

0133    “Стоји вриска у куле војника,

0134    „Стоји писка дјеце недорасле,

0135    “Али им је и невоља љута,

0136    „Виде смртну уру пред очима.

0137    “Тај се бојак и до даље чуо,

0138    „То се чуло у Сеоца Доња,

0139    “У сокола Милош-капетана.

0140    „Теке Милош тај глас разумио,

0141    “Ко помаман на ноге скочио,

0142    „И упали танка џевердара,

0143    “А дозива Рада капетана:

0144    „„Ђе си, брате, Раде капетане,

0145    “„Сад ал’ игда, ако Бога знадеш?!

0146    “„И покликни твоју тевабију,

0147    “„А моја је свеђере готова

0148    “„На Колу ни ударише Турци,

0149    “„Страх је мене зграбиће га жива

0150    “„Са осталим робљем из кулина,

0151    “„Ил’ зграбити јали изгорети

0152    “„На срамоту и моју и твоју.“

0153    “Кад то зачу Раде капетане,

0154    „На јуначке ноге устануо,

0155    “И окупи своју тевабију.

0156    „Полећеше момци кроз крајину

0157    “Ка јелени кроз равну долину,

0158    „Листо Коли доше спрам дворова

0159    “Ал’ су дворе Турци опасали,

0160    „И на њима јуришају храбро,

0161    “Да отворе, ал’ да их запале.

0162    „Ал’ се Срби ласно не пуштају,

0163    “Но одгоне љуту Арбанију

0164    „Жестокијем огњем из пушака.

0165    “Кад то виђе Милош капетане,

0166    „У јунака пуче срце живо,

0167    “Око себе друштво покликнуо

0168    „Којих бјеше стотина пунано,

0169    “Те на Турке скупно ударише.

0170    „А силни се Турци обратише,

0171    “Убише се огњем жестокијем;

0172    „Пушка пуца крв се пролијева,

0173    “И што ћу ти даље поп’јевати,

0174    „Тешком муком пут себи пробише,

0175    “И у б’јеле куле уљегоше.

0176    „Робље јадно кад браћу угледа,

0177    “Мало им се срце обрадова.

0178    „Капетани ту се ижљубише,

0179    “За јуначка здравља упиташе,

0180    „И остала сва дружина листом,

0181    “И ту тврду вјеру ухватише

0182    „До једнога не пуштават’ куле

0183    “У душманске у проклете руке.

0184    „Но то време много не трајало,

0185    “Јер покликну пребијела вила

0186    „Сврх Голика (?) високе планине,

0187    “Зове вила на Цетиње равно

0188    „По имену Петровића књаза,

0189    “И овако њему говораше:

0190    „„Св’јетли књаже, на знање ти давам,

0191    “„На Крњице удрише ти Турци,

0192    “„И ако им не пошљеш помоћи,

0193    “„Поробиће мало и велико,

0194    “„Изгореће огњем свеколико.

0195    “„Сам се брани Кола капетане

0196    “„Са соколом Милош-капетаном

0197    “„Из бијелих на граници кула,

0198    “„У којим’ су робље затворили,

0199    “„И бране се огњем жестокијем,

0200    “„Ал’ не има до двјеста момчади,

0201    “„А Турак’ је тридесет стотина,

0202    “„Пред њима је хотски војевода,

0203    “„Хот Хасане стари мегданџија,

0204    “„Кога штују сви царски већили,

0205    “„И остали Турци крајичници.

0206    “„Сада чини како што сам знадеш.“

0207    “Када књаже гласе разумио,

0208    „Хитро скочи на ноге лагане,

0209    “Па довати дивит и артију,

0210    „И написа лист књиге бијеле,

0211    “А посла је у храброј Црници

0212    „На рукама Милош-војеводе,

0213    “И сокола Пламенца сердара,

0214    „И овако њима књаже каже:

