Садржај
Општински одбор
Општински одбор (ОО), представнички орган у општинама Кнежевине Србије односно Краљевине Србије, а касније и у општинама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца односно Краљевине Југославије.
Састав
Према Закону о устројству општина и општинских власти1) (1866) у свакој општини постојао је општински одбор ради заступања општинских интереса и надгледања рада општинског суда. Чланови одбора по своме звању били су општински кмет и чланови општинског суда. Према броју пореских глава одређиван је и број одборника (мање од 300 глава — 8 одборника, између 300 и 500 — 12 одборника, преко 500 — 16 одборника, у окружним варошима — 16 одборника, у вароши Београду — 32 одборника). При избору одборника вршио се и избор заменика који су учествовали у раду одбора само по позиву председника (општинског кмета). Број заменика био је раван половини броја одборника, не рачунајући председника и чланове општинског суда. Мандат одборницима је био две године и нису примали плату од општине.
Према Закону о општинама2) (1902) у свакој општини постојао је општински одбор. Према броју пунолетних грађана одређиван је и број одборника (општине до 500 грађана — 10 одборника, преко 500 до 1.000 — 16 одборника, преко 1.000 — 20 одборника). Београдска општина је имала 30 одборника. Општински одборници су имали заменике чији је број био раван половини броја одборника. Сви који су имали право гласа на општинском збору могли су да буду одборници и заменици. Нису могли бити општински званичници, чиновници надлештава које над општином воде непосредни надзор, служитељи државних надлештава и сродници по крви до четвртог, а по тазбини до другог степена закључно (ако би се сродници случајно изабрали, старији по годинама узимао се за одборника). Одборници нису примали плату од општине.
Према Закону о општинама3) (1933) број општинских одборника се одређивао према броју становника (општине од 3.000 до 5.000 становника — 24 одборника, од 5.000 до 8.000 — 30 одборника, од 8.000 или више — 36 одборника). У општинама у којима је изузетно број становника био мањи од 3.000, општински одбор се састојао из 18 одборника. Избор се вршио по кандидатским листама које су морале садржавати онолико кандидата и заменика колико је општина имала одборника. Општински одбор се бирао на три године. Председник општине је председавао седницама општинског одбора. Одборници за њихов рад нису имали никакву плату од општине. За градове (вароши) примењивао се посебан Закон о градским општинама4) (1934) који је прописивао да се њихов представнички орган назива „градско веће”.