Црногорци и Турци је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Ова краћа пјесма је више у облику здравице руском цару и црногорском владици. Велича се борба против Турака и црногорска храброст.

0001    Фала Богу, лијепога дара,

0002    Црна Гора роди господара,

0003    А у здравље цара русинскога,

0004    А око њега дванаес’ судија.

0005    Међу њима Петар говораше,

0006    Када збораше ка’ да мед точаше:

0007    „О, тако ви, браћо Црногорци,

0008    Хоте, браћо, да се послушамо,

0009    Да ћерамо између нас врага

0010    Да није међу нама кавга,

0011    Да узмемо соколово крило

0012    Које прије деспотово било —

0013    Бијелога на Крајину Спужа,

0014    Који нама вазда о злу ради!”

0015    Црна Горо, наше отачаство,

0016    То гнијездо соколово кажу,

0017    Ту се тићи од сокола легу,

0018    Ту соколи у слободу живе,

0019    Црногорци како мрки вуци,

0020    Што сијеку главе од Турака,

0021    Што се на крем осјече Турчину,

0022    А у здравље цара русинскога

0023    И нашега владике Петра Петровића!

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Crnogorci i Turci