0215    “„Чујете ли, моје четовође,

0216    “„Глас ме такви јесте допануо,

0217    “„Да Крњице у невољи цвиле,

0218    “„Од Турака нашијех душмана,

0219    “„А највише Кола капетане,

0220    “„Којино је у бијеле куле

0221    “„Су двијеста храбријех момчади,

0222    “„И осталом од крајине рајом

0223    “„Из затвора те се од њих брани,

0224    “„Но потец’те, вјерне моје слуге,

0225    “„Брже боље да му поможете,

0226    “„И не дајте робље црногорско

0227    “„Да заробе кривовјерни Турци

0228    “„Без великог проливања крвце,

0229    “„А нећете много почекати,

0230    “„Брзо ће ви Катуњани доћи.“

0231    „Ону посла, другу направио,

0232    “Те је посла на Његуше равне,

0233    „На рукама војеводе свога,

0234    “Радонићу на дворове Иву,

0235    „И овако књаже књигу пише:

0236    “„Чујеш ли ме, вјерна моја слуго,

0237    “„Хитро скочи на ноге јуначке,

0238    “„И сакупи твоје барјактаре,

0239    “„А под њима избране војнике,

0240    “„С њима брже хитај у Крњице,

0241    “„Јер ни тешко у невољи цвиле

0242    “„Од Турака старије душмана.“

0243    „Ону посла, а трећу направи,

0244    “Па је посла у Бајице Горње,

0245    „На рукама својега војводе,

0246    “Мартиновић-Мирку на дворове,

0247    „У њој светли књаже тако пише:

0248    “„Чујеш ли ме, вјерна моја слуго,

0249    “„Брже скупљај твоје барјактаре,

0250    “„А под њима избране војнике,

0251    “„Јер Крњице у невољи цвиле,

0252    “„Од Турака нашијех душмана,

0253    “„Па се бојат’ јада још горега,

0254    “„Јер су Турци вазда пријеварни,

0255    “„Да ни виша сила не удари.

0256    “„Зато ваља, вјерна моја слуго,

0257    “„Одит’ бранит’ своје отачаство,

0258    “„Које нама ђеди предадоше

0259    “„На аманет ка српску светињу,

0260    “„Да бранимо и крв проливамо,

0261    “„А нашега душмана гонимо

0262    “„За живота и нашега трага.“

0263    „Кад је књаже књиге растурио,

0264    “Сједе мало, те се одморио.

0265    „А војводе кад књиге примише,

0266    “Сваки своју стаде купит’ војску,

0267    „А најпрви војевода Машо

0268    “Са соколом Пламенцом сердаром,

0269    „Кој’ с Црницом храбром командира,

0270    “Абер даше са књажеве куле,

0271    „Упалише топа аберника,

0272    “Који абер кроз Црницу дава

0273    „А разасла књиге на све стране.

0274    “Једну посла капетан-Илији,

0275    „И у књизи тако проговара:

0276    “„О Илија, храбри мегданџија,

0277    “„Ситна ме је књига допанула

0278    “„Од нашега свијетлога књаза,

0279    “„Да хитамо у Крњице мале,

0280    “„Јер ни тешко у невољи цвиле.

0281    “„Но сад, брате, ако Бога знадеш!

0282    “„Ти покликни Србе око тебе

0283    “„Од Годиња и од Бољевића

0284    “„С њима брже хитај у Крњице.“

0285    „Ону посла, а другу направи,

0286    “Те је посла СДтанковић-Маркиши,

0287    „Капетану храброме витезу;

0288    “Трећу посла капетан-Милошу,

0289    „А четврту Милош-капетану,

0290    “Пету књигу Тому капетану,

0291    „Шесту посла Бутору сердару,

0292    “И тако им војевода пише:

0293    „„Сад ал’ игда, браћо моја драга,

0294    “„Ко је Србин и рода српскога

0295    “„Ради вјере и крста часнога

0296    “„Да је сваки хитро у Крњице,

0297    “„Јер ни тешко у невољи цвиле

0298    “„Од Турака старији душмана.“

0299    “Кад војвода књиге разаслао,

0300    „Ни он неће стојати залуду,

0301    “Но окупља своје витезове.

0302    „Капетане кад књиге стигоше,

0303    “На јуначке ноге поскочише,

0304    „Те развише свилене барјаке,

0305    “Под њих купе избране војнике.

0306    „Кој’ би пјешац, притегну опанке,

0307    “Остављају мајке и љубовце,

0308    „А чобани пребијеле овце,

0309    “Нек их гоне проз планину вуци,

0310    „Сваки хита, за Крњице пита.

0311    “Први дође капетан Илија

0312    „Са својијем братом стотинашем

0313    “И с јунаком Ђукановић-Томом

0314    „Кад дођоше Коли прам дворова,

0315    “Погледали на бијелу кулу,

0316    „Ал’ је кула у дим огрезнула

0317    “Од тешкога праха пушчанога.

0318    „Промислише ере горе кула,

0319    “Док не чуше Колу капетана,

0320    „Ђе кроз кулу попијева танко,

0321    “А кликује и живе и мртве,

0322    „Соколећи браћу око себе.

0323    “Тада викну капетан Илија:

0324    „„Добро јутро, Кола побратиме!

0325    “„Јесу ли ти досадили Турци,

0326    “„И је ли ти ко жив претекао

0327    “„Од твојега робља али друштва?“

0328    “Кад то зачу Кола капетане,

0329    „Од весеља по тавану скаче,

0330    “А танкијем гласом одговара:

0331    „„Бог и с тобом, мој брате Илија!

0332    “„А не бој се, српска сиротињо,

0333    “„Сад ћеш јада виђет’ од душмана.

0334    “„Чујеш ли ме, мој брате Илија,

0335    “„Прошле ноћи около поноћи

0336    “„На мене су Турци ударили,

0337    “„Ја се браних на својијех кула,

0338    “„Досад сам се добро убранио,

0339    “„И злотворе наше одгонио.

0340    “„Но за Бога, мили побратиме,

0341    “„Хоће ли ни још помоћи доћи.“

0342    “Ал’ бесједи капетан Илија:

0343    „„Не бој ми се, мили побратиме,

0344    “„Сад ће доћи српске војеводе,

0345    “„А за њима Црногорци,

0346    “„И виђећеш јада од Турака.

0347    “„Но за Бога, драги побратиме,

0348    “„Која ј’ оно силновита војска,

0349    “„Те пред црквом табор учинила,

0350    “„Свету нашу цркву оскврнила?“

0351    “Одговара Кола капетане:

0352    „Чу ли добро, мили побратиме,

0353    “„Оно ти је Бего Скадранине.

0354    “„Око њег’ је љута Малезија

0355    “„И остала војска арбанашка,

0356    “„Скандорија управо до мора,

0357    “„Од старина наши пријатељи,

0358    “„И од скора посташе злотвори.“

0359    „Тад’ подвикну капетан Илија:

0360    “„Ђе си, брате, Михаилов Петре,

0361    “„И соколе, Ђукановић-Томо,

0362    “„Сад ал’ игда, моји соколови,

0363    “„Су нашије триста Србинова

0364    “„Да удримо њима на таборје,

0365    “„Па што коме Бог и срећа даде

0366    “„И његово свијетло оружје.“

0367    „Како рече, на ноге поскочи,

0368    “А по среди схвати шеишану,

0369    „Пут табора јуриш учинио,

0370    “А за њим су Срби сустопице.

0371    „Кад се близу примаче окола,

0372    “Он подвикну грлом бијелијем:

0373    „„Ђе си, курво, Бего Скадранине,

0374    “„Куд си море с војском окренуо,

0375    “„До чије си допао границе?

0376    “„Излаз’ амо, да се огледамо.“

0377    “Али Туре л’јено не бијаше,

0378    „Но спопаде претила дората,

0379    “На Илију загон учинио.

0380    „А Илија схвати шеишану,

0381    “На Турчина нишан саставио.

0382    „Пуче пушка ка да прогрмјело,

0383    “И погоди силнога Турчина,

0384    „У повије међу очи двије,

0385    “На четворо проломи му главу,

0386    „И посла га свецу Мухамеду

0387    “Да с њим пије слатку малвазију.

0388    „Теке паде турска поглавица,

0389    “Ту се с мјеста подигнула кавга,

0390    „Убише се огњем из пушака;

0391    “Нож сијева, крв се пролијева.

0392    „Усред турске војске огрезнули,

0393    “И Бог да зна и милост његова,

0394    „Пиличника скапулат’ ли шћаше,

0395    “Него у тој муки превеликој

0396    „Долећеше српски витезови,

0397    “А најпрви Пламенац сердаре

0398    „Са соколом Машом војеводом,

0399    “А за њима српски капетани,

0400    „Стотинаши, храбри десечари,

0401    “И остала по избору војска.

0402    „Кад војводе у Крњице доше,

0403    “Кроз крајину војску разредише,

0404    „И пред њу се с Турком поиграше,

0405    “Док дођоше на бијелу кулу,

0406    „Б’јелу кулу Синановић-Ђура,

0407    “Која бјеше пунана Турака.

0408    „Сви једанак фиску учинише,

0409    “Од које се Турци препадоше,

0410    „Те од куле врата отворише,

0411    “И из куле Турци побјегоше

0412    „Пут несретња села Драчевице.

0413    “Ал’ не дају момчад црногорска,

0414    „Но за њима хитро пристадоше,

0415    “И педесет глава уграбише,

0416    „Док их б’јели данак оставио,

0417    “А каламрак нојца прихватила.

0418    „Драчевицу огњем запалили,

0419    “У пепео те је претворили.

0420    „Отале се натраг повратише,

0421    “Околише агу Асан-агу

0422    „С буљубашом Мујом капетаном,

0423    “А са њима друга шест стотина.

0424    „И чу ли не, Асанова љубо:

0425    “Да имаде од сокола крила,

0426    „Не би пера изнијела месо,

0427    “Но га хоће ухватит’ занаго.„

0428    Када зачу турска Фатимија,

0429    Стаде кукат’ како кукавица,

0430    А преврћат’ како ластавица,

0431    Кукајући пође код везира,

0432    С плачем дође, а плачно му рече:

0433    “О везиру зло му јутро дошло!

0434    „Ка ј’ Асану моме у Крњице,

0435    “Заробише њега Црногорци.„

0436    Кад то зачу скадарски везире,

0437    Зачуди се, и невоља му је,

0438    Па кадуни тако проговара:

0439    “Не бој ми се, Асанова љубо,

0440    „Е тако му вјере и закона,

0441    “И нашега поста рамазана,

0442    „Док је мене на рамену глава,

0443    “Ништа бити Хасан-Хоту неће.

0444    „Јер ил’ хоћу главу изгубити

0445    “И сву моју земљу Арбанију,

0446    „Ал’ Хасана хоћу избавити.“

0447    Захвали се, Бога не спомену,

0448    Кој’ Турчину ни помоћи неће.

0449    Тада везир на ноге скочио,

0450    И довати дивит и хартију,

0451    Те написа књиге на све стране,

0452    Да се купе војске изабране,

0453    И овако Туре књиге пуше:

0454    „Ко је Турчин и турског имена,

0455    “Нека Скадру ита на крајину.„

0456    За три дана и три ноћи тавне

0457    Нити клања, нит’ авдес узима,

0458    Док се војска под Скадар не слеже,

0459    Што везиру многхо мило било,

0460    И узео на тефтеру војску,

0461    И налази дванаест хиљада.

0462    Него ево муке и невоље,

0463    Ере нема ваљастнога друга

0464    Ко ће ову предводити војску.

0465    Но подвикну грлом бијелијем:

0466    “Је ли мајка родила јунака,

0467    „Ил’ сестрица брата узњихала,

0468    “Ко би ову подигнуо војску,

0469    „И удрио с њоме на крајину

0470    “Избавио Хасан-Хота старца

0471    „И јунака буљумбашу Муја,

0472    “Су њихови друга шест стотина,

0473    „Вјера њему од цара нашега,

0474    “Да га хоће ставит’ мусафиром

0475    „Над свом равном земљом Арбанијом

0476    “Без промјене за девет година,

0477    „Да по њојзи сакупља харача

0478    “Без да позна цара ал’ везира.„

0479    Ко чујаше, чут’ се не чујаше,

0480    Ко гледаше, преда се гледаше,

0481    До јунака хоџе Алаута,

0482    Он везира међу очи гледа,

0483    И овако те му проговара:

0484    “Чујеш ли ме, честити везире,

0485    „Ако ћеш ми дати вјеру тврду,

0486    “Да ће бити што ти сада рече,

0487    „И потписат’ ферман од султана,

0488    “Ја ћу ову силу подигнути,

0489    „И удрити силом на Крњице,

0490    “И избавит’ хотскога војводу

0491    „И његову дружину осталу,

0492    “А отале напријед минути,

0493    „Црница ме неће уставити,

0494    “Него ћу је огњем изгорети,

0495    „Српске лаве живе поватати,

0496    “Свезаћу им руке наопако,

0497    „Довешћу их теби на Бојану

0498    “Да их гледаш и да се поносиш.„

0499    Кад то зачу скадарски везире,

0500    Он довати хоџу Алаута,

0501    Загрли га како мати сина,

0502    И даде му ферман од султана

0503    С његовијем ручнијем потписом.

0504    Кад се хоџа латио фермана,

0505    Од весеља на ноге скочио,

0506    Те нареди силовиту војску,

0507    И тури је на морске ђемије,

0508    И заједри Блатом широкијем,

0509    Извезе се с војском у Муриће.

0510    Отле хоџа војску разредио:

0511    Једну посла Блатом широкијем

0512    Да удари на крваву Луку,

0513    Другу посла крвавом крајином;

0514    Од Румије и села Мурића

0515    До висока врха Сутормана

0516    Све је сила турска притиснула.

0517    На све стране војску разредио

0518    Да удари на Крњице мале.

0519    Таман мину петак и субота,

0520    А освану царица неђеља,

0521    И огрија са истока сунце,

0522    Турска се је сила покренула,

0523    Коју виђе црногорска стража.

0524    Тек је виђе, Србе покликнула:

0525    “Ој на ноге, српски витезови,

0526    „По крајини разредите војску,

0527    “Метеризе тврде направите,

0528    „Ево на вас војска силновита,

0529    “Све је Блато ладно притиснуто,

0530    „Заједрили ватрени бродови,

0531    “На којих су убојни топови.„

0532    Кад то чуше српске војеводе,

0533    Поскочише како соколови,

0534    По крајини војску разредише:

0535    Од крај Блата и крваве Луке

0536    Свом Бобијом до врх Сутормана.

0537    Оставише друга пет стотина,

0538    Да чувају Хасан-Хота старца,

0539    И његове шест стотина друга.

0540    Кад се српска понамјести војска,

0541    Тврде шанце те себи направи,

0542    Тада силни Турци халакнуше,

0543    И на Србе зорно ударише.

0544    Црногорци с мјеста не кренуше,

0545    Но на живи огањ дочекаше,

0546    Ту се врући бојак учинио.

0547    Ала море, да је Богу хвала!

0548    Да је коме погледати било,

0549    Кад се двије војске ударише

0550    Жестокијем зрњем из пушака,

0551    Крвавијем квочкам’ из топова,

0552    Нож сијева, крв се пролијева,

0553    Пушке пучу, а халуге јечу,

0554    Срби вичу: за вјеру хришћанску,

0555    За поштење у слободу нашу;

0556    Турци вичу свеца Мухамеда,

0557    И Халила његова посинка.

0558    Ту се бише много и за много,

0559    Побратиме, четири сахата,

0560    Још се не зна чиј’ ће бити мегдан,

0561    Јер Турака истина више је,

0562    Али Срби узмакнут’ не хоће,

0563    Но се храбро и витешки бране.

0564    Боже драги, чуда великога!

0565    Пушка пуца, све од боја јечи,

0566    Са бродовах грмљаху топови,

0567    Кроз планине јечаху одзиви.

0568    Ал’ да видиш српскога витеза

0569    По имену Срдановић-Ђука

0570    Капетана од артиљерије,

0571    Ђе намјести топа зеленога,

0572    Стаде стрељат’ по Блату ђемије,

0573    И одгонит’ од крваве Луке.

0574    У љутоме том боју крваву

0575    Добар витез на ноге скочио

0576    По имену ора попе Саво,

0577    Стотинаш је од гарде књажеве.

0578    Викну попе из грла бијела:

0579    “Ко ј’ од гарде свијетлога књаза,

0580    „Ради вјере и крста часнога,

0581    “На очиглед њима да удримо,

0582    „Па што коме Бог и срећа даде.“

0583    Ријеч рече, шанац оставио,

0584    Пут Турака јуриш учинио

0585    С јатаганом у бијеле руке,

0586    За њим лети Захар барјактаре

0587    Са барјаком у десници руци.

0588    Но цикоше пушке од Турака,

0589    Погодише орла попа Саву,

0590    Рањен јунак паде на долини;

0591    Мимо њега Захар пролетио

0592    Са барјаком у лијевој руци,

0593    У десници јатагана ножа,

0594    На турскога трефи барјактара,

0595    Ножем махну, откиде му главу,

0596    А уграби свилена барјака.

0597    У то друга пуче од Турака,

0598    И десну му саломила руку.

0599    У то српски соко долетио,

0600    По имену војвода Милошу

0601    С јатаганом у десници руци,

0602    И у Турке јуриш учинио.

0603    Али пуче пушка од Турака,

0604    И погоди Милош-војеводу

0605    Посред паса, ђе не даде гласа,

0606    Тад се силан Турчин одвојио

0607    Да војводи посијечу главу.

0608    Ал’ је хитар момак долетио

0609    Од бијесне куће Ђоновића,

0610    По имену Томо капетане,

0611    Свог војводу посјећи не даде,

0612    Но Турчина на пушку дочека,

0613    Те му живо срце истргао,

0614    А повади свога јатагана.

0615    Да Турчину посијече главу.

0616    Али пуче пушка од Турака,

0617    И погоди Тома капетана

0618    У повије међу очи двије,

0619    Ни жива га зеља не дочека.

0620    У то се је Туре одвојило

0621    Да објема посијече главе,

0622    Ал’ се хитро момче намјерило,

0623    По имену Ивовић Лазаре,

0624    На капу му златна перјаница,

0625    Ал’ не жали живот за поштење,

0626    Буљумбашу турску причекао,

0627    Те на њега обрну шишану,

0628    И с црном га земљом саставио,

0629    Па извади јатагана свога,

0630    На Турчина залеће се трком

0631    Да му пасју посијече главу.

0632    Али пушка пуче од Турака,

0633    Те Лазара дивно погодила,

0634    Поломи му токе на прсима,

0635    А кроз токе срце изгорела,

0636    Врх Турчина паде Лазар мртав.

0637    У то српска момчад долећеше,

0638    Мртву своју браћу уграбише.

0639    Тад се двије војске саставише’

0640    Једна другој веље муке дају.

0641    У највишој муки и невољи

0642    Када бјеху јадни Црногорци,

0643    Долећеше два од горе змаја,

0644    Дв’је војводе Катунске нахије,

0645    Иво Раков с Мартиновић-Марком,

0646    А за њима млади барјактари,

0647    Под барјаке Срби оружани.

0648    Кад дођоше дв’је српске војводе,

0649    И страховит бојак видијеше.

0650    Не би време уређиват’ војску

0651    Јер виђаху браћу у невољи,

0652    Но једанак удрише на Турке.

0653    Са великом фиском и пријетњом

0654    Са свих страна на њих навалише,

0655    И команду њихову смрсише,

0656    Погибоше турске војсковође,

0657    А барјаци осташе им пусти,

0658    Које грабе момчад црногорска.

0659    Ово Турци стрпљет’ не могоше.

0660    Него своја плећа окренуше.

0661    Оно оџа гледа Алауте,

0662    Гледајући бијежати стаде.

0663    За њим трчи Милош капетане

0664    С јатаганом у бијеле руке,

0665    Трком трче, б’јелим грлом виче:

0666    „Стан’ полако, оџа Алауте,

0667    “Да ти речам двије три ријечи.„

0668    Оџа бјежи, не обрће главу.

0669    Али ко ће утећи соколу?

0670    Живо му се прими на рамена,

0671    И за русу ухвати га браду,

0672    И добро му посијече главу.

0673    У то дође Перазић Павићу,

0674    И пос’јече турскога јузбашу,

0675    Ма га тешка рана допанула

0676    У десници у рамена допанула

0677    У то сердар дође попе Јоко

0678    Од бијесне куће Војводића,

0679    И ухвати живога Турчина.

0680    Тада војска српска навалила,

0681    И у Турке јуриш учинила,

0682    Разагоне Турке кроз крајину

0683    Као вуци бијеле јагањце,

0684    Докле под врат наврнуше Турке,

0685    И к дубоку Блату доћераше.

0686    Ал’ да гледаш ојађене Турке

0687    Ђе не жале у Блато скакати,

0688    За не дат’ се живи Црногорцем.

0689    Утопи се дванаест стотина,

0690    Вода ждре, а мита не пита,

0691    И она их од боја растави.

0692    Њешто Турак’ Скадру граду оде

0693    Да се хвале својему везиру,

0694    Како им је било са Србима.

0695    Црногорци натраг се вратише

0696    Са крвавим рукам’ и оружјем,

0697    Са великим пл’јеном од Турака,

0698    Са главама и св’јетлим оружјем,

0699    Са капама и с буздованима,

0700    С доламама и с чадоровима,

0701    И осталом свитом небројеном,

0702    Које трагу служи за поштење.

0703    Кад то виђе Хасан-Хоту стари,

0704    Препаде се, и невоља му је,

0705    Стаде кумит’ српске војеводе

0706    Да му даду божју вјеру тврду

0707    Да нипошто изгубит’ га неће,

0708    А он да ће предат’ се с Турцима

0709    У њихове пребијеле руке.

0710    Тако њему даша вјеру тврду

0711    Да нипошто изгубит’ га неће,

0712    Ни никакве хиле учинити

0713    И његову другу ниједноме.

0714    Тада Асан на ноге скочио,

0715    И од куле врата отворио,

0716    И предаде Србима оружје.

0717    Војеводе кад робље примише,

0718    Узеше их на тевтер бројити,

0719    И нађоше друга пет стотина,

0720    Пет стотина и педесет равно

0721    С поглавицом од све Арбаније.

0722    Црногорци тад се искупише,

0723    Мртве турске главе покупише,

0724    На границе своје поперише

0725    Да гледају пут Скадра бијела,

0726    Када ће их везир откупити,

0727    Како што се бјеше захвалио

0728    У свом двору Асан-Хотовици.

0729    Витезови кад се саставише,

0730    Ту ти шемлук велик подигоше,

0731    Вишњем Богу славу учинише

0732    За њихово словно добитије,

0733    Које Србу служи за поштење,

0734    Св’јетлом књазу на славу и дику,

0735    И његову двору високоме.

0736    Мртву своју браћу саранише,

0737    Опијело дивно опојаше,

0738    А остала војска се окрену

0739    Пјевајући и пушкарајући,

0740    Са великим пл’јеном и одором,

0741    Сваки своме мјесту и огњишту.

0742    Весели се, Петровићу књаже,

0743    И ти ц’јела ломна Горо Црна,

0744    Која у се њивиш соколове,

0745    Те душмане хватају за браде,

0746    Гонитеље вјере Исусове.

0747    Плачи, плачи, Асан-Хотовице,

0748    Јер ти Асан мину пут Цетиња,

0749    Да се књазу за мегдан похвали,

0750    Ког одржа са Црногорцима,

0751    У Крњице на крају границе,

0752    Ђе се и сад обиљежје храни

0753    Од крвавог њинога састанка,

0754    Да се прича и приповједа,

0755    Док јунака и српскога сина.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

---

Pjesma od Krnjica (1861)